Akcija za "zdravo" poslovanje

Kampanja "Pitajte kada" je nastavljena ove sedmice. Nosilac medijskih aktivnosti je RTS, a Nacionalna alijansa za razvoj lokalne ekonomije (NALED) će pratiti rad institucija i izveštavati o njihovoj spremnosti da otklone administrativne prepreke za poslovanje. 

Kampanja će trajati godinu dana, a ključne teme kojima ćemo se baviti su ubrzavanje izdavanja građevinskih dozvola i borba protiv sive ekonomije. Građani će, kao i do sada, moći da prijave loše birokratske procedure na koje nailaze, ne samo u tim nego i u drugim oblastima. 

Srbija je po izveštaju Svetske banke "Duing biznis" po brzini izdavanja građevinskih dozvola svrstana na 179. mesto od 185 zemalja, sa prosekom izdavanja dozvola od 279 dana.

Srbija je sada u krugu 10 najlošijih zemalja kada je u pitanju vreme za dobijanje građevinskih dozvola, ali ne zato što su uslovi poboljšani već zato što su ti uslovi u nekim drugim zemljama u međuvremenu postali još gori. NALED je uradio ozbiljnu analizu tim povodom. 

Potpredsednica Upravnog odbora Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj Ana Brnabić zahvalila je RTS-u na partnerstvu u kamapnji.

"Građevinske dozvole definitivno su jedan od najvećih problema u Srbiji i mi ćemo ove godine ponovo biti u grupi 10 najlošijih zemalja po Duing biznis izveštaju Svetske banke", rekla je Brnabić.

Prema njenim rečima, najveći problemi u procesu izdavanja građevinskih dozvola su neusklađenost Zakona o planiranju i izgradnji sa sektorskim zakonima koje prate javna preduzeća u procesu odlučivanja o građevinskim dozvolama, kao nedostatak jednošalterskog sistema na koji je vlada ukazala.

Govoreći o prevazilaženju problema, Brnabić je rekla da Zakon o planiranju i izgradnji mora da se uskladi sa sektorskim zakonima i sada je velika šansa jer su izmene zakona u proceduri i trebalo bi ih usvojiti do kraja godine.

"Druga  stvar koja muči generalno zakonodavstvi u Srbiji je procedura usvajanja podzakonskih akata. U ovom slučaju devet podzakonskih akata se nije donelo, iako je zakon usovojen sa skoro četiri godine zakašnjenja, što bi trebalo ispraviti u ovom procesu", rekla je Brnabić.

Ona je rekla da je Makedonije uvela praksu da se samo elektronskim putem mogu podnositi zahtevi za građevinske dozvole i onda se elektronskim putem prati proces izdavanja tih dozvola.

Opština Inđija je uvela da se elektronskim putem prati proces izdavanja građevinskih dozvola. "Problem kod nas je što je dosta ingerencije u republičkoj nadležnosti", kaže Brnabić.

Udeo sive ekonomije u ukupnoj ekoniomiji je 24 odsto. Prema njenim rečima, postoje tri osnovna načina koje NALED predlaže da se to reši.

"Prvi način su podsticajne mere smanjivanje poreza na najniže zarade. Drugi deo su represivne mere - kažnjavanje ljudi koji rade u sivoj ekonomiji. Bitno je nagalsiti da je svako radnio mesto u sivoj ekonomiji je jedno radno mesto u legalnoj ekonomiji, tako da treba edukovati ljude oko toga. Jedna od stvaki za koju se NALED zalaže su izmene zakona koji se tiču inspekcija, tako da ne postoji više preklapanje nadležnosti inspekcijskih organa a samim tim i njihovo usporavanje", objasnila je Brnabić.  

RTS i NALED će pokrenuti još dve inicijative. Prva je izbor lokalne samouprave koja ima najbolja rešenja za rad administracije. Od 10 najboljih samouprava, RTS će uraditi televitijske priloge koji će biti emitovani na našem programu. Druga inicijativa je šaltermetar gde ćemo pozvati građane i privrednike da prijavljuju najlošije šaltere na koje nailaze.

Ideja kampanje je da se skrene pažnja javnosti i izvrši pozitivan pritisak na nadležne institucije da obećaju ne samo šta, već kada će određeni birokratski problemi biti rešeni.

Privrednici i građani će preko veb sajta NALED-a i putem društvenih mreža, moći da prijave komplikovane procedure koje ometaju njihovo poslovanje ili svakodnevno funkcionisanje i da pitaju izabrane predstavnike vlasti kada će ti problemi biti rešeni.

Svi prikupljeni predlozi će biti objavljeni na sajtu NALED-a, a najznačajnija pitanja će biti obrađena u okviru "Sive knjige propisa" i dostavljena u formi peticije predsedniku Vlade RS i resornim ministrima od kojih će se tražiti konkretan odgovor.

Ciljevi kampanje su jačanje svesti građana o značaju postojanja dobrih uslova za "zdravo" poslovanje privrednika u cilju obezbeđivanja novih radnih mesta i unapređenja kvaliteta života, podsticanje građana i privrednika da se uključe u akciju i ukažu na konkretne administrativne probleme sa kojim se suočavaju u svom poslovanju i svakodnevnom funkionisanju.