petak, 12. jun 2009, 12:41 -> 11:52
Iz naših istraživačkih izveštaja
Predstavljamo izveštaje,prikaze i analize Centra
PROGRAMSKI AFINITETI GLEDALACA TELEVIZIJE
Nada Senić, Slavica Josifović
Početkom marta 2009, Centar RTS za istraživanje javnog mnenja, programa i auditorijuma sproveo je istraživanje o programskim afinitetima gledalaca televizije i zainteresovanosti televizijskog auditorijuma za uslugu Video na zahtev (Video on Demand). Ispitivanje je sprovedeno tehnikom telefonske ankete pomoću kompjutera (CATI Computer Assisted Telephone Interwieving) na reprezentativnom uzorku od 1600 lica, starosti između 15 i 64 godine.
Auditorijum pojedinih vrsta programa određen je prema jasno izraženoj zainteresovanosti za programske žanrove, bez obzira na kojem se TV programu emituju. Kod većine programskih vrsta pokazano interesovanje veće je od konkretne gledanosti, jer su za njihovo gledanje važni i termini, tematski okvir i način prezentacije sadržaja. No aktuelna gledanost, ipak, kod posebnih žanrova, sadržaja i društvenih događanja obuhvata i one koji se za takvu programsku vrstu ne interesuju.
Deo osnovnih nalaza:
- Najveće i relativno ujednačeno interesovanje (između 65.5% i 60.5%), gledaoci televizije pokazuju za obrazovno-naučni program, muzički, domaći filmski, domaći igrani serijski, kviz emisije i strane filmove.
- U strukturi potencijalnog auditorijuma programskih vrsta, najveće skupine se, budući da je reč o masovnom auditorijumu, obrazuju iz inače najvećih strukturnih segmenata stanovništva. Tako su gledaoci sa srednjom školom najbrojniji u auditorijumu, a relativno ujednačeno učešće gledalaca prema područjima. Razlike u takvoj opštoj slici, ipak, postoje, a posebno po zastupljenosti starosnih grupa, gde se na primer, uočavaju generacijske razlike u interesovanju za pojedine muzičke vrste.
- Značajan deo televizijskog auditorijuma (61.6%) zainteresovan je za koncept usluge Video na zahtev. Najviše afiniteta pokazuju mladi od 15 do 24 godine i visoko obrazovani gledaoci.
- Skoro svaki drugi gledalac televizije iskazuje interesovanje za emisije RTS-a iz ranijih perioda, kojih se rado sećaju i koje bi voleli ponovo da gledaju, što bi im usluga Video na zahtev i omogućila. Preko konkretnih naslova gledaoci su pokazali ne samo interesovanja i ukus, već i programski doživljaj koji je, u stvari, deo korporativnog imidža RTS-a. Najčešće navođene su domaće igrane serije, ali bi rado gledali i domaće filmove, dečji i obrazovno-naučni program.
Video na zahtev je samo jedna od usluga IPTV-a koja korisniku omogućava da iz svoje kuće pretražuje i prati video i televizijske sadržaje ili filmske kataloge. Ova interaktivna digitalna televizija omogućava gledanje TV programa kako na računaru, tako i na televizoru, putem širokopojasnog (broadband) pristupa Internetu. To znači da će npr. gledalac moći da naruči emisiju iz redovnog programa RTS-a, koju je propustio ili želi ponovo da je gleda. Takođe, moći će iz posebnog kataloga da bira i gleda emisije iz bogate arhive RTS-a.
MOBILNA TELEVIZIJA U SVETU
Autor: Danica Dobrosavljević, decembar 2008.
