Brža digitalizacija i jeftiniji internet

Danica Nikolić iz Niša živi sama i dosta vremena provodi uz TV program. Stari televizor je još služi, ali je, kaže, spremna za digitalizaciju.

"Izboriću se i pored toga što sam penzioner, da uđem u kupovinu novog televizora, jer je ovaj i tako star i neće moći da izdrži taj program koji će tek naići", kaže Danica.

Nove aparate koji podržavaju digitalni signal moraće da nabave i ostala domaćinstva, a izuzetan kvalitet slike, kažu poznavaoci, opravdaće ulaganje. Digitalni signal umanjiće smetnje koje idu uz antenske sisteme, a proces digitalizacije pokrenuli su i kablovski operateri.

"Naša prednost je u direktnom kontaktu sa terminalnom opremom sa prijemnicima koji su kod korisnika i taj razvoj mi podržavamo iz razloga što nadopunjuje našu tehnologiju", kaže Andrija Bednarik iz Poslovnog udruženja kablovskih operatera Srbije.

Digitalizacija, koja treba da se završi do sredine 2015. godine, jedna je od tema međunarodne naučne konferencije TELSIKS koja se održava na niškom Elektronskom fakultetu. Taj proces, složni su učesnici, ide sporo, ali bi se mogao ubrzati korišćenjem frekvencija televizije "Avala".

"I ako bi se to iskoristilo, do kraja godine mogli bismo da imamo 60 odsto stanovništva pokriveno, a do sredine iduće godine i da završimo taj proces, znači i pre ovog roka. Na taj način bi se određene frekvencije oslobodile", kaže direktor RATEL-a Milan Janković.

"Moje mišljenje je da su najzainteresovaniji mobilni operateri jer će korišćenjem tog digitalnog profita koji se oslobađa iznad 55. i 56. kanala moći da ponude usluge interneta daleko jeftinije nego do sada i da pokriju daleko veći prostor", kaže profesor dr Saša Nikolić sa Elektronskog fakulteta u Nišu.

U Srbiji sada ima 15 predajnika u okviru inicijalne mreže koji pokrivaju manje teritorije, a zemaljsku televiziju koristi više od polovine populacije.