Beč: Sećanje na jasenovačke žrtve

Komemoracija Sjećanje na genocid - čitanje svjedočanstava u prostorijama Zajednice srpskih klubova u Beču održana je 22. aprila, na dan, kada je pre 71 godinu izvršen Jasenovački proboj, javlja za Program za dijasporu RTS-a Nedeljko Savić.

Manfestaciju je podržalo Predstavništvo Republike Srpske u Austriji, čiji je šef, Mladen Filipović, bio prisutan na komemoraciji. Među gostima se nalazio i Bojan Stojanović, drugi sektretar ambasade Republike Srbije u Austriji.

Jasenovac je bio najveći koncentracioni logor na Balkanu za vreme Drugog svetskog rata i zauzima posebno mesto kad je reč o genocidu nad Srbima, koji se sprovodio na čitavoj teritoriji Nezavisne Države Hrvatske.

Na početku večeri istoričar Zlatan Stojadinović je održao uvodnu reč u kojoj je objasnio razmere i oblike genocida u NDH, njegovu utemeljenost u zakonodavstvu NDH i najodgovornije izvršioce (Majstorović, Šakić, Luburić, Kvaternik, Vrban...). Zlatan Stojadinović je naglasio da je Jasenovac svakako najstrašnije i najmasovnije stratište, ali nažalost ne i jedino u tom genocidu. Poseban akcenat je stavljen na genocid nad decom - ekskluzivitet NDH su bili koncentracioni logori za decu. Ukupno je u logorima i u masovnim pokoljima kao što je bio pokolj u Glinskoj crkvi, Prebilovcima, Jadovnu i drugim mestima ubijeno više od 74 000 dece. Naglasivši da je broj žrtava genocida u NDH nažalost često predmet diskusije motivisane političkim ciljevima, Stojadinović je izneo nemačke podatke koji govore o bestijalnosti i masovnosti genocida, kao i nemačke procene broja srpskih žrtava, od Hermana Nojbahera do Gleza von Horstenaua, Vermahtovog oficira u Zagrebu.

U drugom delu večeri studentkinje Bečkog univerziteta Nina Stanišljević, Tamara Pavlov i Sandra Brajović su čitale svedočanstva preživelih logoraša, koja je izabrala Grozdana Bulov.

Nakon uvoda o takozvanim „ekonomijama" u ustaškom sistemu snabdevanja hranom, obućom i odećom, čitana su svedočenja preživelih koja je sakupila i objavila Tanja Tuleković, kustos Spomen-područja Donja Gradina, u Knjizi iz tišine. Tanja Tuleković bila je 2015. gost u Beču i Lincu gde je predstavila svoju izložbu Ekonomije jasenovačkog logora.

U drugom delu čitanja posvećenom deci žrtvama genocida, pročitano je potresno svedočenje Zorke Delić koja je kao 5-ogodišnja devojčica odvedena u dečji koncentracioni logor Jastrebarsko, gde je pokrštena i više puta podvrgavana strašnim torturama. Zorka Delić je preživela klanje zahvaljujući svojim umiljatim očima, a izgubljeni identitet, pravo ime i prezime i poreklo, povratila je tek godinama nakon rata.

Čitanje je završeno izveštajem Zorke Delić o današnjoj situaciji u Jastrebarskom - bivši koncentracioni logor je danas turističko mesto, gde se boravi uz dobro vino i hranu. Na genocid koji je tu počinjen nad nevinom decom danas ništa ne podsjeća.

Nadovezujući se na zapostavljenu kulturu sjećanja, na brisanje tragova genocida i poricanje fašizma u NDH, Grozdana Bulov je prikazala isečak iz dokumentarnog filma Šta je danas Jasenovac Hrvatima snimljenog 2015. g. u produkciji Radio-televizije Republike Srpske.

