Svečanom akademijom obeleženo dve decenije Saveza srpskih društava Slovenije

Uz intoniranje slovenačke i srpske himne, koje su nas uzdigle i podsetile da je Bože pravde napisao slovenački kompozitor Davorin Jenko, otvorena je Svečana akademija.

Manifestacija je okupila veliki broj uglednih ličnosti iz političkog i javnog života Slovenije, Srbije, Bosne i Hercegovine, posebno Republike Srpske, kao i predsednike srpskih društava iz drugih delova Evrope. Najzaslužniji za ovaj događaj, kojim su Srbi u Sloveniji skrenuli pažnju na sebe je predsednik Saveza Nikola Todorović.

„Naše poslanstvo i jeste da pokušamo da očuvamo srpski jezik, kulturu, istoriju, da pokušamo da to u granicama svojih mogućnosti predstavimo slovenačkoj publici. Mi živimo u veoma lepoj državi, želimo da se osećamo jednakim sa drugima i to je naša poruka našim sagovornicima u državnom vrhu, to znači parlamentu, vladi Republike Slovenije, predsedniku države, gde smo imali vrlo kvalitetne razgovore na temu statusa, što mi pokušavamo da rešimo", kaže Nikola Todorović, predsednik Saveza srpskih društava Slovenije.

„Postoji određena problematika oko ostvarivanja prava Srba za koju se mi zalažemo da uvek budu unapređena, poboljšana, šarenolikija...tako da prisustvo predstavnika slovenačkih institucija, ovde nadležnih za ta pitanja, može biti prekretnica", kaže ambasador Republike Srbije u Republici Sloveniji, Aleksandar Radovanović.

„Naročito mi je važno što sam imao mogućnost da razgovaram sa članicom evropskog parlamenta, gospođom Tanjom Fajon. U tom smislu, njeno prisustvo danas na skupu Saveza srpskih društava, pokazuje i njenu brigu o Srbima u Sloveniji ali i njeno poštovanje Republike Srbije", kaže Janko Veselinović, predsednik Odbora skupštine Republike Srbije za odnose sa dijasporom i Srbima u regionu.

„Mi živimo na zajedničkom prostoru i dobro je kad imamo dobre odnose, kad smo prijatelji i kada radimo za bolju zajedničku budućnost. Pošto je Slovenija ušla u EU, ja se nadam da će i Srbija brzo ući, da živimo na istom prostoru, da imamo otvorene granice i da smo u glavama složni prijatelji", kaže članica Evropskog parlamenta Tanja Fajon.

„Veoma je važno da Srbi iz rasejanja, pre svega da se upoznaju, da razmene pozitivna iskustva, da bismo mogli da ostvarimo naše primarne ciljeve, a to je očuvanje nacionalnog identiteta, kroz veru, kulturu, tradiciju i slavu, naravno. Ta veza je od egzistencijalnog značaja, pogotovo za nas koji živimo van granice Srbije. Tu bi matica mogla da ima važnu ulogu, a to je povezivanje Srba, a i mi međusobno, tako da su vrata Saveza Srba u Sloveniji i Savez Srba u Rumuniji otvorena svima koji rade na očuvanju našeg nacionalnog identiteta", Ognjan Krsti, predsednik Saveza Srba u Rumuniji.

„Zašto deca ne bi, makar fakultativno, u osnovnoj, a posle i u srednjoj školi učili srpski jezik i pismo. Čuli smo podatak da deca u srednjoj školi ne znaju ćirilicu ili srpski jezik. Da li je to prednost ili mana? Moramo uspostaviti saradnju sa njihovim Ministarstvom prosvete i sigurno ćemo određene stvari rešavati u dogovoru", kaže Dane Malešević, ministar prosvete i kulture Republike Srpske.

„Slušajući govornike na bini na današnjoj manifestaciji, moji utisci su takvi da je Srpski savez u Sloveniji dobro prihvaćen od Slovenije i slovenačkih institucija, što je jako važno i da je to savez koji ima jednu jasnu viziju i budućnost", kaže Borislav Kapetanović, predsednik Zajednice srpskih klubova u Beču.

„Najviše mi se od današnjih govornika dopao gospodin iz Slovačke, koji je rekao da je njih 600 uspelo da izbori za status nacionalne manjine, a nas više od 60000 ne može. Za to je najvažnija podrška Srbije, bez toga mi ne možemo", kaže predsednik SKD „Maribor", Borislav Janković.

„Kada smo podneli zahtev za sticanje statusa nacionalne manjine bilo nas je 434. Postoji više udruženja, Udruženje Srba u Slovačkoj koje postoji od 1999, postoji Srpski informativni centar, a to su glavni nosioci svih aktivnosti koja se dešavaju u Slovačkoj", kaže predsednik Udruženja Srba u Slovačkoj, Stane Ribič.

I posle presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u Sloveniji je i dalje prisutan problem izbrisanih.

„Sedam hiljada ljudi je izgleda, opet izbrisano. Bili smo na Ustavnom sudu Slovenije, proglasio se nenadležnim. Na nama je da čekamo. Na nama je da konačno shvatimo da Srbija i Republika Srpska treba da pomognu svoje državljane", kaže general bivše JNA, Milan Aksentijević, jedan od „izbrisanih".

Srbi u deželi vole zemlju u kojoj žive, vole i onu iz koje su potekli. Za ostvarenje jednog sna potrebna im je Slovenija, Srbija i Bosna i Hercegovina, odnosno Republika Srpska. Na ovom skupu, upadljivo je bilo to što jedino nije bilo predstavnika iz izvršne vlasti iz Beograda.