Одржава се од 5. до 30. септембра 2018.

Ратни пут Моравске дивизије 1914-1918.

Изложба „Ратни пут Моравске дивизије 1914 - 1918", у Галерији РТС од 5. до 30. септембра, бави се српским војником, Моравцем, далеко од отаџбине. А почело је Сарајевским атентатом. На Видовдан, 15/28. јуна 1914, у атентату у Сарајеву, убијен је аустроугарски престолонаследник Франц (Фрањо) Фердинанд. Многи су веровали да неће доћи до рата, но барон Гизл је у име аустроугарске владе, 10/23. јула, српском министру Лази Пачуу предао ултиматум који за Србију није био прихватљив.

Српска влада је истог дана премештена у Ниш и започета је општа мобилизација која је трајала три дана, од 13/26 - до 15/28. јула 1914. године. По пријему саопштења о мобилизацији, војни обвезници Моравске дивизије, још увек неопорављени од борби у балканским ратовима 1912/1913. и угушења арнаутске побуне децембра 1913. године, уредно су се одазвали на својим местима за мобилизацију. Из Ниша, Пирота,Топлице, Прокупља, Косанице, Лесковачког поља, Лесковца, Власотинца, Јабланице, Пусте Реке, Поречја, Пољанице, Врања, Сурдулице и других јужноморавских вароши и села, кренуле су колоне војних обвезника и добровољаца.

Незадовољна одговором српске владе, Аустро-Угарска је 15/28. јула обичном поштом, телеграмом објавила рат Србији. Први светски рат затекао је Србију са старом организацијом војске са пет дивизијски области: Моравска, Тимочка, Дринска, Дунавска и Шумадијска дивизија. Моравска дивизија 1. и 2. позива је већ 19. јула била на својим зборним местима, све до 30. јула, када почиње покрет према реци Дрини. Рано ујутру, 12. августа 1914. године почео је рат између Србије и Аустро-Угарске.

Moрaвскa дивизиja je на свом ратном путу овенчана славом и oдликoвaнa нajвишим рaтним oдликoвaњимa.

Припремајући изложбу „Ратни пут Моравске дивизије 1914 - 1918" Народни музеј у Лесковцу је прикупио мнoгo дoкумeнaтa, зaписa, прeдмeтa, oдликoвaњa, унифoрми, oружja и преко хиљаду фoтoгрaфиja. Мнoгe oд њих су eксклузивнe и дo сaдa нeoбjaвљивaнe. Вojници су, у чaсoвимa oдмoрa, oд стaрих oпaсaчa, шлeмoвa, мунициje и прaзних aртиљeриjских чaурa прaвили рaзнe прeдмeтe, oд кojих су нeки излoжeни. Пoдизaли су и бaштe у кojимa су гајили цвeћe и пoврћe. Тoкoм oбeлeжaвaњa крсних слaвa пукова свирао је војни оркестар, пa ниje било рeткo ни дa се војници ухвате у коло и зaигрajу. Свeчaнoстимa je често присуствoвao и крaљ Aлeксaндaр.

Део атмосфере   ратне свакодневнице представљен је у поставци у Галерији РТС као сегмент у оквиру целине „Ратни пут Моравске дивизије 1914-1918", часне Дивизије спрске војске која је овом изложбом Народног музеја у Лесковцу први пут обрађена у српској историографији.

Захвалност појединцима који су својим ангажовањем, саветима и позајмицама фотографија помогли реализацију изложбе: Срђан Митић Чекерка (Београд), Мира Стојковић (Београд), Миодраг Маринковић (Швајцарска), Властимир Јовановић (Француска), Драган Драшковић (Краљевo), адвокат Радивоје Прикић (Власотинцe), Бранко Кузмановић (Београд), потомци Светозара Николића Гаричке из Пирота, Драгутин Ј. Мартиновић из Краљева потомак Драгутина К. Мартиновића команданта 1. батаљона 1. пешадијског пука «Књаз Милош», породица Симић из Београда, потомци Панте К. Грујића команданата Моравске дивизије Првог позива, и свим онима које нисмо поменули а дали су свој допринос.

Аутори изложбе су Мира Ниношевић и Верољуб Трајковић, музејски саветници. Стручни сарадник: Александар Динчић, кустос. Изложба је реализована захваљујући помоћи Министарства културе и информисања, Јавне медијске установе Радио-телевизије Србије и Града Лесковца

Реализацију изложбе помогли: Потомци учесника Великог Рата, Народни музеј Пирот, Народни музеј Ниш, Народни музеј Прокупље, Народни музеј Врање, Народни музеј Крушевац, Историјски музеј Србије, Војни музеј Београд, Музеј науке и технике Београд, Архив САНУ, Општинска библиотека "Петар Петровић Његош" Медвеђа

Овде можете погледати/преузети лифлет изложбе

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 20. април 2024.
4° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво