Може и другачије

Мала драмска играна форма која има за циљ да нам укаже да проблеме који су саставни део наших живота можемо сагледавати и из другог угла и да они нису нерешиви.

Петочлана породица Спасић живи у заједници са госпођом Надеждом Ненадић, мајком Јелице Спасић, тј. таштом њеног супруга Николе Спасића. Јелица и Никола имају троје деце: два сина и ћерку. Проблеми који се јављају свакодневно у овој породици, исти су као и проблеми у било којој породици у којој комуникација међу генерацијама није на завидном нивоу. Решења су најчешће врло једноставна и ако их усвојимо, можемо живот учинити ако не много лепшим, онда сигурно подношљивијим. Уколико не пронађемо решење за њих они прерастају у сложеније конфликте. Свака епизода је прича за себе у којој одређену ситуацију најпре видимо као негативну, а затим је, након помоћи и предложеног решења психотерапеута сагледава.

Породица Спасић:

Мама Јелица (Миња Филиповић): Госпођа између 45 и 50 година. Енергична, вредна, факултетски образована, ради од 8 до 16 у приватизованој фирми. Има троје деце, коју покушава да држи под контролом, али јој то баш и не успева. Незадовољна је свакодневним животом који јој се дешава док планира друге ствари. Врти се у зачараном кругу, из кога не види излаз. Комуникација са мужем, с којим је двадесет година у браку, није на завидном нивоу. Време које проводе заједно није квалитетно и као да их још више удаљава.

Тата Никола (Ирфан Менсур): Господин између 45 и 50 година. Економиста у фирми која још увек није приватизована. Он се осећа веома уморно и старо, без жеље да било шта мења у свом животу, којим такође није задовољан. Једино шта би волео јесте да се пензионише и да има пензију од које би пристојно живео. Криза средњих година, депресивност окружења, незадовољство послом, транзиција државе... све га притиска и паралише. О себи све више размишља као о промашеном човеку.

Син Жељко (Стојан Ђорђевић): Жељени син својих родитеља. Има 19 година и уписао се на факултет који га баш не интересује. Још увек није свестан да му само образовање и материјална независност дају право да одлучује и да зрелост не значе године него поступци. Површност у опхођењу са породицом и окренутост себи дају му тон саможивости и егоцентризма.

Ћерка Љубинка (Љуби је мајка) (Милица Сужњевић): Шеснаестогодишња девојка у пубертету, која носи у себи бунт генерације - да свет постоји ради њих и да се врти око њих. Са својим љубавним проблемима, мисли да је нико не разуме, па се и не труди да било шта и било коме у породици и објасни.

Син Ненад (Никола Радивојевић): Дошао непланирано и ненадано на свет. Има седам година и иде у први разред основне школе. Јелица од њега несвесно прави њању, јер га доживљава као бебу.

Гђа Надежда Ненадић (Бранка Петрић): Јеличина мајка (удовица), госпођа са високим критеријумима, која је целог живота била ауторитет у кући, а и данас се труди да њена реч буде последња.

Психотерапеут (Бранислав Зеремски)

Уредник серије: Невена Младеновић Благојевић
Извршни продуцент: Светлана Бандић

Сценарио: Миња Филиповић
Стручни консултант: Данијела Југовић
Музика: С.А.Р.С.
Костимограф: Александра Александрић
Сценографи: Драгослав Ивковић Мирослава Андрејевић
Директор фотографије: Дарко Докмановић
Редитељ: Филип Чоловић

 

број коментара 0 пошаљи коментар