Premijerno u Mađarskoj predstava "Krivica"

Publika je te večeri imala priliku da premijerno pogleda dramu Krivica Nebojše Romčevića, koja govori o pokušaju dvoje ljudi da na razvalinama stare porodice osnuju novu, da u poslednjem susretu iznova započnu život, boreći se sa osećajem krivice pred zanemelim dečakom, Gocinim sinom, i životom iz kojeg je nemoguće izmigoljiti se, javlja za RTS Dobrila Borojević.

Dvoje ugroženih i veoma usamljenih ljudi, Bracu i Gocu, u ovoj pishološkoj drami nabijenoj emocijama, sa veoma složenim likovima i jakim monolozima, sa mnogo energije i posvećenosti igraju senćanin Branislav Unginović, koji sa rediteljem Lazarom Pajtićem ima dugogodišnju saradnju, i stalna članica Srpskog pozorišta u Mađarskoj Katica Šokac, koju smo sa Unginovičem gledali i u drami Selo Sakule.

Režiju komada Krivica, koja predstavlja koprodukciju Srpskog pozorišta u Mađarskoj i Kamerne scene Miroslav Antić iz Sente, potpisuje sveštenik Lazar Pajtić, jedan od osnivača senćanskog teatra, od kojeg saznajemo da je Romčević njegov omiljeni autor.

"Veoma sam srećan što nam je sam autor ponudio pomoć i radujemo se susretu sa njim na gostovanjima u Srbiji. Ovo je kamerna predstava i scensko rešenje nije bilo mnogo komplikovano, ali su likovi složeni i raspoloženja se menjaju iz rečenice u rečenicu. Pojam krivice je višeslojan, svi su opterećeni i svi se osećaju krivim. Goca pokušava da uspostavi kontakt sa sinom koji ne govori i želi da živi sa partnerom koji joj je bio ljubavnik i pre nego što se njen muž ubio. Braca se trudi da pomogne, ali na kraju ipak "izlazi iz tog čamca", kada nema više ni deteta koje je trebalo da se rodi. Sa glumcem Brankom Unginovićem sam radio dugi niz godina i on zna šta ja od njega očekujem, a nakon prethodne saradnje sa Katicom Šokac, odmah sam se odlučio sa ovakvu podelu uloga. Podsetiću na reči Mire Banjac koja je pohvalila Katičin umetnički kvalitet, objašnjavajući da ona nosi dramsku težinu", kaže reditelj Pajtić.

U dosadašnjoj karijeri Branka Unginovića, prošla godina bila je najuspešnija, što portvrđuju i priznanja. Prestižnu titulu "Najbolji glumac amater" osvojio na republičkoj smotri u Kuli i pokrajinskom takmičenju u Staroj Pazovi, a nagradu za najbolju mušku ulogu u predstavi Ožalošćena porodica, u kojoj je tumačio lik Agatona, u režiji Dejana Cicmilovića, dobio je na internacionalnom festivalu u Laktašima.

"Sa Lazarom Pajtićem me veže 40 godina druženja. Najviše sam igrao u komadima koje je on režirao, a i sa Katicom sam već srađivao. Romčević je napisao tekst koji nije izgubio na aktuelnosti od 90-ih, kada je nastao. Sve ovo što se dešava mi živimo i dalje, i ako se ništa ne promeni u našem društvu "Brace" će se teško izboriti. U ovom komadu scene su filmski postavljene, kao kadrovi, sve slike su različite, ali imaju jednu nit. U sekundi menjate svoje stanje i odnos sa partnerom, što je glumački zahtevno. Ovo je tek treće pozorište u kome se ovaj komad igra",  kaže Branko Unginović.

Pored sve težine koju predstava nosi, on uspeva i da zasmeje publiku svojim klovnom i nastojanjem da oraspoloži dečaka, barem za rođendan.

Goca, koju tumači Katica Šokac, sva treperava i napeta, stalno prenaglašenih emocija i na ivici suza, prolazi na sceni kroz različita duševna stanja, smeje se, plače, viče, ponekad šizifreno i agresivno reaguje. Glumica objašnjava da joj je često, nakon proba, bilo potrebno da dva sata šeta parkom i tako se oslobodi jakog emocijalnog naboja, ostavi "Gocu" u pozorištu, i vrati se kući.

"Neke sam emocije mogla da pronađem u sebi, naročito u odnosu sa sinom. To su scene kada ga budim, trudim se da mu ugodim, pečem tortu i slično, ali predstava obiluje i onim osećanjima koje sam morala graditi iz nekih drugih iskustava. Bila sam učiteljica, sada držim profesionalne treninge ljudima, ali neka stanja ipak nisam videla. Na probama smo brusili te obrte, jer je bilo potrebno izraziti jake emocije i brzo menjati izraz", rekla nam je nakon uspešne premijere vidno uzbuđena Katica Šokac.

Asistent režije Katarina Pavlović-Bači je, zajedno sa rediteljem, uradila scenografiju, kostime i rekvizite, koji odlično korespondiraju sa urbanom beogradskom atmosferom 90-ih godina prošlog veka. Tibor Pragai i Bogdan Sabo bili su zaduženi za svetla, muziku i tehniku, a podršku šaptača glumci imaju u mladoj Ester Ančin iz Pečuja.