Жељко Тоншић - "Изнад живота и смрти"

Поставка је ретка прилика да се на једном месту виде дела овог уметника, недовољно познатог српској јавности, који је, кроз читав свој сложени сликарски опус, од реалног ка небеском - тежио парадигми идеалне жене која у себи поседује античку, ренесансну и библијску лепоту. Лепоту, као један од необјашњивих појмова, коју посматрач може само да осети и да јој се диви.

У техничком погледу, иако се овај уметник највише ослањао на Ван Ајково сликарство, вешто је спајао домете тог времена и средњег века у сопствени симболизам, а невероватну пажњу посвећивао је детаљима, тако да слике изгледају попут фотографија.

Кроз сва представљена дела овај изразити портретиста се враћа прецизности, често заборављеној у српској уметности краја 20. и почетка 21. века. Снажног, минуциозног цртежа и складног колорита, наизглед реалистична и акцентоване персоналности - она преносе причу препуну значења.

Нестварне жене наглашених дланова, чија драж и савршенство није само у фигури већ и у тајнама које носе - прате голубице као обележје светог духа, кринови као одраз чистоте и посебности, беле раде као симболи топлине и радости и бисери као носиоци женског, али и универзалног. Његове грације - често под веловима, с турбанима, ренесансним капама и цвећем или бисерјем у коси, поседују чулност која није банална, већ метафизичка.

Материјализација драгог камења, која је чест пратилац, или уоквирује лица тих женских бића, такође показује неслућене техничке могућности Жељка Тоншића. На неким од слика, те недокучиве лепотице имају крила која су знамење духовности и оног недостижног, чему тежи сваки човек.