Al' se nekad dobro jelo...baš

U Srbiji u srednjem veku nije bilo kukuruza, krompira, paprike, a o čokoladi da i ne govorimo. To ipak ne znači da je trpeza naše vlastele bila siromašna, naprotiv. Kneževa jagnjetina u mleku, gosparska šarenica, bogumilska salata ili pak prase Svetog Marka, Rastkova kruška, vizantijski hleb i karamel krem, bili su deo jelovnika srpske kraljevske gozbe.

„U srednjem veku se sva jela, sve đakonije iznose istovremeno. U prvom redu su tu kolači, sušena mesa, vina, različite vrste voća, a našom postavkom dominira inscenacija dvorca od marcipana. U srednjem veku marcipan je veoma skup, naravno zbog šećera koji vredi kao zlato, a vladar da bi impresionirao svoje satrpeznike bira posebno kolače kojima želi da pokaže da je bogat, da on to može da plati i da to njegova kuhinja može da napravi", kaže Tamara Ognjević, istoričar umetnosti i autor izložbe.

U srednjovekovnoj Srbiji jeo se i hleb, jednostavno ppripremljen, o čemu svedoči deo pogače iz 12. veka konzerviran u požaru koji je izbio na lokalitetu Ras Gradina.. Hleb se pekao u crepulji, plitkoj, glinenoj posudi koja se može videti na freskama u srpskim manastirima, na kojima se vidi i pribor za jelo.

„Naše viljuške koje izlažemo na izložbi „Gozba", i praktično ih prvi put prikazujemo srpskoj javnosti su zaista zvezde izložbe, baš zbog urbane legende koja kruži, a to je da smo mi u srednjem veku, kad smo bili moćni, jeli zlatnim viljuškama. Ove viljuške, najverovatnije iz 13. veka, nađene se u reonu manastira Sopoćana, na tlu prve države, samostalne Nemanjićke. Vidimo freske, iz priprate Sopoćana, gde smo se mi prvi put sreli sa neobičnom predstavom na kojoj vidimo čak dve vrste viljušaka od kojih su one sa dva zupca identične sa ovim sadašnjim", kaže autorka izložbe.

Imali su srpski vitezovi i svoju brzu hranu, krstaški moćni hleb panforte, nešto nalik današnjoj integralnoj bonžiti, koji je mogao trajati i po pola godine, a jeo se tako što se namakao u vino.