Одржава се од 22. марта до 8. маја 2017.

Пупин - Уметност даривања

Легат Михајла Пупина Народном музеју у Београду

У јеку обнове Народног музеја по завршетку Првог светског рата, снажан импулс даје научник, проналазач и професор Михајло Пупин. По његовој изричитој жељи 1923. године при Народном музеју у Београду основан је  „Фонд Михајла Пупина“са оснивачким улогом од 750.000. тадашњих динара. Фонд или касније назван Легат Михајла Пупина, основао се у циљу истраживања и публиковања монографија о српским старинама, као и са намером да се повремено откупе дела српских уметника за збирке Народног музеја. Овај фонд ће 1932. године прерасти у „Задужбину Михаила Пупина при Народном Историско-уметничком Музеју у Београду“.

Однос Михајла Пупина према Народном музеју говори о једном узвишеном, родољубивном односу који је овај наш велики научник имао према народу из којег је поникао и његовој културној и уметничкој баштини. За Народни музеј Пупинов легат има вишеструки значај, јер он представља узвишен пример доброчинитељства захваљујући коме је у изузетно тешким временима обнове пострадалог музеја враћена нада у  хуманост, родољубље и бригу за будућност.  Зато Народни музеј са пажњом и посебном моралном обавезом према свом племенитом дародавцу представља уметничка дела овог Легата у Галерији Радио-телевизије Србије која осим језиком уметности говоре и о личности великог научника чијом заслугом су она данас ту где јесу.

Уметничка дела која су за Народни музеј откупљивана Пупиновим средствима, највећим делом су доспела у музеј током двадесетих, а нека и током прве половне тридесетих година прошлог века и постала су део збирке Народног музеја.

То су следећа дела: Урош Предић:  Сироче (1888), Херцеговачки бегунци (1889), Паја Јовановић: Портрет Михајла Пупина (1903), Портрет Варваре Пупин (1903), Константин Данил: Портрет госпође Вајлинг (1835-1840), Портрет г-ђе Тетеши (1835-1840), Влахо Буковац, Руђер Бошковић (1919), Никола Алексић, Портрет жене са белом капом (1851), Новак Радонић, Портрет Димитрија Сарачевића (1857), Новак Радонић, Портрет Персиде Сарачевић (1857), Павле Симић, Портрет проте Јована (Инокентија) Павловића  (1853) и Георгије Бакаловић, Портрет Јеврема Обреновића (1835).

Средствима Пупинове задужбине или фондације набављен је Аутопортрет Стевана Алексића из 1919. године, као и портрети трговачке породице Јовичевић из Доњег Милановца које је средином XIX века насликао познати портретиста Урош Кнежевић.

Најважнија дела Пупиновог легата Народном музеју су сабрана у поставци  у Галерији РТС.  Аутор изложбе je Петар Петровић, кустос Народног музеја.

 Овде можете прочитати текст из каталога изложбе

број коментара 0 пошаљи коментар