Posledice poznate, pouke nisu povučene

"Zajednička Evropa je kuća u nastajanju i moramo svi da budemo članice, ali moramo da se oslobodimo šovinizma i nacionalizma", poručio je austrijski istoričar prof. Volfgang Rorbah.

Na skupu Austrijsko-srpskog društva (ASD) o Prvom svetskom ratu govorili su austrijski i srpski naučnici i novinari, koji, kako je istakao organizator žele da doprinesu da se katastrofa Velikog rata nikada više ne ponovi.

Ministar savetnik u Ambasadi Srbije u Austriji Goran Bradić naglasio je da bi bilo Prvog svetskog rata i bez atentata na prestolonaslednika, jer su se velike sile pripremale za to, a u toj strateškoj igri su Srbi i Austro-ugarska moharnija dospeli u konflikt.

"Posledice rata znamo svi, nažalost pouke nismo izvukli. Drugi svetski rat i regionalni i lokalni ratovi su nam pokazali da nismo pouke povukli", rekao je on dodajući da istoriju ne možemo promeniti, ali zato možemo oblikovati budućnost.

Potpredsednik ASD Rorbah ukazao je da je Prvi svetski rat podstaknut šovinizmom, a prema njegovim rečima postoji mit žrtve na obe strane.

Glavni uzrok za Prvi svetski rat, kako je istakao, bio je nemački car Vilhelm Drugi, koji je hteo da vlada čitavom Evropom, ali i tadašnji francuski vladar koji je, zbog ranijeg poraza, jedva čekao da Nemci budu kažnjeni.

"Treba tražiti dijalog umesto oružja. Taj dijalog je započet i želeo bih da se on nastavi. Ja sam pola Austrijanac i pola Srbin i želim da vidim obe moje polovine ujedinjene u EU", podvukao je on.

Predsednik ASD Marko Stijaković rekao je da je danas Srbija na putu u EU, a da je u tome Beogradu najveći partner Austrije.

Šef Instituta za uporedno pravo dr Jovan Ćirić i Miroslav Đorđević predstavili su knjigu Sto godina od početka prvog svetskog rata - istorijske i pravne studije nastale na osnovu međunarodne konferencije održane u Beogradu i Andrićgradu.

Prisutnima je šef instituta savremene istorije dr Momčilo Pavlović prikazao i kratak dokumentarni film o Prvom svetskom ratu.

Nakon toga usledila je diskusija u kojoj su učestvovali novinarka Politike Aleksandra Petrović i bečkog dnevnika Viner cajtung Alfred Šimer.