Digitalna televizija i u selima uz set-top-boks

Bolji ton i slika na televizorima bez obzira na marku i godište, veći izbor TV kanala, nove usluge, praćenje programa na nekom od jezika manjina ili onog prilagođenog za osobe oštećenog vida ili sluha - sve to donosi prelazak sa analognog na digitalni signal. Lep set usluga, ali kao i uz svaku novinu, korisnike zanima jedno pitanje: koliko će to da košta?

Za one koji imaju sobne ili krovne antene, a prema nekim procenama takvih je u Srbiji oko 40 odsto, približno 30 evra. Naime, njima neće biti potreban novi televizor, ali će im biti neophodan set-top-boks (STB) uređaj koji omogućava prijem digitalnog signala, a košta oko 30 evra. Korisnici satelitske i kablovske televizije, kao i oni koji programe prate preko IPTV, neće imati nikakvih troškova zbog digitalizacije jer sami provajderi obezbeđuju opremu za prijem digitalne televizije. STB uređaji, kao i novi televizori koji zadovoljavaju tehničke standarde imaće zelenu nalepnicu sa natpisom "digital TV" kao žig garancije.

Na taj način potrošači će biti zaštićeni i znaće da kupuju proizvod koji odgovara tehničkim standardima digitalizacije, objašnjava u razgovoru za "Politiku" Tatjana Matić, državna sekretarka u Ministarstvu trgovine turizma i telekomunikacija.

"Zakon o elektronskim komunikacijama definiše da je država u obavezi da najugroženijima, pre svega korisnicima novčano-socijalne pomoći, donira set-top-boksove. Program šeme pomoći bio je razmatran na radnoj grupi za digitalizaciju prošle nedelje, a razmotrićemo i da li je moguće obuhvatiti malo širu kategoriju stanovništva koji bi ovaj uređaj dobili besplatno. To zavisi od rebalansa budžeta. Vlada će doneti uredbu kojom će definisati kriterijume i način isporuke STB uređaja, očekujemo da ona bude doneta odmah posle rebalansa budžeta, do kraja septembra", rekla je Tatjana Matić.

Prelazak na digitalni signal ne znači samo bolju sliku i ton na televizorima. Oslobađanjem analognog spektra otvara se mogućnost da se on koristi za čitav niz novih usluga, između ostalog i mobilne telefonije. Naša sagovornica objašnjava da se to pre svega odnosi na razvoj širokopojasne mreže, odnosno dobru pokrivenost internetom, posebno ruralnih krajeva.

"Uglavnom sve zemlje u regionu prešle su na digitalno emitovanje. Neke od njih su oslobađanjem analognih frekvencija i njihovim ustupanjem operaterima za druge usluge prihodovale i do sto miliona evra. Dobra pokrivenost internetom je preduslov za poslovanje, i svakako će doprineti ravnomernijem razvoju udaljenih područja. Koliko je važno da imate put i saobraćaj, toliko je važno da imate dobru internet vezu negde u unutrašnjosti Srbije, gde biste otvorili neku fabriku", napominje Tatjana Matić.

Prelazak na digitalni signal je i međunarodna obaveza Srbije, budući da je naša zemlja potpisnik dokumenata iz Ženeve kojima je utvrđen prelazak sa analognog na digitalno emitovanje. Naš rok za prelazak na digitalni signal je 17. jun 2015. godine. Nakon tog perioda, prestaje međunarodna obaveza zaštite analognog emitovanja od ometanja digitalnim TV signalom.

"Od prvog septembra počeli smo sa simultanim emitovanjem analognog i digitalnog signala, do kraja februara 2015. godine biće istovremeno emitovan i jedan i drugi signal. To će omoguiti građanima da se postepeno prebace na digitalni signal. Cela Srbija će u fazama biti prekrivena sa oba signala, a do sada je više od 90 odsto stanovništva pokriveno digitalnim signalom. Ostatak su uglavnom geogradski zahtevna područja gde je potrebno više predajnika. Obaveza države je da pokrivenost stanovništva bude 95 odsto, a mi smo već sada na više od 90 odsto. Usaglasili smo sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) sve detalje oko kredita koji će JP "Emisiona tehnika i veze" uzeti pre svega za nabavku opreme koja će biti montirana na lokacijama sa repetitorima. U narednom periodu nas, dakle očekuje finalizacija kredita sa Evropskom bankom, nabavka opreme, donošenje uredbe i podela set-top-boksova najugroženijim stanovnicima", kaže Tatjana Matić.