Značaj medijske saradnje tema Odbora za dijasporu

Odbor Skupštine Srbije za dijasporu i Srbe u regionu održao je sednicu na temu "Značaj medija za informisanje o položaju dijaspore i Srba u regionu i za obaveštenost Srba u regionu i naše dijaspore o stanju u matičnoj državi".

Predsednik Odbora Janko Veselinović rekao je da Srbi u Rumuniji imaju najbolji položaj kada su u pitanju srpski jezik i informisanje, dok u Albaniji ne postoji nijedan medij na srpskom jeziku.

Govoreći o informisanju na srpskom jeziku u zemljama regiona, Veselinović je istakao da je veza države i dijaspore važan činilac međusobnog uvažaanja i očuvanja srpskog identiteta i apelovao da razmena informacija bude brzza i češća.

Veselinović je rekao da je Satelitski program RTS-a glavna informativna veza matice i dijaspore, a, kada je reč o pisanim medijima Frankfurste vesti i Večernje novosti svakodnevno se distribuiraju u inostranstvu.

Državni sekretar u Ministarstvu klulture i informisanja Saša Mirković rekao je da su za nepune dve godine povećana sredstva u oblasti informisanja na maternjem jeziku za 80 odsto.

On je rekao da je za ovu godinu planirano 18 miliona dinara, da je konkurs za projekte raspisan 2. februara i da će trajati do 3. marta.

Mirković je rekao da je budžet za fiinansiranje tih projekata pre dve godine bio 10 miliona dinara, prošle godine 15, a ove 18 miliona dinara, kao i da se povećao gornji limit po projektu na 1,5 miliona dinara.

Najveća suma, kaže Mirković, izdvojena je za projekte u oblasti informisanja u Hrvatskoj i to 4,5 miliona dinara.

Prema njegovim rečima, Vlada Srbije nastoji da da mogućnost da budu izabrani najbolji projekti i da kvalitet bude glavni kriterijum za dodelu tih sredstava.

Digitalizacija koja počinje od 17. juna, naveo je Mirković, pružiće mnogo više mogućnosti da se putem digitalnih platformi proizvode programi koji će biti dostupni dijaspori i Srbima u regionu kako bi bili još bolje informisani.

Nikolina Popović iz Uprave MSP za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu rekla je da je ta Uprava finansirala satelitsko prenošenje programa RTS-a u svet, a da je krajem prošle godine na dva konkursa odobrila 8,5 miliona dinara za 18 medijskih projekata.

Ona je najavila da će Uprava ove godine organizovati konferenciju medija dijaspore kao i praksu novinara u matici.

Pomoćnik ministra spoljnih poslova Dragan Momčilović rekao je da to ministarstvo vodi aktivan dijalog kako sa dijasporom, tako i sa liderima zemalja u okruženju na poboljšanju položaja Srba, navodeći da se to pitanje pokreće u susretima sa zvaničnicima tih zemalja.

Odgovorna urednica programa za dijasporu na RTS-u Tatjana Ćitić rekla je da ta redakcija godišnje proizvede oko 10.000 minuta programa za dijasporu, navodeći kao jednu od emisija koja se realizuje "Srbiju na vezi". 

"Zahvaljujem se svim prisutnim urednicima iz regiona i upućujem poziv svima koji smatraju da bismo kroz buduću saradnju mogli da poboljšamo i unapredimo informisanje gledalaca. Medijski javni servis je svestan značajne uloge koju ima u povezivanju matice i srpskog rasejanja. Podsećam da se Satelitski program RTS-a emituje od 1991. godine preko satelita za Evropu, a od 2010. i Severnu Ameriku, Australiju i Novi Zeland. Iskoristili smo razvoj telekomunikacija i u cilju širenja dostupnosti programa sklopivši veliki broj ugovora, tako da je RTS SAT program prisutan danas i u oko 17 miliona domaćinstava širom regiona i Evrope kroz kablovske i IPTV distributivne sisteme", rekla je Tatjana Ćitić.

Direktorka Tanjuga Branka Đukić rekla je da su se u poslednje dve decenije bitno promenili i svet komunikacija, kao i ono što zovemo dijasporom.

