Džez prožet Balkanom

Među internacionalnom publikom nalazio se i znatan broj pripadnika naše zajednice iz Njujorka i okoline, uključujući i Generalnu konzulku Republike Srbije Mirjanu Živković, starešinu hrama Svetog Save u Njujorku Đokana Majstorovića, predstavnike diplomatskog kora i Ujedinjenih Nacija iz Njujorka, Beča i Holandije. I upravo je prisustvo naših ljudi kao i Vasiljevićevih roditelja koji su za tu priliku doputovali iz Beograda ono što je Dimitriju najviše značilo i učinilo da koncert bude i "naš" i američki. Jednom rečju - izuzetan.

Sa Dimitrijem Vasiljevićem je u Njujorku za RTS razgovarala Marija Šajkaš.

Nedavno ste održali prvi veliki solistički koncert pred odabranom publikom u Njujorku. Kakav je osećaj kad se "osvoji" Karnegi hol?

Za svakog muzičara, pa tako i za mene, velika je čast i privilegija mogućnost da se održi koncert važnom mestu kao što je Karnegi hol. Ne samo zbog značaja i bogate tradicije koju takav koncertni hol nosi, već i zbog elitnih uslova za nastup koji se ogledaju u izuzetnom klaviru, sjajnoj akustici sale i naravno odabranoj publici.

Koliko su dugo trajale pripreme za koncert i kako su one izgledale?

Logističke pripreme za koncert trajale su skoro šest meseci, a one muzičke oko 2 meseca. Danijela Milić, moja menadžerka je uglavnom brinula o ovim prvim, dok su moj zadatak bile ove druge pripreme. U muzičkom smislu, trebalo je odrediti repertoar, a zatim ga svakodnevno vežbati i brusiti po nekoliko sati, praveći pri tom balans između autorskih kompozicija i džez standarda kao i drugih popularnih pesama koje je trebalo ogrnuti u novo, originalno ruho.

Šta tačno znači "džez prožet Balkanom" za koji je već nekoliko puta rečeno da predstavlja vaš zaštitni znak?

Po najnovijim istraživanjima, muzičko biće svake osobe počinje da se razvija već u prenatalnom periodu. Od samog rođenja usvajamo kulturne, i muzičke uticaje sredine koja nas okružuje. U mom slučaju, tradicionalna muzika Srbije i Balkana ostavila je jak trag na moje muzičko biće, no taj trag sam počeo da primećujem i dajem mu na značaju tek po preseljenju u SAD i nakon što sam ozbiljnije počeo da studiram američki džez. Sudarom različitih kultura na bostonskoj i njujorškoj muzičkoj sceni na kojima sam proveo niz godina, polako sam počeo da razumevam svu težinu i lepotu balkanske muzičke misli koju prirodno, kao i ostali pripadnici mog naroda, nosim u sebi. Spojivši ono naučeno iz domena modernog džeza sa onim instiktivnim iz domena balkanskog nasleđa, nastalo je nešto što bih mogao da nazovem soptvenim, originalnim muzičkim izrazom.

U Americi postoji izreka - Ako postigneš uspeh u Njujorku, uspećeš i na svakom drugom mestu. Koji su Vam dalji planovi?

U Njujorku je svakako teško snaći se i opstati, a još teže nametnuti se konkurenciji, bez obzira na to kojim se poslom bavite. Veliko je pitanje šta uopšte znači uspeti. Mislim da uspeh podrazumeva osećaj ispunjenosti i zadovoljstva, a taj osećaj može ali i ne mora ići ruku pod ruku sa reputacijom, uspehom u karijeri, materijalnim ili drugim društvenim priznanjem. Dakle, ideja uspeha je za mene prilično široka, tako da o Njujorku nikada nisam razmišljao kao o poligonu za uzletanje ili rvačkom ringu. Naprotiv, Njujork je nepresušna inspiracija, prijatelji, ljubav, avantura, a ako vam je srce na mestu, gde god da odete, naći ćete mir. Uskoro ću početi da živim na relaciji Ilinois - Njujork jer ću započeti svoje doktorske studije iz džez klavira na University of Illinois. Očekujem da ću ovaj novi način života uspešno i glatko uklopiti sa svim onim vrednostima u životu za koje se borim i kojima težim.