Kuba - samo jedan tren

Mnogima se na izložbi svideo portret dvoje starijih Kubanaca. Oni su svet iznad sveta, u međusobnoj zauzetosti.

U putopisu sa Kube u 26 slika kod Todorovića nema ni mora, ni palmi, ni ruma, ni salse, ni stare dame Havane. Samo ljudi.

„Hteo sam da te stereotipne slike izmenim, da donesem neke nove, koje nisu viđene", kaže Marko.

Kubanci ne poziraju, fotograf hvata pravi trenutak...čavrljanje, zaglavljene u vremenu, oldtajmere, vanila u sladoledžinici Kopelija- samo jedan ukus u jednom danu, trošni frizerski salon u Havani...

„Tražio sam dozvolu za slikanje od frizera koji se spremao da šiša dečaka, pristao je, ali pod uslovom da i mene ošiša. Rekao sam da nema problema. Kasnije sam video da ništa ne biraš - mašinicom ti skrati kosu, i to je to", kaže Marko.

Marko Todorović je vešto izbegao ukalupljeno prikazivanje Kube. U zemlji egzotičnog komunizma i marksizma kao zvanične vere, Todorović kao da ne vidi ništa što je politika.

Ipak, tu je Če, mit koji ne umire, žene u belom-opozicioni pokret na Kubi, majke, kćerke, sestre, supruge uhapšenih disidenata koje mirno protestuju posle svake nedeljne mise.

Tu je fotografija dobrodošlice, na kojoj Kubanac pokriva oči rukama.

„Kubanci jesu tužni, oni su svesni svoje nemaštine i koliko su zaostali posle višedecenijskih sankcija i ta fotografija lepo simboliše trenutno njihovo stanje. Oni jesu veseli ljudi kroz ritam i muziku, ali generalno su veoma tužni", kaže Marko.

I to je Kuba, viđena kroz objektiv Marka Todorovića.