Od Kanade do Australije, dijaspora više nije ono što je bila, niti se rasejanje geografski meri samo od Kanade do Australije, jer sada, recimo, imamo veliku srpsku zajednicu i u Emiratima, primetila je.

Prema njenim rečima, prvi put u inostranstvu živi cela jedna generacija mlađih ljudi, visokoobrazovanih ljudi, koji su Srbiju i područja bivše Jugoslavije na kojima su živeli napustili u prethodne dve decenije, a koji su i socijalno i profesionalno realizovani tamo gde žive.

"Ti ljudi su apsolutno tehnološki pismeni, rekla bih tehnološki i pismeniji od većine nas u Srbiji, i oni se svakodnevno sami informišu o događajima u Srbiji i u svetu, ne posredstvom specijalnih izdanja štampe za naše ljude u svetu i specijalnih emisija na satelitu, već poredstvom mobilnih platformi, od pametnih telefona do portala i društvenih mreža", istakla je ona.

"Mislim da, kad je o njima i o njihovim potrebama i o njihovom informisanju reč, država, pa ni mediji, nemaju pravi pristup i odgovor. Specijalizovane emisije i izdanja su potpuno anahrona i prevaziđena kad je reč o toj generaciji, koju zanimaju drugačiji specijalizovani prilozi i informacije o, na primer, novim zakonskim rešenjima, nostrifikaciji diploma, međudržavnim sporazumima koji se tiču nekih poslovnih projekata u kojima bi i oni mogli da učestvuju, rejtinzima određenih fakulteta...", smatra Djukić.

"Malo ozbiljniji problem pojaviće se onog momenta kada ova generacija podigne decu i kako će ta deca zadržati interesovanje za zemlju porekla, za svoj nacionalni i kulturni identitet", ukazala je i dodala da to neće biti moguće pomoću anahronih programa, zavičajnih i patetičnih tekstova, već u novom ključu, novom dizajnu, novoj dinamici i percepciji koju imaju nove generacije, sa novim iskustvima i novim znanjima.

"Više se ne obraćamo političkoj i ekonomskoj emigraciji, koja decenijama nije imala vezu sa domovinom i čiju su nostalgiju mogle da ublaže zavičajne slike i zvuci, već arhitektama i IT inženjerima, lekarima, koje zanima ono što se u Srbiji zbiva, ali ne samo na lokalnom, već mnogo više na jednom globalnom nivou".

"Njih zanima kuda ide Srbija, ekonomski i politički, njih zanima stav njihove zemlje po pitanju ukrajinske krize, energetska bezbednost, tokovi gasa, ulaganja Kine i drugih investitora u region JI Evrope, širenje tržišta, normalizacija odnosa sa susedima. Kultura je takođe među njihovim interesovanjima, ali ne estradna i tabloidna..", ocenila je Đukić.

Kao što svi volimo da gledamo vesti na Si-En-En-u ili Bi-Bi-Si-ju ili emisije Nacionalne geografije, odnosno kanal Histori, tako bi, nema sumnje, i ta generacija Srba u svetu volela da vidi moderno osmišljene, atraktivne priloge i informacije o zbivanjima u našoj zemlji, i to dostupne na svim kanalima medijske komunikacije, na portalima, na internetu, na pametnim telefonima, zaključila je Djukić.

Glavni i odgovrni urednik Večernjih novosti Ratko Dmitrović je glavni problem, kada je reč o informisanju dijaspore, locirao u Beogradu, a kao problem je naveo to što se u Srbiji uopšte ne zna šta se dešava u dijaspori.

Navodeći kao problem to što će država izaći iz vlasništva u medijima, koji vode računa o opštem i javnom interesu, i što će informisanje o tim sadržajima zavisiti od dobre volje privatnika, Dmitrović je rekao da država treba da postavi pitanje informisanja dijaspore, jer u Srbiji postoji dobra informisanost nacionalnih manjina.

Urednik programa za dijasporu na Radio Beogradu Dušan Gligorijević predložio je da se oformi centralna baza u kojoj bi se sabirali važni prilozi iz matice i rasejanja, a koja bi bila dostupna svim zainteresovanima.