Film pokazuje jedno tužno i zabrinjavajuće stanje po pitanju svesti ljudi o fašizmu. Naime, na ulicama Zagreba nije se našla ni jedna osoba koja bi rekla da su u Jasenovcu fašisti vršili istrebljenje Srba, ni među starijom generacijom koja poznaje Jugoslaviju, niti među studentima Filozofskog fakulteta. Nakon konstatacije da fašizam nije nestao krajem Drugog svetskog rata i da je trenutno na delu brisanje istorije, upućen je apel na građane svih nacija, podjednako Srbe, Hrvate i Bošnjake, da zajednički jačaju antifašizam jer je preko potreban.

U poslednjem delu programa Nedeljko Savić je skrenuo pažnju na to da ni kod samih Srba, koji su bili žrtve genocida, ne postoji obziljno razvijena svest o tom zločinu. Prema tome ne može se od ostatka sveta očekivati da će se zanimati za ovu temu ako kod Srba ne postoji veliki interes da se zločin ne zaboravi. Naglasio je kako svako treba da razmisli šta bi sam lično mogao doprineti ne čekajući državu ili nekog drugog.

Šta nam je činiti?, pitamo se.

Savić je izneo nekoliko ideja, koje nisu nove i možda zvuče banalno, ali za koje je ubeđen da su efikasne u borbi protiv zaborava. Savić navodi čitanje knjiga, vođenje razgovora na ovu temu ili delenje relevantnih informacija na socijalnim mrežama o 22. aprilu na taj dan.

Naveo je primere drugih naroda koji su takođe doživeli genocid i predstavio njihovu kulturu sećanja. Prošle godine na 100. godišnjicu genocida nad Jermenima čula su se zvona na svima jermenskim crkvama širom sveta. U Izraelu svi Jevreji održe minut ćutanja, zaustave se automobili na autoputevima, cele država stane da oda počast nevinim žrtvama Holokausta. Savić kaže da treba organizovati ekskurzije, posebno za đake, na mesta genocida i to ne samo u Jasenovac nego, primera radi, i u Jadovno ili u Prebilovce. U Austriji svaki 4. školarac poseti konc-logor Mauthauzen. To verovatno nije slučaj kad je u pitanju posećenost konc logora Jasenovac ili Spomen-područja Donja Gradina od strane đaka iz Republike Srpske i Srbije, ili Srba iz dijaspore. Možemo graditi institucije u dijaspori ko će se baviti genocidom. Savić ponovo navodi Jevreje kao primer, koji nemaju samo Jad Vašem nego i muzeji Holokausta i u Vašingtonu i u Čikagu. Dižimo spomenike koje sećaju na taj zločin. Savić navodi park Diane Budisavljević u Beču, koji je otvoren pre dve godine. Niko nam ne brani da zatražimo od parlamenata zemalja u kojima živimo da donesu rezoluciju kojom bi se odala počast žrtvama genocida koji je u Evropi skoro zaboravljen.

„Čemu uopšte sećanje?" bilo je glavno pitanje koje su inicijatori komemoracije postavili publici . Prvo, to je naša obaveza i dužnost prema nevinim žrtvama. Drugo, da se podsetimo šta mržnja može učiniti od čoveka. Naleti rasizma i šovinizma mogu završiti najgorim zločinom. Genocid ne počinje ubijanjem u konc-logoru, nego mnogo pre. Počinje pogrdnim rečima i negativnim stereotipima. Svakom rasizmu, prema bilo kom narodu, treba se suprostaviti, samo tako možemo sprečiti zločine. Samo sledeći put aktivnog sećanja na žrtve genocida i suprotstavljanja fašizmu možemo se „odužiti" žrtvama koje su stradale u fašističkoj NDH. Savić je izrazio nadu će se 22. april ubuduće obeležavati u Beču pa i u svim drugim mestima gde žive Srbi.

Takođe 22. aprila je u Lincu u okviru SK Vidovdan organizovana slična manifestacija pod istim nazivom. Učesnici su bili Jelena Nišavić, Jovan Kovač i Darko Božanović.