Последња јавна расправа о програмима РТС-а

После Ниша и Суботице, јавна расправа о програмским садржајима РТС-а одржана је и у престоници. Домаћин је била Телевизија Београд.

Интересовање је било веће него на претходним јавним расправама, па се чуло и више критика али и сугестија.

"Жао ми је што морам да кажем да програм РТС-а уопште није прилагођен глувим и наглувим особама. Молим вас, кад одете кући, искључите тон, јер то је оно што ми видимо – слику без тона", рекла је Сузана Маслаћ Матовић из Савеза глувих и наглувих Србије.

Критике је било и из Бироа за друштвена истраживања.

"РТС једини овде има капацитет да, ако жели, промени приступ информисању, новинарству и новинарима. Ви сте новинаре свели на оне који држе микрофон", каже Радуле Перовић из Бироа за друштвена истраживања.

Похвала и подршка није изостала.

"Ја се залажем за то да Радио-телевизија Србије остане Јавни сервис, она је за мене споменик културе", нагласила је пензионерка Видосава Симоњић.

"Како би РТС могао да се односи према независним истраживањима из невладиног и академског сектора. Једна врста односа је да их унапред ниподаштава, да сумња у њихове добре намере, да их дискредитује, да одбија да о њима разговара. Друга врста односа је да их игнорише. Трећа је да им се обрадује, да у томе види важан извор података", рекла је Јованка Матић, сарадница Института за друштвене науке. 

Пре сугестија и критика представљени су планови РТС-а. Један од њих је да до краја године програми буду доступни на свакој тачки Земљине кугле.

"Правићемо своју ОТТ платформу, ући ћемо пре других телевизија у тај сегмент нових технологија. То морамо да урадимо због наше будућности, али и да бисмо били што доступнији млађој публици, која телевизију гледа на мобилним телефонима и таблетима", рекао је генерални директор РТС-а Драган Бујошевић.

По гледаности, РТС је целу деценију на лидерској позицији, а његове информативне емисије су међу најпопуларнијим.

"Што је знак да уз све мане које имамо, а имамо их веома много, ако успевамо да у трци са оваквим програмима на комерцијалним телевизијама овако високо држимо гледност не подилазећи ни примитивизму ни лошем укусу, мислим да је такође нешто што вреди приметити", рекао је Ненад Љ. Стефановић, главни и одговорни уредник Информативног програма РТС-а.

Намера Јавног сервиса је да не буде одраз друштва већ да формира мерила.

"Ми смо заиста чули низ корисних примедби које се тичу различитих сегмената друштва. То нису суштинске замерке већ предлози како да се унапреде и да им се посвети већа пажња", истиче председник Програмског одбора РТС-а Драгољуб Којчић.

А да би се то догодило, важно је да РТС има стабилан извор финансирања.

"Ја сам разговарао са министрима у Влади, разговарао са премијером Вучићем о том проблему неколико пута. Ја сам уверен да смо на најбољем путу да нађемо добро решење за све нас и уверен сам да је премијер сасвим добро разумео наше проблеме и да ће се потрудити да његова влада испуни и ову своју обавезу", поручио је Бујошевић.

За сада, ово је последња јавна расправа о програмима Јавног сервиса, које је РТС организовао уз подршку мисије ОЕБС-а у Србији.

број коментара 0 пошаљи коментар