четвртак, 11. нов 2010, 07:30 -> 07:58
У борби против дијабетеса
Најпознатији кардиолози и дијабетолози из земље и иностранства на стучном скупу "Превенција дијабетеса у Србији" разговарали о проблему срчане слабости. Пола милиона становника Србије има шећерну болест, код 15 одсто пацијената страдао срчани мишић.
У сусрет обележавању Светског дана борбе против шећерне болести, Београд је ових дана ендокринолошки, дијабетолошки и кардиолошки центар Европе.
Најпознатији стручњаци из земље и иностранства окупили су се да формулишу препоруке за дијагностику и лечење дијабетичне кардиомиопатије, болести која погађа све више људи.
У Србији, пола милиона становника има шећерну болест, због које је код 15 одсто пацијената страдао срчани мишић.
Члан Борда Европског удружења за срчану слабост, Петар Сеферовић каже да је ово је обољење скривено.
"Њега је могуће открити, углавном, једино уз помоћ ултразвука, уз помоћ савремених доплер апарата које ми наравно имамо, и оно што ћемо ми покушати јесте да успоставимо корелацију између налаза у крви, снимка ултразвука и онога што болесници осећају", објашњава Сеферовић.
Пјотр Пониковски из Европског удружење за срчану слабост каже да око 20 милиона људи пати од болести која је позната као срчана слабост.
"Многима је срце ослабило управо због дијабетеса. Због тога, први пут, кардиолози и дијабетолози разговарају, како да решимо све проблеме, како да боље лечимо наше пацијенте, и како да им понудимо бољи начин да се носе са болешћу, што је необично важно", наводи Пониковски.
Илија Мирковић је тридесет година дневно пушио три паклице цигарета и радио стресан посао. Илија каже да је знао да ће му то кад тад ослабити срце.
"То су главни фактори ризика. Можда са храном нисам водио рачуна, онда се појавио мало повећан шећер", каже Илија Марковић.
Поред превенције и дијагностике, важно је и на време доћи код лекара. Надлежни обећавају да ће гужве и дуге листе чекања, ускоро бити прошлост.
Директор Клиничког центра Србије Ђорђе Бајец наводи да за све сегменте рада Клиничког центра, за све болести уводе протоколи.
"Потребно је да се зна ко шта ради, јер тиме помажемо и докторима, а бенефит ће имати и пацијенти", наводи Бајец.
Стручњаци упозоравају да су кардиоваскуларне болести проблем број један и у Србији и у свету, а да ће у наредних десет година, већина популације имати и шећер. Избегавање фактора ризика и провера крвне слике бар једном у шест месеци, основ су превенције, саветују стручњаци.
