Први кораци Телевизије Београд

После емитовања теста, 23. августа 1958. године, у 8.50 часова на телевизијском екрану се појавила слика Мештровићевог „Победника" са натписом Телевизија Београд - експериментални програм, праћена познатом музичко-вокалном фразом песме „Београде". Тог дана је на задатку било око 150 људи, једна репортажна кола са три камере и четири филмске камере од којих ниједна није била тонска. Београђани су на улицама гледали први радни дан Телевизије у Србији.

Телевизија Београд те 1958. године креће и емитовање редовног ТВ програма, који се до 1990. године развија у мрежи ЈРТ. Телевизија Београд у саставу ЈРТ 1960. године приступа Евровизији.

Од 1992. године Телевизија Београд емитује програм у саставу Радио-телевизије Србије.
Други програм отворен је 1972. године када је почело и емитовање програма у боји.
Трећи канал је покренут 1989. године, а од 1991. емитује се и програм преко сателита.
Припреме за рад дигиталне телевизије започете су 2005. године, а почетак емитовања првог дигиталног програма у Србији, специјализовани програм културе и уметности, РТС Дигитал, почео је 2008. РТС ХД почео је емитовање 2009. године.

Данас, идући у корак са савременим токовима развоја трендова, технике и технологије, систем Јавне медијске установе РТС од 2017. године развија тематске канале. За сада их је укупно шест:  РТС Живот, РТС Драма, РТС Музика, РТС Трезор, РТС Коло и РТС Полетарац.  Поставивши мултимедијалну платформу РТС Планета РТС је 2017. године учинио све своје програме доступне сваком становнику света.

Телевизијска производна и емисиона техника успевала је да прати светски технолошки развој, али је током НАТО бомбардовања 1999. године потпуно разорена мрежа предајника. Надокнађена је огромна штета коју је Телевизија претрпела на свим пунктовима. Садашња мрежа је обновљена и изграђена закључно са јуном 2015.

Историја Телевизије памти прво укључење у пренос Евровизије - помрачење Сунца 1961. године, први интерконтинентални сателитски пренос у Београду 1962. године, пренос Европског атлетског првенства 1962. године, слетање људи на Месец 1969. Од 1963. године Телевизија Београд редовно учествује на свим престижним светским ТВ фестивалима и доноси награде и признања.

Чаролија телевизије заједничко је искуство генерација које данас имају више од четрдесет година. Деценијама су програми у производњи једине телевизије били повод за свакодневна породична окупљања, уз њих су се образовали, расли и стасавали многи, уз телевизију се забављало и, наравно, информисало. Високим професионалним критеријумима у људству, производњи и техници телевизија је постављала стандарде у телевизијском медијском изразу, али и у друштву.

Од првог телевизијског „Добар дан, драги гледаоци" до данас прошло је шездесет година. Радио-телевизија Србије током своје историје имала је бројне успоне, доживела је „златне године", забележила падове, па потом нове узлете у квалитету садржаја.
Богат програмски садржај који је стваран од априла 1958. године, када је формиран Програмски архив ТВ Београд, од аналогног до дигиталног доба -  садржи више од 150.000 сати програма, фото-фонд броји око пола милиона фотографија и слајдова и четири милиона страница текстуалних записа. Фундус РТС чува више од 60.000 костима из серија, драма,емисија, шоу- програма који су рађени у продукцији РТС.

Поставка одабраних фотографија пионира телевизије, фотографија са снимања првих емисија и догађаја из Програмског архива као и костима из Фундуса РТС евоцирају успомене на појединице, на неке тренутке и бројне догађаје током протеклих 60 година који су допринели животима свих нас.

С посебном емоцијом и овог 23. августа, сећамо се свих који су стварали Радио-телевизију Србије, без обзира да ли су били новинари, уредници, сниматељи, монтажери, продуценти, дизајнери или пак секретарице, возачи, мајстори, директори...  Фотографије појединаца с почетка рада телевизије па до краја Експерименталног доба (1966), у овом збиру на неколико зидова Галерије РТС, недостају ненамерно.
 
С поштовањем их се сећамо.

Изложбу припремили:
 
Момирка Илић, документариста и Зоран Табаковић, руководилац Програмског архива РТС, Сузана Глигоријевић, костимограф, Милутин Глигоријевић, дизајн, Горан Раичковић (дизајн), Радица Смиљковић, лектор, Ана-Марија Симоновић, уредник.
Реализација: Програмски архив, Баштина и културна продукција, Примењени дизајн и сценска реализација , Креативни тим РТС.
 
Захваљујемо ДПЦ на штампи фотографија