Одржава се од 13. фебруара до 17. марта 2019.

Слободан Јевтић Пулика - Сликар вулканске неукротивости и небеске светлости

Како нејаким речима достојно приказати моћно дело Слободана Јевтића Пулике, за све који га знају, драгог Слобе? Како прекратким и вишеструко недостатним писаним текстом исправити уметничке стазе које, у свеколиком свом слојевитом богатству и раскошном бокорењу, нису ништа друго до краљевски пут ка једном, истом одредишту, истовремено удаљеном и интимно блиском, унутрашњем? Унутрашња путовања су несагледива и неухватљива, чак и за онога ко се на овоме свету остварује неодољиво се повинујући позвању таквог унутрашњег пута.

Слободан Јевтић Пулика - Сликар вулканске неукротивости и небеске светлости Слободан Јевтић Пулика - Сликар вулканске неукротивости и небеске светлости

Потребно је много интуиције и не мање уживљавања да би се спознао или, тачније, наслутио дубински смисао облика и изражајних средстава којима уметник, изворни стваралац, саопштава свету своју визију вечне реалности људског стања и космичке будућности наше планете и човечанства...

Иако платна Слобе Јевтића Пулике, као уосталом и сва ликовна дела од истинске уметничке вредности, нису наративна у непосредном смислу саопштавања неког одређеног садржаја или, како се неретко говори, упућивања поруке, о свакој од његових слика могла би се испричати, односно исплести читава прича.

Ја сам, за ову прилику, одабрао " враћање заборављене светлости".
Разумео сам да је реч о сећању Земље која се одвојила од Неба.
 
Како изнова ујединити Земљу са Небом?
Често се говори о космосу на Слобиним сликама. За нашег вулканског сликара, међутим, Космос никада неће задобити своје првобитно и довршено, обновљено, постојање без те изгубљене Земље, као што ни "наша" Земља неће избећи потонуће у зјапеће ништавило, ако се помири с тим (и ако се, заједно са њом, човек помири с тим) да немоћно посматра Небо као далеки и недоступни, истовремено фасцинантан, тајанствен и претећи свод...

Сталном, тврдоглавом и неукротивом побуном против сваког вида, потчињавања и подјармљивања човека, како оног физичког тако, још више, духовног, могла би се бар делимично објаснити Слобина нежност према средњовековном покрету богомила (катара, патарена...) и његова дубока душевна и интелектуална оданост овим самозатајним, али истрајним, непомерљивим заточницима једне алтернативне идеје о свету, које је наравно Црква, како католичка тако и православна, прогонила као опасне јеретике. Слобине слике настањује њихова манихејска, дуалистичка концепција вечног сукоба између добра и зла, између Светла и Таме, а прожима их ослобађајуце учење о божанској или анђеоској природи душе, заточенице створених облика и ноћи материје. Његова уметност је права вулканска ерупција на хоризонту једне нове зоре за Земљу и за човечанство...

Сусрет са Слобиним делом сучељава нас са најчистијом уметничком  самобитношћу која самозадовољно не тежи херметичности, већ се штедро отвара пред онима који су спремни да са сликаром без остатка поделе узбудљиву лепоту, али и неизвесност његовог вулканског пропињања из недара Земље ка Небу.

Париз, априла 2018.

Проф. др Дарко Танасковић.
 
(одломци из текста за каталог Јевтићеве изложбе Одјек из свемира,"Мишићеви дани"-Мионица 2018)

Слободан Јевтић Пулика звани "Слобо" рођен је у Ваљеву, у Србији, 1934. године. Након студија архитектуре, дипломирао је сценографију 1962. године на факултету Примењених уметности у Београду. Реализовао је бројне декоре у позоришту и на филму. У Француску долази 1965. а у Оверњу се настањује 1969. године. Напушта радове у позоришту и на филму и посвећује се професионално сликарству, са  посебном потрагом за простором и космосом.

Имао је бројне изложбе у Француској и у иностранству. Од 1984. године постаје уметнички директор и оснивач Удружења А.M.A.C. (Удружење и покрет савремене уметности Шамалијер, Оверњ). Директор A.M.A.C-а биће пуних 30 година. Организује и бројне изложбе у Француској. Од 1988. године покреће Светско Тријенале графике малог формата у Шамалијеру, Оверњ.
 
Добитник је многих награда и медаља за свој рад уметника - сликара и као уметничког директора. Имао је бројне реализације мурала поступком trompe l'oeil на фасадама и унутрашњости зграда у Француској, Србији и другим европским земљама. Постоји велики број радио емисија, телевизијских репортажа и филмова, књига и каталога о његовом делу.
 
Часопис l`Express га је 2002. сврстао међу 100 особа које покрећу живот у граду Клермон Феран у Француској. Добитник је Награде за заслуге: Aime-Coulaudon 2018. у Клермон Ферану и Гранд прија 1979. године. Сребрна медаља ARTEXPO Њујорк додељена му је 1983. а исте године у Боу је номинован за сликара великих формата: Катедрала слика 1983. У Клермон Ферану номинован је у Академији наука и уметности. Живи и ради у Оверњу и у Паризу.

Овде можете погледати/преузети лифлет изложбе

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 25. април 2024.
7° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво