Kanadski Srbi obeležili stogodišnjicu početka Velikog rata

Uz prisustvo iseljenika koji žive u Otavi, ali i drugih Kanađana, na skupu su govorili ambasador Srbije u Kanadi Mihailo Papazoglu i poslednji ambasador Kanade u bivšoj Jugoslaviji Džems Biset.

U programu je video linkom aktivno učestvovao i istoričar, urednik i profesor Srdđa Trifković, koji dugo živi i radi u SAD.

Ambasador Papazoglu izneo je, između ostalog, primere srpsko-kanadskih veza u Prvom svetskom ratu u kome su dve zemlje bile na "istoj strani istorije, na pravoj strani".

On je podsetio da je mladi Srbin-dobrovoljac, Dušan Đonović, bio prva žrtva u Prvom svetskom ratu 1914, a da je jedan Kanađanin, Džordž Prajs, stradao samo dva minuta pre primirja kojim je rat okončan 1918.

Pre 30 godina (1984) na zgradi Toronto univerziteta u kojoj se izučava medicina postavljena je bronzana spomen-ploča u čast lekara i bolničarki koji su bili dobrovoljci u Srbiji tokom Prvog svetskog rata. Slično obeležje postoji i u Beogradu.

Ambasador Džems Biset za agenciju Beta rekao je da "sa žalošću možemo konstatovati da i danas, 100 godina posle krvave klanice u Velikom ratu, svet nije mnogo napredovao".

"Velike sile koje danas kreiraju međunarodnu politiku nisu naučile da sporove rešavaju mirnodopskim sredstvima, o čemu i ovih dana svedoče tragične civilne žrtve u Ukrajini, na Bliskom istoku i drugim žarištima u svetu", kazao je Biset.

Kanadski diplomata otkrio je da je još u detinjstvu čuo za Srbiju i srpske vojnike.

"Moj otac i stric bili su mladi kanadski dobrovoljci koji su se borili na frontovima u Francuskoj i Belgiji, obojica su bili ranjeni, ali su preživeli. Kasnije, evocirajući ratne uspomene, često su pominjali Srbe i Srbiju. Saveznici u Velikom ratu vrlo mnogo duguju hrabrim srpskim vojnicima", zaključio je Biset.

Srđa Trifković izneo je istorijsko-političku analizu geneze uzroka i toka Prvog svetskog rata i govorio o pokušajima revizije i pisanja kvazi-istorije u nekim zemljama Zapada.

Skup u Otavi organizovalo je Društvo za očuvanje srpske baštine osnovano 1993. godine, predvođeno jednim od osnivača, dugogodišnjom aktivistkinjom u lokalnoj zajednici, kanadskom Srpkinjom Radmilom Svon.