Ликовна колонија РТС-а, настанак и развој

Задатак националне телевизије није само да региструје културна збивања, него и да их иницира и креира. Контуинираним вишегодишњим радом ентузијаста, појединаца запослених у РТС-у, пре готово две деценије настала је прво Ликовна колонија на Златибору, из ње је настала вредна збирка уметничких дела РТС-а и, као круна свих напора на пољу препознавања значаја и правилног вредновања уметничких, а пре свега ликовних остварења, оформљена је Галерија РТС-а у репрезентативном простору зграде РТС-а у Таковској 10. Галерија РТС данас функционише као призната и препозната институција у културном животу Србије и у великом систему Јавног медијског сервиса коме доприноси и без сумње служи на част и понос.

Оснивањем РТС-ове Ликовне колоније на Златибору у последњој деценији XX века уметницима је пружена могућност да се инспиришу, друже, размењују искуства, одмарају се и стварају у питомом златиборском окружењу. За разлику од искустaва у другим колонијама добили су јединствену прилику да им се опус и размишљања о уметничком стварању забележе камером и трајно чувају у документацији РТС-а као аудио-видео монографије.

У Ликовним колонијама РТС-а од 1997. године сваке године учествује десетак угледних имена српске уметности, од доајена до потврђених припадника средњих и млађих генерација. До сада је свој допринос раду Ликовне колоније дало око 200 уметника.

Колонија РТС-а на Златибору је догађај који траје и утиче на развој ликовног живота у Србији. Својеврсна круна стваралаштва дотадашњег опуса за сваког уметника на колонији је његова лична ТВ Монографија која се у одређеном програмском ритму емитује током године на РТС-у. До сада је реализовано око 120 ТВ монографија. Једна од најбољих РТС-ових серија настала је као плод теоријских размишљања о суштини телевизијског кадра и телевизијског начина мишљења. Откривањем природе уметничког дела, откривала се и природа самог медија са намером доласка онога што је у телевизијском поступку ипак најважније-добре информације за публику.

Временом је настала и множила се запажена колекција слика, скулптура, графика и фотографија. Њена вредност крије се и у чињеници што је током трагичне деценије на крају прошлог века у Србији прекинут откуп уметничких дела за државне институције музеје и галерије, а приватни колекционари су застали и данас нема много сличних збирки које представљају преглед збивања на нашој ликовној сцени у том периоду.

Кроз историју уметности у свету и код нас различити су разлози и начини формирања колекција уметничких дела. Језгро РТС-ове збирке настало је спонтано, али се његовим богаћењем ствара слика о српској ликовној позорници са краја XX века, и о правцима и појавама, уметничким трагањима, невољама и заблудама, односу аутора према појава у држави и друштву. Ова збирка, природно, временом постаје све драгоценија и што је и најважније чува успомену на оно што је најважније у српској историји уметности.

РТС је у времену када се у културу мало улагало, смогао снаге да се бави ликовним стваралаштвом и да нову енергију за његов опстанак.

Учесници Ликовних колонија РТС-а

До сада су у и за Ликовну колонију РТС-а стварали уметници Александар Луковић, Зоран Павловић, Милена Јефтић-Ничева-Костић, Даница Баста, Милутин Копања, Милан Сташевић, Миливоје Мића Стојиљковић и Коста Бунушевац (прва ликовна колонија 1997), Миодраг Б. Протић, Милан Блануша,Божидар Дамјановски, Љубомир Јанковић-Јале, Душан Оташевић, Јован Ракиџић, Александар Цветковић (1998), Момчило Антоновић, Зоран Вуковић, Драган Мојовић, Градимир Петровић, Рада Селаковић, Радисав Тркуља (1999), Цветко Лаиновић, Бранко Миљуш, Даница Масниковић, Тодор М. Стевановић, Петар Ђуза (2001), Богдан Кршић, Миодраг Рогић, Рајко Попивода, Кемал Рамујкић, Михаило Ђоковић-Тикало (2002), Олга Јеврић, Синиша Вуковић, Коља Милуновић, Мирко Ловрић, Слободанкa Ракић Шефер, Љиљана Стојановић, Владимир Дунић (2003). Имена осталих учесника Ликовних колонија од 2004. године можете прочитати и упознати се са делима која су том приликом створили у рубрици "Ликовна колонија" на Интернет порталу РТС-а.

  

број коментара 0 пошаљи коментар