Преносимо

Бајић: Идеолози би да сравне Гору

Аутор „Равне горе“ одговара на критике које су пратиле први део ратне трилогије: Серија је дочекана на нож због свих наших раскола. Проговорили смо после 70 година једноумља. Дражу сам приказао као нормалног човека и патриоту. Мој Тито је нов, другачији, занимљив и уверљив.

После десет епизода серије „Равна гора", које су само први део најављене ратне трилогије "1941-1944", аутор Радош Бајић ексклузивно за „Новости" одговара на најважније критике и контроверзе које су пратиле њено емитовање.

Колико ли сте са ове дистанце задовољни оним што сте урадили?

- Снимити „Равну гору" у околностима какве смо имали равно је подвигу. Ипак, само делимично сам задовољан. Реализовати пројекат који одсликава епоху, на локацијама у целој Србији, са толиким бројем учесника, са огромним трошковима и веома скромним буџетом, без икакве подршке државе, упркос чињеници да смо третирали тему од прворазредног националног значаја - то је чудо које се само једном у животу догађа. Када се главе мало охладе - то ће бити јасно и онима који нападају „Равну гору". Иначе, ауторски и професионално стојим иза сваког кадра, иза сваке сцене и секвенце - и не позивам се ни на какав алиби. Напротив, веома сам поносан на „Равну гору".

Који је, по вашем мишљењу, уметнички, а који друштвени значај серије?

- Серија „Равна гора" је цивилизацијски искорак српског друштва. После 70 година једноумља слодобно смо проговорили о једном од најдраматичнијих раздобља у новијој историји српског народа. Неки су мислили да још није време - заборављајући колико је прошло деценија откако се Вили Брант поклонио жртвама Холокауста, или - кад је пао Берлински зид. Објективно - огромни друштвени значај је надвладао уметнички у перцепцији „Равне горе". Због идеолошких раскола који разарају српско национално биће серија је дочекана на нож - и уметнички аспект серије је жртвован. При чему су идеолошки противници остали неповређени, а најдебљи крај је извукао аутор, то јест ја. Објективно, велики број оних који су анализирали уметнички и креативни аспект, чинио је то са снажним идеолошким предзнацима и замеркама.

Суштинска идеја серије била је - истином до помирења. Али, чини се да порукама нису задовољени ни „комунисти" ни „четници"?

- Може се рећи да сам као аутор прошао кроз својеврсног „топлог зеца", о чему сам већ говорио. И једни и други су ме сложно нападали - што ми је потврда да сам направио управо оно што сам желео, да нисам служио ни једној ни другој догми - већ сам следио пут истине и веродостојности.

Једни вас оптужују за рехабилитацију равногораца, а други за комунистичку пропаганду...

- Са различитих идеолошких позиција велику халабуку су правили занемарљиви остаци комунистичке догме и агресивне квазипатриоте са примитивним националистичким предзнаком. Ако су вредносни системи једне и друге дружине данас меродавни у Србији - тешко нама и тешко Србији.

Замера вам се да нисте до краја поштовали историјске истине - Крцун се појављује са Титом у Земуну, а тада је, наводно, био у Ужицу, Коча дочекује Броза иако је у априлу већ искључен из партије...

- „Равна гора" је уметничка, играна, ауторска серија која је инспирисана догађајима за које је историјски потврђено да су се догодили, или је вероватно да су се могли догодити. То није позивање на голе ауторске слободе, то је уобичајен поступак у креативној уметничкој форми. Да је „Равна гора" документарна, научна, историјска серија која ислеђује тачност свих релевантних историјских података - то не било могуће. Дакле, они који су ми то замерали мешали су бабе и жабе. Некима, попут извесног хоби историчара Самарџића из Бруса, то је био повод да организује антикампању против „Равне горе". Као и да користољубиво себе промовише у озбиљног историчара. Иначе, човек је по струци економиста.

Најчешћа критика која се могла чути је да је серија спора и без довољно гледљиве динамике?

- Та теза се као дух из боце искрала из једног од више формираних штабова за рушење и блаћење „Равне горе". Поспешена снажном интернет-кампањом - она је, морам признати, ушла у ширу употребу. Сви који су морали нешто да замере „Равној гори", пошто нису имали шта друго - јер је продукција врхунска, глумачка подела сјајна, камера бриљантна, костим, маска, сценографија - одлични, јер је режија стабина и чврста са јаким ауторским печатом - посезали за општом прозаичном и неутемељном тврдњом: „Споро је".

Али, у којој функцији је био тај успорени ритам серије?

- То је питање ауторског виђења. Пођеднако смешно је да критикујемо, на пример, Ван Гога - због тога што на његовим платнима преовладава жута боја. То је због тога што он као аутор то тако осећа. Нема споро-брзо, постоји само добро или лоше.

Чему служе дуге сцене пејзажа или детаљи који су, према критикама, развлачили динамику - комуниста са птицом у кавезу или тражење кокошјих јаја по тавану...

- У „Равну гору" сам уложио пет година живота и рада и сваки кадар у серији сам одсањао и знам га напамет. Уз невероватну малициозност једног дела мојих „критичара" - запањен сам опијеношћу једног броја Срба дилетантском фатаморганом - да све знају, да су стручњаци за све, да знају како се пишу дијалози, да знају како се „развлачи динамика". Морам да признам да стручна и професионална сценаристичко-драмска пракса не познаје тај термин. То је смешно. Мислим да је то лепо објаснио професор Јанковић у панелу у „Новостима".

Зашто се Дража Михаиловић појављује тек у четвртој епизоди, кад је централни мотив серије његова лична драма и разлози због којих је подигао устанак и повео људе на Равну гору?

- То је одлично питање. Прво, увод или експозиција за књижевно дело од три тома није исти као за књигу од 300 страна. Када сам почео да пишем сценарио за „Равну гору", по форми то је трилогија која је предвиђена да траје између 50 и 60 епизода. Због тога је објективно експозиција „Равне горе" нешто дужа. Уз чињеницу да смо приказали само 10 епизода од планираних 15 за први циклус - има места овој замерци.

Због чега Дража није у средишту радње као моторна снага пројекта?

- У увођењу лика пуковника Михајловића заступао сам тезу да он тада, 1941, није био митска личност, како га ми доживљавамо данас - већ један од мноштва официра Југословнске војске. Дакле, увео сам га лагано - без агресивности и антиципираног значаја, као нормалног човека и патриоту, каквих је било на хиљаде. Тек касније, његова судбина и личност која ће тако снажно бити уграђена у колективно памћење српског народа - у серији добија свој пуни замах.

Тита уводите у Београд, без објашњења ситуације из које долази? Као да недостаје одговор - зашто стиже баш у Србију, а не диже устанак у НДХ, рецимо, у Сплиту или Осијеку...

- Видим да се цитирају Титове речи из серије, кад одговара да Загреб није бомбардован: „Там није разбијена ни шалица каве..." Много сам времена посветио тачном позиционирању Титовог лика. Сви се слажу да је мој Тито - нов, другачији, занимљив и уверљив. Треба имати у виду да се серија завришла са две трећине драмске радње. Дакле, ово је била „Равна гора" без трећег чина - у којем се, поред осталих судбина, Титов лик и улога приоритетно развијају управо везано за тезе које су садржане у вашем питању.

Јесу ли истините спекулације да су вам из РТС већ јавили да нема новца за наставак пројекта?

- Ја сам аутор „Бабе", најгледаније ТВ серије и најгледанијег програма икада у Србији. „Равна гора" је убедљиво најгледанија ТВ серија у периоду њеног приказивања у Србији - са преко 2.300.000 гледалаца. Нагледанија је и у БиХ, то јест у РС. У РТС седе људи који умеју да цене важност и значај оваквих резултата. Пара нема, али се као најбољи партнери договарамо како да обезбедимо средства за наставак.

И, за када је планиран наставак снимања?

- То треба питати госпођу Бранку Оташевић. Она је једини референтни ТВ критичар, мада у пензији - која ме је одмах, после друге епизоде, таблоидно изгрдила за спорост, затим је у панелу „Новости" рекла да сам лош сценариста, па је у свом критичком осврту у „Политици" дала препоруку РТС „да не верује да би наставак ‘Равне горе' интересовао ТВ гледаоце". А онда је, гле чуда, у истом таблоиду завапила како се снимање „Равне горе" мора наставити.

број коментара 86 пошаљи коментар
(понедељак, 20. јан 2014, 13:53)
anonymous [нерегистровани]

Serija je dobra

Serija je dobra. Treba da se nastavi. Napokon posle 70 godina imamo prilike i da kroz umtnički prikaz vidimo šta se događalo u drugom svetskom ratu kod nas. Ko hoće više neka uči istoriju ali nepristrasno.

(понедељак, 20. јан 2014, 03:55)
anonymous [нерегистровани]

Iznenađujuće korektno

Uzimajući u obzir sve napise u novinama i medijima mislio sam da će događaji u seriji biti prikazani pristrasno. Na moje veliko iznenađenje, serija je veoma realistična i po mom mišljenju izgleda da je sve baš tako bilo. Zadovoljan sam serijom. Režiser se postavio neutralno i nepristrasno. Neka u nastavku ostane takav i ne popusti pod pritiscima bilo koje zainteresovane strane.

(понедељак, 20. јан 2014, 02:02)
Бојан Гуњак [нерегистровани]

Само ви радите свој посао

Господине Бајићу ... Немојте претјерано да се осврћете на коментаре,ма какви они били.Радите Ви свој посао,ако сте у финансијској могућности! Могли би убацити неки кадар,гдје људи не знају да живе свој живот,већ то боље раде са туђим. Поштујем сваку критику,коју су написали поједини историчари,али не превише.Свако има своју визију дешавања у Другом свјетском рату,а Ви своју урадите како сте и започели! како мој отац рече свој коментар на све ово: "Не знам сине како је било,ја нисам тада био жив нити био у том рату"! Тако нисте ни Ви,а ни ови критичари,неки историчари итд. Свако је писао своју историју и истину о том рату,а која је исправна,не знам ни ја,ни Ви,нити било ко. Јел мислите да су они филмови,као нпр. Сутјеска,Битка на Неретви,поткријепљени неким реалним дешавањима? Ја мислим да нису и да је тадашња продукција величала знате већ кога и по чијем налогу! Мој савјет је да не величате никога,а ни да понижавате друге.Уствари,само ви радите свој посао и не обазирите се ни на овај мој коментар!

(понедељак, 20. јан 2014, 00:15)
anonymous [нерегистровани]

Sad je momenat

Ne moze se zameriti mnogima iz naseg naroda koji ne razumevajuci problematiku olako daju izjave u korist sopstvene stete.Ali kad su intelektualci u pitanju,ili svi oni koji uzimaju sebi za pravo da javno debatuju o narodnim problemima,onda je nedopustivo bilo kakvo nerazumevanje uloge i znacaja vodje naseg antifasistickog pokreta Dragoljuba Draze Mihailovica.Vreme je da se prekine farsa sudskog postupka takozvane rehabilitacije coveka koji nikada nije sudjen ,niti osudjen,posto se takozvani sudovi iz vremena komunisticke diktature ne mogu smatrati sudovima demokratskog drustva. Pa cak i na toj lakrdiji zvanoj Sud, on je osudjen samo prvostepeno bez prava na zalbu i pogubljen mimo bilo kakvog protokola,odnosno na precac ubijen.Zato je nasa duznost danas da molimo za oprost i da se oduzimo nasem muceniku posdizanjem velelepnog spomenika u nasoj prestonici,sto bi na simbolican nacin bio pocetak vaskrsa roda nasega.

(недеља, 19. јан 2014, 23:51)
anonymous [нерегистровани]

Тито је био друг

И остаће у очима и душама многих који су осећали достојанство, јер су живели смисленије него данас.

(недеља, 19. јан 2014, 23:49)
anonymous [нерегистровани]

Ravna Gora pobediti mora

Ravnogorski pokret nije ideolosko pitanje,vec fundamentalno nacionalno i drzavno pitanje,koje mora zauzeti prvorazredni znacaj u nasoj,ne samo istoriji,vec sadasnjosti i buducnosti,jer danasnja Evropa,kao i ceo svetski poredak,pociva upravo na temeljima antifasisticke borbe.Mi Srbi nikada se nismo odrekli tekovina te borbe,ali smo spletom cudnih medjunarodnih okolnosti ostavljeni na milost i nemilost komunistima,koji su svoju decenijsku energiju crpili iz fals i proizvoljne price o svojoj pobedi i nasoj navodnoj izdaji,iza koje je vesto prikrivena satanizacija Srbije i srpskog naroda,koji je na tekovinama te ideologije,i na njoj uspostavljenog ustorjstva,doziveo stradanje,kakvo ne pamti Evropa posle Drugog svetskog rata.Fasizam je porazen 1945g.,komunizam je propao krajem osamdesetih i pocetkom devedesetih godina proslog veka,ali za razliku od ustrojstva antifasisticke,posleratne Evrope, srpski narod iz cele bivise Jugoslavije,ceka resenje svoga pitanja,jer je kao zrtva visedecenijskog komunistickog terora ostao bez svojih vekovnih ognjista i bez delova teritorija na kojima je istorijski bio prisutan.

(недеља, 19. јан 2014, 23:20)
anonymous [нерегистровани]

Tito je bio Tito(Gospodin)

Zar tada nismo dobijali stanove i poslove,svako mesto je imalo fabruku,a i uvek je bilo posla za one koji su hteli da rade.Tada se daleko bolje zivelo,to dokazuje i stanje u kojima se nalaze drzave SFRJ posle raspada Jugoslavije.Vrata su nam bila svuda otvorena i imali smo samo takav ugled u svetu.Jos nesto kad je Tito umro cela Juga je plakala,jer je znala sta je izgubila i plus je njegova sahrana dokazala kakav je bio covek,toliko.

(недеља, 19. јан 2014, 22:46)
anonymous [нерегистровани]

Gradjanin

"Ravna Gora" je potvrda da je u Srbiji napokon dosao kraj jednoj "istini" i jednom vremenu jednoumlja, gde su partizani uvek bili pozitivci a cetnici uvek negativci. Ravna Gora nas oslobadja gledanja na rat i "revoluciju" kroz vec unapred namestenu dioptriju posmatranja. Hvala od srca Radosu Bajicu.

(недеља, 19. јан 2014, 22:08)
anonymous [нерегистровани]

Vrati se Druze Tito

Mnogi danas prave Tita od blata,zasto?Tada smo bre imali mir,a sada puzimo pred svima i molimo da nas ostave na miru!Tito nije bio vernik,ali je bio covek.Danas je malo vernika,a jos manje ljudi.Nismo znali sta je droga,cenio se rad i ljudi su imali volju da zive,a ne kao danas kada svako gleda kako ce da ukrade,prevari ili ubije!Jedan je policajac celu ulicu cuvao,a sada interventna!!!

(недеља, 19. јан 2014, 22:02)
Dzordz Klunovic [нерегистровани]

Strpljenje

Rados Bajic je dao svoje vidjenje, neko drugi ce opet dati svoje. Imajmo malo dostojastva i strpljenja, nema apsolutnih istina.