Portret jednog umetnika

Balet je za mene bio moj život. Dao mi je krila, ostvario neke snove, i više nego što sam mogao da se nadam, odveo me iz naše Srbije u Švajcarsku i Kanadu, dao mi karijeru, toliko dugu i plodnu... Ne znam ni kako da opišem svu radost i ponos za sve što sam postigao.

Mene su naučili da poštujem ovu umetnost, da je biti umetnik jedan divan poklon, ali ga ne može svako iskusiti. Ja sam do poslednjeg dana davao sve od sebe i zato uspešno igrao sve do svoje 45. godine. Oproštaj je bio divan, bio sam na sceni, okružen svojim dragim prijateljima, pozorište je bilo puno na moju veliku radost, kao i moja familija i moja profesorica kod koje sam završio baletsku školu u Novom Sadu, koja je došla u Kanadu i oprostila se sa mnom.

Biću strog pedagog jer ne mogu da lažem mlade umetnike. Mislim da na sceni ne može da se laže, na sceni je samo istina. Neću im nametati svoje ideale, stil i ukus, već ću im pomoći da budu najbolji što mogu u tom trenutku.

Ljudsko telo razumem u potpunosti. Umetnička fotografija je meni bila mnogo draga, jer dok sam bio igrač osećao sam da nemam svoju individualnost i glas, već sam bio instrument koreografa i direktora i partnera. Sada, kada sam umetnički fotograf, to je jedan intiman proces, od začeća do izvršenja, kada su te fotografije na zidovima galerije. Kada radim fotografije, jako puno slikam, to je serija od 1000 do 1500 fotografija sa jednom osobom...pokušavamo da nađemo taj momenat perfekcije, linije tela, izražaja,tame i svetla, istinitosti u toj osobi...

A zašto je otišao iz Srbije?

Dok sam tražio posao, osetio sam da nisam potreban, da me nisu trebali ovde...

Samo jednom je igrao na sceni u svojoj zemlji...

Jako mi je teško u srcu, pitali su me da li je tačno da ja nisam hteo da dođem što je apsolutno netačno

Moj dom je u Kanadi, mene su Kanađani prihvatili, poštovali i voleli, verovali u moj talenat i kvalitet.

Mladom umetniku nemojte dozvoliti da bude nesretan, nezadovoljan i da ode....