Nema para za transplantacije srca

Zahvaljujući porodici koja je dala saglasnost da se kada se jedan život ugasio, drugi produže, u Kliničkom centru Srbije prošle nedelje urađene su dve transplantacije bubrega. Na VMA je presađena jetra, prvi put pacijentu koji nije imao istu krvnu grupu kao i davalac. Zašto se u Srbiji još ne rade transplantacije srca, ili zašto naši građani ne mogu na lečenje u centre u Beču i Gracu?

Hirurg Dušan Šćepanović, ima presađeno srce. Zbog onoga što je prošao, "novi život" posvetio je borbi za razvoj tog programa u Srbiji.

"Transplantacuju srca u prvoj godini preživljava devedeset, posle pet godina 75 posto, posle deset godina 60 posto, i preko 20 godina, četvrtina. Transplantacija srca je izbor lečenja pacijenata sa srčanom slabošću. Transplantacija srca u Gracu košta 70.000 evra, u Srbiji verovato manje, i Srbija za to mora da ima para", kaže hirurg Dušan Šćepanović.

Profesor Vasler, koji je uradio 240 transplantacija srca, proslavlja i četvrti rođendan svog pacijenta Dušana Šćepanovića. Tokom posete Srbiji obišao je i kardiohirurške ustanove i održao predavanje kao gostujući profesor Medicinskog fakulteta. Tvrdi da imamo dobre stručnjake, a loše zakonodavstvo i da je spreman da pomogne, iako u Ministarstvu zdravlja još ćute na pozive o saradnji.

"Potreban vam je neko ko zaista to hoće da radi, kardiohirurg koji će svu moć uložiti u taj program. Mislim da je to najvažnije. Možda treba uticati na političare da promene Zakon, morate da imate više donora. U Austriji su, naprimer, svi građani davaoci organa. Oni koji to ne žele moraju da kažu ne i upišu se u registar nedavalaca", navodi Andre Vasler, transplantacioni kardiohirurg sa LKH Univerziteta iz Graca.

Kapaciteti ispunjeni

U Institutu Dedinje, gde je prvi put u Srbiji i urađena transplantacija srca, kažu da nema uslova za oživljavanje tako ozbiljne oblasti u medicini.

"Jednostavno danas postoji dvadesetak ljudi koji čekaju na transplantaciju srca, a postoji 3.000 ljudi koji čekaju na standardne operacije srca. Dovedeni smo u jednu tešku situaciju da smo sa kapacitetom apsolutno ispunjeni, da postoji sada i otpor ljudi, osoblja koji rade od jutra do sutra, i da zaista očkujemo novu zgradu", ističe Boško Đukanović, direktor Instituta za Kardiovaskularne bolnice "Dedinje".

"Mi smo objektivno spremni i voljni da počnemo sa tim programom, ali su nam za to potrebna i određena materijalna sredstva i određena edukacija pojedinih ljudi", kaže Mile Vraneš, direktor Klinike za kardiohirurgiju KCS-a.

Možda će Sporazum o usavršavanju, razmeni organa i mogućnosti da naši građani dobiju srce, biti potpisan sa Klinikom u Beču, što je, podsetimo, ministar prvi put najavio još u februaru.

"Vi morate razumeti da taj čovek koji treba da potpiše Sporazum radi intenzivno i da od njegovog radnog rasporeda zavisi kada će uopšte doći u Srbiju i zbog toga se te stvari pomeraju. To znači, plan je da do kraja decembra to definitivno uradimo", kaže Tomica Milosavljević, ministar zdravlja.

U Srbiji već 11 godina nije urađena nijedna transplantacija srca. Sva obrazloženja ili prebacivanje odgovornosti, oni koji čekaju, ili porodice onih koji nisu dočekali, ne prihvataju. Jer, novi život započinju samo oni koji su uspeli da prikupe neophodni novac i na vreme dođu na red.