(rezime izveštaja)
Mobilna televizija je ključni primer digitalne konvergencije između mreža, uređaja i sadržaja, koji može da otvori nove mogućnosti za emitere, producente, proizvođače opreme i pre svega za korisnike. Dovođenje audiovizuelnog sadržaja do personalnih mobilnih uređaja čini da mobilna TV postaje visokovrednovan inovativni servis. On omogućuje korisnicima da gledaju TV ne samo kada su pokretu i bilo gde, već da praćenje programa „personalizuju" tako što će pojedinim TV sadržajima odrediti, odnosno odložiti, vreme emitovanja prema svojim potrebama i željama.
Mobilna TV stvara, osim toga, i druge mnogobrojne mogućnosti za investicije i otvaranje novih radnih mesta u svetu, pa tako i Evropi. Rezultati brojnih, skorijih pilot istraživanja koja su sprovođena u Evropi i u svetu, sugerišu da postoji visoka zainteresovanost među potencijalnim korisnicima za novi servis. Svetsko fudbalsko prvenstvo u Nemačkoj 2006.godine, sportski događaj koji tradicionalno beleži visoku gledanost, bilo je prava prilika za probno emitovanje mobilne TV. Vrlo brzo su usledila lansiranja prvih komercijalnih servisa u pojedinim zemljama.
Mobilna TV već je raspoloživa preko postojeće 3G celularne infrastrukture, odnosno treće generacije mobilne mreže. Poslužila je kao dobar put za lansiranje novog servisa u inicijalnoj fazi, a operaterima olakšala razvoj odnosa između korisnika i potencijalnih provajdera. Pilot istraživanja sprovedena u nekim zemljama pokazala su da ova mreža nije dovoljna za ceo spektar mogućnosti koje će ponuditi buduća mobilna TV i da ne može da izađe u susret njenim posebnim zahtevima.
Ovaj izveštaj je fokusiran na različite aspekte novog servisa. Cilj je da širokom spektru korisnika i stvaralaca u oblasti radiodifuzije, omogući da steknu osnovni uvid u zajedničku strategiju razvoja mobilne TV u Evropi, rezultate istraživanja, predoči moguće barijere, informiše o zajedničkom projektu i drugom akcijama u dugačkom lancu poslova koji vode realizaciji novog medijskog izazova.
MOBILNA TELEVIZIJA U EVROPI POSTAJE STVARNOST
Mobilna TV je, u najširem smislu, transmisija tradicionalnog /linearnog ili vremenski odloženog audiovizuelnog sadržaja (Mobile VOD)* do mobilnog uređaja. Ovaj inovativni servis ujedinjuje personalne mobilne komunikacije, koje su deo jednog od najdinamičnijih evropskih tržišta, i obilje i različitost audiovizuelnog sektora. Mobilna TV predstavlja izuzetno veliki potencijal u raznim granama na globalnom nivou, a Evropi omogućuje da zadrži i uveća svoje vođstvo u mobilnoj tehnologiji i servisima.
Interesovanje za mobilnu TV raste ubrzano od 2005. godine. Komercijalna mobilna TV već postoji u nekim zemljama Evrope, ali su takvi servisi ili nedavno lansirani ili su u svojoj pilot fazi. U Italiji je maja 2006.godine lansiran nacionalni servis 3 Italia i danas se procenjuje da ima oko milion pretplatnika mobilne TV. U Finskoj je komercijalni servis lansiran juna 2007. g, dok je u Nemačkoj „Mobiles Fernsehen" počeo sa radom juna 2006. g. u vreme Svetskog fudbalskog prvenstva. Prvi probni pokušaji u Francuskoj obavljeni su 2006, a početak nacionalnog servisa mobilne TV odložen za 2007 godinu. U Mađarskoj je 1.decembra 2008.g. lansirana DVB-H platforma za mobilnu TV. U drugim zemljama Evrope urađena su pilot emitovanja mobilne TV u 2007. godini.
*Mobile VOD- Mobile Video on Demand: omogućuje korisnicima da video sadržaj preuzimaju sa mobilne mreže u terminu koji izaberu. Moguće je sačuvati sadržaj u uređaju i odgledati ga bilo kada, čak i kada nema konekcije sa mrežom.
