Тишина у Абердаревој

Макета будућег Меморијалног центра у Абердаревој

Идејно решење спомен- обележја страдалим радницима РТС-а током НАТО бомбардовања

Меморијал „Зашто?", кинетичка скулптура ШЕСНАЕСТ, модел у размери 1:20 биће представљен у холу РТС-а. Аутори овог решења су : НеоАрхитекти Београд: Снежана Веснић, Татјана Стратимировић, Владимир Миленковић, Михајло Самарџић, Владимир Јовановић, Филип Прица, Душка Продановић, Александар Орозовић, Ненад Мијатовић, Новица Гаврић, Предраг Поповић.

Решење подразумева њихање  кинетичких влати траве  на ветру који ће разносити жамор парковске свакодневнице.

Архитектонски - технички гледано Mеморијални центар је целина од два дела: урушеног прочеља зграде РТС-а и партера у њеном наставку који покрива терен јавног простора парковске целине Ташмајдана. У средишту као елемент просторне интеграције налази се Кинетичка скулптура ШЕСНАЕСТ на простору уоквиреном зградом РТС-а, Дечијим културним центром и делом парка на коме се налази споменик 'Зашто?'. Кинетичка структура је састављена из шеснаест вертикалних линијских елемената у органској форми - влати траве, воденог огледала на којем се налазе и партера за кретање пешака, као и улазне партије којом се обезбеђује веза са спомен-собом у волуметри унутар иза урушеног прочеља зграде РТС-а.

„Његова сублимност огледа се у бројним симболичким наративима који се читају у непосредном искуству новопројектованог простора. Идеја распореда мреже као низа фрагилних „влати траве" које могу бити поистовећене са уверењем о стању незаштићености и усуду као да је у потпуности пренебрегнута онда када се читава структура посматра из фронталне просторне позиције у односу на централни објекат из које се „крхкост" интервенције сажима у јединствени и моћни склоп. У тој веома очекиваној просторној ситуацији препознајемо просторни догађај обједињавања крхкости у моћ готово као у древној народној причи о браћи и прућу - одломак из рецензије проф. др Милорада Младеновића, архитекте и академског сликара.

Дело је настајало у периоду од 2013. до 2019. године. Јавни међународни конкурс за спомен- обележје које ће сведочити о страдању радника РТС-а у НАТО бомбардовању у Абердаревој улици 1999. године, организован је крајем 2013. године, а у његовом спровођењу учествовали су Град Београд, Агенција за инвестиције и становање, Завод за заштиту споменика културе, Урбанистички завод и РТС, уз подршку Друштва архитеката Београда. Скупштина града Београда на седници одржаној 4. марта 2019. године усвојила је одлуку о подизању јавног спомен-обележја, Меморијала  и том приликом формиран је Oдбор за подизање споменика.

Скулптуре Катарине Трипковић - Панчић

За Катарину Трипковић Панчић, као уметницу која је преживела бомбардовање 1999, ова изложба скулптура којој је дала име „Право на истину и незаборав" има изузетан значај. Кроз скулптуре је представила бол и патњу свог народа и неправду њему нанету кроз замену тезе, у којој злочинац постаје жртва, а жртва постаје злочинац. Када је 2015. године добила понуду да уради споменик свој страдалој деци у НАТО агресији, где је мала Милица Ракић узета као симбол, обузели су је  бес, љутња, туга, бол и главно питање - ЗАШТО?! После завршетка рада на споменику, размишљала је о жртвама, раскомаданим телима и њиховој патњи. Иако је имала само девет година када је бомбардована зграда Радио телевизије Србије, сећа се сваког детаља из те ноћи и мириса који је допирао до њеног стана. Ова изложба израз је пијетета према тим страдалницима и жртвама. Њене скулптуре, настале под набојем јаких емоција, нису само уметнички израз, већ имају Мисију истине и незаборава.

Катарина Трипковић Панчић рођена је у Београду 1990. године. Живи и ради у Београду, као слободни уметник. Студирала је на Факултету примењених уметности у Београду, на Одсеку вајарства, где је стекла звање мастера 2013.године. Члан је Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС), оснивач и директор уметничке радионице "АРТ ЛИТ" за израду скулптура, идејних пројеката и дизајна. У уметничкој ливници „GOSI INTERNATIONAL"  била је ангажована од 2008. до 2013. годне на изради више пројеката са тимом дизајнера из фирме, а реализовала је и више самосталних пројеката. У периоду од 2009. до 2017. године учествовала је на двадесет пет групних изложби. Године 2018. излагала је на изложби „Истина о Јасеновцу - Право на незаборав", одржаној у Уједињеним Нацијама, у Њујорку. Исте године, излагала је десет бронзаних скулптура, у сарадњи са Институтом за Јасеновац - Њујорк, Институтом за образовање, документовање и истраживање о холокаусту Шем Олам - Израел, Министарством спољних послова Србије и Удружењем „Јасеновац - Доња Градина". Аутор је великог броја скулптура изложених у јавном простору и дизајна ордења. Добитница је великог броја награда и признања за свој рад.

Фотографије Бранка Пелиновића

Бранко Пелиновић, дугогодишњи сниматељ РТС-а, је за време и након НАТО бомбародовања фотографисао рушевину у Абердаревој и све срушене објекте емисионе технике и везе на територији Србије. Изложене фотографије настајале су у току 1999. године и односе се само на Абердареву.

Бранко Пелиновић рођен је у Земуну ,1954. године. Завршио је Средњу графичку школу, дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду, Одсек фотографије и магистрирао на Факултету примењене уметности у Београду, Одсек фотографије. Члан је Удружења ликовних и примењених уметника и дизајнера Србије и Удружења новинара Србије.  Запослен је на РТС-у као директор  фотографије од 1995. године.  У току 2002-2003. године био је директор фотографије серијала „Трагом Карађарђа" ,сниманом подовом обележавања двестогодишњице  Првог српског устанка.  Снимио је више стотина емисија и документарних филмова за РТС, Застава филм и друге филмске куће. Бави се уметничком фотографијом. Излагао је на колективним и самосталним изложбама у земљи и иностранству. Добитник је признања:  Златна значка Културно - просветне заједнице Србије ,1988. Primo de Italia, Венеција, 2006. Кристална вазна за филм „Последња Вирџина", редитеља Оливера Панчића, 2006. Златни беочуг Културно - просветне заједнице Србије, 2015.

Објавио је две фотомонографије „Гласови ока" ( 1997.) и „Отисак светлости" (2015.). Фотомонографија „Отисак светлости" проглашена је најбољом на 60. Међународном Сајму књига у Београду 2015. године.