Kako do bolje medijske saradnje dijaspore i matice

Neophodna je prohodnost informacija da bi matična država na najbolji način pomogne svojim sunarodnicima koji žive u dijaspori i susednim državama, zajednički je stav učesnika proširene sednice skupštinskog Odbora dijasporu i Srba u regionu, kojoj su prisustvovali predstavnici medija iz matice i dijaspore kao i resornih ministarstava zaduženih za medije i Srbe izvan matice Srbije.

„Mislim da je ovo prava prilika da prvo upoznamo jedni druge, tu kolege iz Mađarske i drugih država, a to je bitan aspekat, jer u prvom redu moramo sarađivati međusobno, pa tek onda videti kako ćemo sa maticom. Ovo je istovremeno i prilika da kažemo sa kojim se problemima suočavamo mi, srpski novinari u dijaspori, i da vidimo čime možemo mi i čime može matica da pomogne", kaže Rajko Kornja, direktor za medije Saveza Srba u Rumuniji.

„Mi smo veoma zahvalni organizatorima što su nam pružili mogućnost da javnost naše matice upoznamo i sa našim aktuelnim problemima, a i sa uspesima, naravno. Ovakvih susreta u skupštini Srbije nije bilo do sada, nadam se da je ovo početak prakse koju odavno priželjkujemo", kaže Dragan Jakovljević, glavni i odgovorni urednik Srpskih nedeljnih novina iz Budimpešte.

„Hrvatska ima jako dobre zakone, Ustavni zakon, međutim, ne sprovodi se u meri koji bi bio zadovoljavajući za manjine, pogotovo za srpsku zajednicu. Mi kao mediji smo zastupljeni u onoj količini u kojoj sami možemo da se organizujemo kroz udruženja, Zajedničko veće opština, Srpsko narodno veće, ali to nije dovoljno u odnosu na potrebe zajednice", kaže Srđan Kolar, TV produkcija Zajedničkog veća opština Vukovar.

„Mi u Makedoniji nemamo nacionalnu organizaciju, nemamo pravo na nju, mi smo obično udruženje građana, nemamo nacionalni savet, ni predstavnike. Kada makedonske vlasti dolaze u Srbiju oni traže svoje predstavnike, svoj nacionalni savet. Ja isto želim da kada naše vlasti dođu, važno je da Makedonci vide da naša vlast misli na nas", kaže Gordana Jović Stojkovska, glavna i odgovorna urednica časopisa Slovoljubve u Skoplju.

Najveće obaveze i očekivanja u oblasti medijske saradnje sa dijasporom i Srbima u regionu svakako su na javnim servisima u matici.

„Mi u ovom trenutku imamo na desetine emisija koje tretiraju ove teme, ali jedan korpus emisija sa ključnom reči Srbija na vezi je postalo i brend i zaštitni znak Programa za dijasporu, imamo više formata te emisije-dnevne informativne, Srbija na vezi koja se bavi regionom, Srbija na vezi koja je magazinska emisija. Neke od njih mogu gledati i gledaoci u Srbiji vikendom, svake druge subote u 12. 30 ili nedeljom od 14.30. Naravno tu su brojne druge specijalizovane emisije, ali i pored svih napora uredničkog i novinarskog tima koji je u programu za dijasporu smatram da uvek može bolje, više. Na žalost, nekad nam i tehnički i finansijski uslovi ne idu na ruku", kaže dr Tatjana Ćitić, glavni i odgovorni urednik Programa za dijasporu RTS-a.

„Iskoristio sam ovu sednicu Odbora za dijasporu i Srbe u regionu sa izuzetno zanimljivim dnevnim redom, da obnovim jedan predlog Radio Beograda od pre nekoliko godina, a reč je o mogućnosti da se oformi jedna onlajn baza, audio i video priloga, koja bi služila za razmenu novinarskih materijala redakcija u matici Srbiji i naših redakcija u regionu i rasejanju", kaže Dušan Gligorijević, urednik emisije Večeras zajedno Radio Beograda.

Prema rečima državnog sekretara u Ministrastvu kulture i informisanja Saše Mirkovića, saradnja u srpskim medijima u dijaspori i regionu su jedan od prioriteta ministarstva.

„Suma koju Ministrastvo kulture i informisanja i vlada Republike Srbije u okviru projektnog sufinansiranja izdvaja ove godine je 80 posto veća u odnosu na sumu koja je bila izdvojena samo dve godine", kaže Mirković.

„Očekujemo da će ovaj današnji sastanak Odbora biti nova tačka na kojoj ćemo naći rešenja za brojna pitanja i da će svakako i RTS i Radio Beograd i Međunarodni radio Srbija imati svoju ulogu i značaj , a isto tako da će njihova saradnja sa Upravom za dijasporu, ali i sa predstavnicima Srba u regionu i dijaspori biti još bolja i da će za to, naravno biti obezbeđeno i dovoljno sredstava", kaže Janko Veselinović, predsednik skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu.

Zajednički stav učesnika konferencije je da su ovakvi, neposredni kontakti i susreti najbolji način za razmenu stavova i unapređivanje sardnje i da treba da su češći.