Томе Серафимовски - ретроспектива

Организацијом ове изложбе, у години када обележава шест деценија од свог настајања, Радио- телевизија Србије захваљује се и сећа се једног од најзначајнијих вајара овог дела Европе, пријатељу Београда, Србије и Јавне медијске установе РТС. Обогатио је заувек наше животе лепотом стваралаштва и духа, снагом дела које је оставио нама и о чијем ће уметничким дометима без сумње говорити и генерације које се још увек нису родиле.

Томе Серафимовски је за живота остварио, у трајном материјалу - бронзи, мермеру, ониксу и дрвету, преко 550 скулптура. Међу њима 200 портрета, више од 170 актова, на стотине скица и цртежа, минијатура, велики број скулптура са представама животиња, више од 10 торзоа и рељефа. Серафимовски је за собом оставио око 40 споменика у бронзи који се налазе махом у Македонији, расути широм пређашње Југославије и у најугледнијим галеријама, музејима и институцијама света. Његова дела се могу наћи у најпрестижнијим јавним и приватним колекцијама.

У бројним ликовним критикама о његовом раду може се прочитати и следеће: "Серафимовски не потврђује своју скулптуру само моделацијом спољашњег изгледа већ уноси и психолошке квалитете у простор између емоционалне прожетости и карактерних особина. Његова скулптура приказује портретисано лице уграђујући га у време, у систем вредности, у атмосферу, у окружење - наглашавајући тако и индивидуалност носилаца великих историјских и културних догађаја у одређеним срединама."

Скулпторско дело Томета Серафимовског од темељног је и преломног значаја за формирање ликовне традиције вајарства у Македонији. Захваљујући тежњама и мукама карактеристичним за време његовог уметничког стасавања, овај аутор доживео је људски лик као вечну скулпторску тему, како кад је реч о форми тако и кад је питању преношење карактерних одлика. Услед рационалног приступа обликовању и успостављања равнотеже у простору, његова скулптура живи и у оквиру духовности, што представља посебну изражајну вредност. Серафимовски не потврђује своју скулптуру само моделацијом спољашњег изгледа већ уноси и психолошке квалитете у простор између емоционалне прожетости и карактерних особина. Његова скулптура приказује портретисано лице уграђујући га у време, у систем вредности, у атмосферу, у окружење - наглашавајући тако и индивидуалност носилаца великих историјских и културних догађаја у одређеним срединама.

Томе Серафимовски

Томе Серафимовски рођен је у месту Зубовце код Гостивара (Краљевина Југославија) 14. јула 1935. Умро је у Скопљу 3. Марта 2016. Био је вајар и академик.

Основну школу завршио је у Гостивару. У Сплиту је 1957. године завршио Средњу уметничку школу, одсек вајарства, у класи професора Жељка Радмиловића, Ивана Мирковића и Марина Студина. Истовремено је три године радио као сликар-сценограф у сплитском Народном казалишту.

Oбразовање је наставио 1957. године на Академији за ликовне умјетности у Загребу, на којој је дипломирао 1963, у класи професора Антуна Аугустинчића. У међувремену, једну годину радио је као сарадник у мајсторској радионици свог професора. Између 1964-1966. радио је као професор у средњој школи у Гостивару. У јануару 1966. године, као стипендиста Француске владе, започео је боравак у Паризу. Вишегодишњи боравак у Паризу оставио је видљиве трагове на стваралаштво Томета Серафимовског. Радећи као сарадник Алиције Пеналбе, учествовао је у реализацији више скулптура ове познате аргентинске вајарке. Након повратка из Париза, крајем 1969, извесно време ради као сценограф у Телевизији Скопље.

Вајарска дела Серафимовског налазе се у више приватних збирки широм света, као и у многим галеријама и музејима, и то: Галерији Бакингемске палате (у збирци принца Чарлса у Лондону), Хотелу Маса - Удружењу писаца Француске у Паризу, Музеју Ватикана у Риму, Музеју Друштва писаца у Лас Палмасу, Парку поезије „Атлантида" у граду Гарачико (на Тенерифима), Македонском културном центру у Перту, Фондацији „Кирил и Методиј" у Софији, Галерији Фестивалског центра у Варни, Кући-музеју „Едвард Кардељ" у Љубљани, Галерији Дома Армије у Ријеци, Градској библиотеци у Карловцу, Музеју Града Мостара, Кући Ђуре Јакшића у Београду, САНУ, Народном музеју у Ваљеву, Галерији великана у Македонској академији наука и уметности у Скопљу, Градском музеју у Ђакову и многим другим институцијама у Скопљу и широм света. Томе Серафимовски је оснивач Фондације „Ликовни уметници Ђури Јакшићу" у Скадарлији (Београд).

За члана Македонске академије наука и уметности изабран је 7. октобра 1988. године. Од 1992. до 1999. секретар је Одељења уметности и члан Председништва МАНУ. Године 2003. изабран је за члана Српске академије наука и уметности као инострани члан, а 2006. за члана Светске академије ликовних уметности и наука чије је седиште и Сан Франциску. Године 2015. изабран је за члана Црногорске академије наука и уметности.

Свој патриотизам овековечио је спомеником песнику Славку Јаневском, на који је урезао његову песму о Македонији: „Трошка земља, капка воде, парче небо"... Умро је радећи на портретима Михајла Пупина и Николе Тесле....

После смрти Серафимовског, једина, до сада одржана изложба његових дела, одабраних на тему женског акта, одржана је Македонској академији наука и уметности у Скопљу под називом -„Жена профандис".

Серафимовски је у Београду последњи пут излагао у Галерији Српске академије наука и уметности новембра 2012. године. Изложба скулптура под називом ''Балканско сазвежђе'' је из истоименог циклуса који садржи 24 портретисане личности, а међу њима су: скулптуре Вука Караџића, Риге од Фере, Светог Наума Охридског чудотворца, Јосипа Јураја Штросмајера, Мирослава Крлеже... Изложбу су пратили и цртежи на којима је приказан развој писма од 8. до 11. века - почеци глагољице, 38 знакова прве ћирилице, па све до данашње ћирилице. "Балканско сазвежђе" је било приказано у Софији, Скопљу, Београду, Подгорици, Загребу, Љубљани.

Овде можете погледати/преузети лифлет изложбе