ПГП слави 65.рођендан

Кажу да је све почело у малој гаражи на Дорћолу, мада нисмо успели да сазнамо где се налазила, када је Радио Београд, да би сачувао тонску архиву, купио две пресе за израду грамофонских плоча.О прошлости,садашњости и будућности националног дискографа говори Марко Милутиновић одговорни уредник ове куће.


Историја ПГП - а је почела 1959. године, када је у Радио Београду одлучено да се на неки начин сачува велико музичко благо, ни не слутећи да ће се све изродити у озбиљну причу. То је време великог хита „Звиждук у 8" Ђорђа Марјановића, када је почела да се ствара српска или, у оно време, југословенска дискографија. ПГП је тада био број један у држави. Хрвати су имали „Југотон", било је још издавачких кућа, али све најзначајније урађено је у ПГП - у. Речено језиком бројки - више од 200.000 наслова у фонотеци (заједничка фонотека са Радио Београдом, највећа је у овом делу Европе). Као национални дискограф ПГП је везан за националну телевизију па је имао обавезу да објављује све што је значајно за културу и музику, а што најчешће називамо некомерцијалним издањима. По мишљењу Марка Милутиновића (дугогодишњи уредник и водитељ многих емисија на 3К), Мокрањац, Христић, или недавно објављен „Животопис Патријарха Павла" издања су која се продају годинама.


Марко Милутиновић је дошао на место одговорног уредника националне дискографске куће у време када је током година објављено неколико издања, а од више од 300 радника, остало их је двадесет троје. Заједно са директором ПГП - а Радмилом Цвијовићем и Микицом Антонићем, музичким уредником, направио је пословну идеју и циљ. То је резултирало вишеструким повећањем програмске продукције, а за две године је потписано 90 нових наслова.
Није било лако да се подсетимо свих великих музичких имена која су снимала за ПГП. Лакше је набројати ко није прошао кроз ПГП, у шали додаје Милутиновић и подсећа да Мирослав Илић, једна од највећих звезда, никада није напуштао ПГП.
- Када причамо о тиражима који су пословна тајна , открићу да данас, када неко прода четири или пет хиљада дискова, то сматрамо добрим тиражом. Некада су „Рибља чорба", „Бајага, Мирослав Илић, Лепа Лукић, Брена... имали фантастичне тираже. Албум „Мртва природа" „Рибље чорбе" продат је у преко 800.000 примерака.
Ове године је објављен це-де планетарне звезде Дивне Љубојевић, поменути „Животопис Патријарха Павла", „Срби на Крфу". Говорно издање Петра Божовића, ускоро ће изаћи и Горана Султановића, затим „Ју група", а ових дана потписује се уговор између ПГП - а и „Неверних беба". Поносни су и на издање „Гитарологија" групе „Поинт Бланк" које је окупило преко 50 врхунских уметника, гитариста, певача....
- Много тога се издешавало у светској дискографији. Појавио се паметни телефон, а нове технологије су отуђиле људе. Млади седе и свако нешто „чука" на телефону. Нови аутомобили на музичким уређајима немају улаз за це-де већ само за у-ес-бе. Махнеш руком и музика почне да свира. Код нас је још увек у повоју, али у свету се све више купује винил (грамофонске плоче). Људи који поред смарт технологија купују це-де, желе добар звук. Нико ме не може убедити да паметни телефон има бољи звук од це-деа.
На питање како се ПГП бори против пиратерије, Милутиновић каже да постоје два „Јутјуб" канала и да ту гледаоци и слушаоци из целог света прате музичка издања из Србије. Постоје и „дивља" објављивања, али и то ће убрзо нестати.
- Це-де одлази у историју, али ми смо прошле године нека издања продали у тиражу од преко 10.000 примерака што је у односу на Бору Чорбу смешно, али друга су времена. Неки рокери траже да им део тиража штампамо на винилу , ПГП то не ради, али не кажем да неће у будућности. Интересантно је да винил купују и они који немају грамофон, колекционари који кажу да слушање музике није право „док не запуцкета". Има ту поезије. Ди-ви-ди тржиште је потпуно замрло мада имамо обавезу да, као национални дискограф, објављујемо садржаје -каже за крај Милутиновић.

                                                                                                                    Владимир Трумић


ПГП У БРОЈКАМА - Године 1951. Радио Београд у гаражи на Дорћолу смешта две пресе за израду грамофонских плоча да се пребаце и сачувају вредна тонска архива на винилне плоче. Тако се Радио Београд сматра оснивачем ПГП - а и зачетником грамо - индустрије у Србији - 1952. године за потребе тржишта, израђено је 15 грамофонских плоча са 78 обртаја у минути и са трајањем од три минуте по страни.
- Прва плоча „Музика за игру" представљала је компилацију разних извођача, док је прву самосталну плочу снимио Ђорђе Марјановић са шлагером „Звиждук у 8". То је прва плоча са новим знаком ПГП РТБ (октобар 1959).
- После првог ЛП-а и првог сингла („Кафу ми драга испеци", Цуне Гојковић, 1963), ПГП РТБ постаје значајан чинилац музичког живота Србије и Југославије.
- 1970. уводи ланац за производњу аудио - касета - 1983. започиње видео - продукцију.
- 1983-1985. из остварене акумулације, ПГП РТБ успева да изгради фабрику на Кошутњаку, у то време најсавременију и највећу на Балкану.
- 1997. отвара поглавље дигиталне технологије са првим це-деом.
- 2003. реализује свој први ди-ви-ди.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 25. април 2024.
8° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво