Одржава се од 13. - 22. децембра 2018.

Живојину од Нађе и Живојина

У знак сећања на рано преминулог редитеља РТС-а Живојина Челића (1966-2017) у Галерији РТС-а биће изложени керамички радови Нађе Челић и сликарска платна Живојина Ћелића.

Живојин Челић је радни век почео 1988. године у тада отвореном Дописништву РТС у Приштини, а после доласка у Београд радио у различитим редакцијама. У тиму ТВ Слагалице провео је 17 година.

Волео је свој посао. Волео је Телевизију.

Повремено је био ангажован у више страних продукција и агенција и често добијао примамљиве понуде за стални ангажман, али је до краја живота сматрао је да је РТС „његова кућа".

Двадесетак дана пре смрти гледао је једну емисију на Првом програму која му се необично допала и са осмехом рекао „Ипак је РТС - РТС". Тада је Оливери Ковачевић послао поруку да је поносан што је део тог великог система.

Живојинов живот је дубоко и трајно био повезан са РТС-ом, па и онда када је 1999. године морао да напусти свој дом у Приштини. Група наоружаних Албанаца га је заједно са трудном супругом избацила из стана и отела аутомобил. У тим тешким тренуцима, пронашао је своје колеге, који су били на радном задатку на Космету. Са њима је породица Челић безбедно стигла до Београда, комбијем Радио Телевизије Србије.

Данас је „његова кућа" отворила простор његовој ћерки Нађи, која је била у мамином стомаку и том спасоносном комбију.

Уметник, пријатељ, имењак „скоро презимењак" Живојин Ћелић је предложио да се Жилета, тачно годину дана после одласка, сетимо уз прелепе слике, Нађине радове и уз његове колеге и пријатеље.

Живојин је радио и на сопственим пројектима за које је добио више награда и признања: Награда за најбољи домаћи филм у свим категоријама на Фестивалу документарног филма у Београду, "Jury Мention" на Грин Фесту у Београду, Награда жирија на Фестивалу документарног филма у Каиру, Награда за најбољу продукцију на фестивалу едукативног филма у Парми Италија, Златна маслина за најбољи програм у целини на Међународном ТВ фестивалу у Бару, Специјална награда за допринос изразу документарног филма на Фестивалу документарног филма у Београду.

Живојин Ћелић је мултимедијални уметник, писац, песник, композитор, кантаутор и сликар. Рођен је у Нишу, завршио је Академију за ликовну уметности и дизајн у Холандији (AKI Enschede). Излаже у континуитету од 1992. године широм Европе, а међу најдражим у плодоносној каријери издваја изложбу у галерији Атаси у Дамаску у Сирији 1997. и изложбу у Вороњежу у Русији 2010. Радио је као новинар, аутор је и коаутор бројних књига прозе и поезије. Слике Живојина Ћелића налазе широм света. Добитник је бројних признања и награда.

Његови радови су познати широм света и крунисани су успехом како код уметничке критике тако и код љубитеља уметности већ 40 година. Успех и признање Ћелић је стекао благодарећи својој јединственој методи рада коју су холандски ликовни критичари назвали ''Енергетске слике'' (''Energy paintings'') а коју је представио пре више од 30 година у Холандији на изложби великих формата под заједничким називом ''Базична осећања'' (''Essential Emotions'').

Суштина Живојинове методе је у томе да се његове слике под утицајем дневнога светла мењају. Као што знамо из оптике бела светлост садржи у себи све основне боје у своме спектру и у различито доба дана долази до доминације одређеног обојења из спектра. Слике региструју управо ове промене не због тога што су рађене неким посебним бојама или адитивима додатим у боју већ због начина којим је оперативни поступак сликања изведен. Светлосне промене изазване су танким прозирним наносима боја којих у зависности од проблематике коју третира слика понекада има и преко 20 слојева. На крају уметник наноси структуру (мреже линија у боји) захваљујући којој долази не само до светлосних промена већ и до промена у физичком изгледу слике у зависности од угла посматрања.

Да би на својим изложбама омогућио посматрачу да уочи промене на његовим сликама до којих долази у току дана Живојин је развио помоћу посебног осветљења, компјутерски програмираног, начин да у кратким интервалима у трајању од неколико минута све ове промене до којих долази током дана постану видљиве гледаоцу.

Нађа Челић је рођена 22.02 2000. године у Београду. Ученица завршне године Фармацеутско физиотерапеутске школе у Београду. Школу керамике ДАММ похађа од осме године.
Прву самостралну изложбу имала је 2013. године у СЦ "Шумице".
Освојила је другу награду за самостални рад на републичком конкурсу "Вукови дани" 2010 године у Баваништу, прву награда за групни рад на 47. Дечијем октобарском салону примењене уметности 2012, треће место на Општинском (Стари Град) ликовном конкурсу "Свети Сава" 2012. и прво место на Општинском литералном конкурсу дечије недеље 2013.године. 

 Овде можете погледати/преузети лифлет изложбе.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 19. март 2024.
8° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво