Осим по добрим пословним резултатима, успешност компаније мери се и њеном друштвеном одговорношћу - колико брине о запосленима, да ли поштује законе и колико помаже окружењу.

У време кризе и све оштријих разлика, друштвена одговорност посебно је важна. Примера добре праксе све је више, а најуспешнији су они којима је то трајно опредељење.

Ксенија Граовац из Балканског фонда за локалне иницијативе каже да је неопходно погледати реалан живот и схватити да без тога нема реалног развоја друштва.

"Компаније ће боље пословати уколико их њихови корисници сматрају одговорнима. У том смислу могу да кажем да је расположење за филантропију порасло", каже Граовац.

У ширењу филантропије, чини се, предњаче медији, који све чешће покрећу сопствене хуманитарне кампање. 

Захваљујући њима, изграђено је неколико Сигурних кућа за жртве породичног насиља.

РТС је, такође, организовао и акцију "Телетон", у којој је прикупљено 200.000 евра за помоћ Краљеву, а већ три године кампањом "Продужи живот" подсећа на значај завештања органа.

Пројектом "Стручњаци за 21. век" РТС пружа шансу за запослење младим и образованим људима.

Портпарол РТС-а за односе са јавношћу Душка Вучинић Лучић каже да се на јавни позив јавило око 17.000 људи.

"Слободно могу да кажем да смо ми пребогата земља дивним, школованим, прешколованим људима, које је задовољство гледати и верујем да ће бити задовољство и радити са њима", каже Душка Вучинић Лучић.

Иако је у време кризе свака помоћ добродошла, нарочито деци, ад хок помоћ није довољна, кажу представници Уницефа и наглашавају да би континуирана одговорност према најмлађима могла бити већа.

Весна Савић из Уницефа каже да многе компаније за Нову годину купују пакетиће за децу у домовима за незбринуту децу, а да би њихов допринос био и да помогну држави да та деца не буду у домовима или да се сместе у хранитељске породице, што би био њихов највећи интерес.

Компаније својим примером подстичу на хуманост и појединце. Охрабрује чињеница да је све више људи који, упркос кризи, желе да помогну и свесни да је и мала помоћ некоме и те како велика.

После укључивања школа у програм, постигнути резултати су охрабрујући - повећана је осетљивост наставника, родитеља и ученика према насиљу, деца се осећају сигурније, смањен је број тешких облика насиља, повећана спремност ученика да реагују кад уоче насиље и уведени су бројни програми превенције.

Да подсетимо, УНИЦЕФ у сарадњи са надлежним министарствима, Саветом за права детета Владе Републике Србије, Заводом за унапређивање образовања и васпитања и локалном самоуправом већ шест година спроводи у Србији програм „Школа без насиља". У пројекат је до сада укључено 202.900 ученика и 14.400 наставника у 210 школа, у 65 места у Србији. Све што је урађено, финансирано је искључиво донацијама грађана и привредника Србије. 

Поред подршке програму донирањем средстава за његову реализацију у неколико школа, жеља друштвено одговорних компанија које учествују на турниру јесте и да се подигне свест јавности о важности овог програма, као и да се мотивишу остале компаније из приватног сектора да се прикључе и допринесу програму.

Турниру су се добровољно прикључили Александар Јанковић, селектор Младе фудбалске репрезентације Србије, спортски новинари и ТВ водитељи Александар Стојановић и Славко Белеслин, као и познати глумци Иван Јефтовић и Бода Нинковић, а ЈП „Ада Циганлија" уступило је терен за турнир.

Диск са песмом и спотом Љубав у твом срцу, који је група српских музичара снимила у знак подршке народу Јапана после разорног земљотреса и цунамија, промовисан је у згради Радио Београда.

Амбасадор Јапана Тошио Цунозаки је на промоцији на српском језику захвалио ауторима пројекта "Љубав у твом срцу", оствареног уз подршку Радио Београда и матичне Радио-телевизије Србије, на њиховом "хуманом гесту који ће бити веома охрабрујућ за народ Јапана".

"Хвала свима вама који свакодневно пружате несебичну подршку нашој земљи, хвала грађанима Србије који су нам у протекла два месеца послали многобројне поруке саосећања и помоћ народу Јапана кога је задесио катастрофалан земљотрес и цунами", рекао је Цунозаки.

Песму Љубав у твом срцу компоновао је Ненад Павловић, инспирисан извештајима екипе РТС-а о страдању, поносном држању и ентузијазму јапанског народа.

Песму на енглеском језику и са рефреном на јапанском снимили су између осталих "Влада и Бајка", Љуба Нинковић, Биља Крстић, учесница "Дечије Песме Евровизије" Невена Божовић, Ана Миленковић, Сања Марковић, Ана Вучелић, Лена Ковачевић и "Дечији хор РТС-а".

Аранжер песме је гитариста Душан-Дуда Безуха, а спот је режирао Аца Бошковић, уз помоћ агенције "Комунис".

Цена једне СМС поруке је 50 динара и важи за све мобилне оператере. Прикупљена новчана средства Црвени крст Србије упутиће Црвеном крсту Јапана.  

Новац се може уплатити и директно на рачун Црвеног крста Србије:  

Донација  Рајфајзен банке, у износу од 100.000 евра, поводом  обележавања деценије пословања на овом тржишту,  уручена је  јуче Градском секретаријату за дечју заштиту.

 Хуман и друштвено одговоран гест  ове пословне банке, биће изузетан подстрек за успешну реализацију изградње објекта Инклузивног сервисног центра, на територији општине  „Звездара".

Центар ће омогућити да се сва деца са сметњама у развоју укључе у редовне друштвене токове, допринеће ојачању  породичних капацитета а уједно ће  обезбедити  једнаке услове  и права за све.

„Идеја је потпуно сазрела на основу искустава последњих година, када су, појачаним темпом деца из развојних група, укључена у систем васпитања и образовања у оквиру својих вршњачких група." рекла је Љиљана Јовчић , из Градског секретаријата за дечју заштиту.

Рајфајзен банка, Народна канцеларија председника Републике Србије и  РТС већ четири године заједно реализују добротворни пројекат  „Телетон",  који је  постао  синоним за успешне и велике хумане пројекте, који  омогућавају  да се  прикупе значајна средства за помоћ и подршку најугроженијим друштвеним групама наших суграђана.

Министар рада и социјалне политике Расим Љајић, који је присустовао овој манифестацији, истакао је да је право решење за проблем насиља над женама превентива, али и сензибилизација јавности ка овом проблему.

Министар је истакао да првенствено треба помоћи женама које излазе из сигурних кућа, како би се оне социјализовале и рехабилитовале.

"Ово је први пут да држава регулише ову област, област сигурних кућа. Да их уводи у систем социјалне заштите и тиме створи правни основ за финансијску и сваку другу подршку за ове институције", рекао је Љајић.

Према његовим речима, сигурне куће ће омогућити решење горућег проблема, који је све већи, како због економске кризе, тако и доминантно патријархалног односа у друштву.

"Све је више насиља у породици, чему сведочи чињеница да свака друга жена трпи неки облик психичког насиља, да је свака трећа жена изложена физичком насиљу чланова породице, а да се свакој четвртој жени прети насиљем, што су алармантни подаци", истакао је Љајић.

Министар је рекао да је у 823 случаја изречена пресуда против насилника, што је један од показатеља да држава треба да пооштри казнену политику када је у питању породично насиље.

Хуманитарна акција РТС-а "Градимо сигурну кућу" трајала је годину дана. У том периоду је изграђена и потпуно опремљена трећа Сигурна кућа.

Захвалнице су добили, између осталих, компанија "Телеком", Јавно предузеће "ПТТ Србија", "Србијагас", "Космополитен", као и медијске куће "Танјуг", "Фонет", "Бета" и "Вечерње новости".

У акцију РТС-а се укључио и велики број највиших државних институција, неколико београдских средњих школа и бројна приватна предузећа.

Упућен је велики број СМС порука ка све три мреже оператера мобилне телефоније и велики број позива преко хуманитарног телефонског броја.

Такође, више становника Србије је дало појединачне уплате на рачун ове акције.

Уручењу кључева присуствовао је и Бојан Милић, председник Општине Раковица, која је земљиште за изградњу Сигурне куће бесплатно уступила на коришћење на 99 година.

Александар Тијанић је рекао да је породично насиље најгори облик насиља, јер траје 24 сата и нема могућности спаса и бекства.

"Око 55 одсто жена и деце прошло је кроз неки облик породичног насиља. За Србију је то поражавајућа статистика. Рекао бих да је насиље врста куге 21. века и зато су ове куће неопходне, и вама и нама", рекао је генерални директор РТС-а.

"Ово је оно што треба нашој дечици и угроженим женама и ми смо то урадили. То је најнормалнија ствар на свету", рекао је генерални директор РТС-а.

Александар Тијанић се захвалио радницима РТС-а који су "све, чега су се прихватили последњих година, и завршили".

Весна Станојевић из Саветовалишта против насиља у породици рекла је да је породично насиље наша свакодневница и да се Саветовалишту свакодневно јави велики број жена и деце који имају проблеме са насиљем у породици, али и старих људи које, како је рекла, нажалост често заборављамо.

Места за 25 жена и деце

Станојевићева се захвалила руководству и радницима РТС-а због тога што су имали разумевања за овакву акцију.

"Радници РТС-а показали су изузетно интересовање, изузетну професионалност и разумевање за овај проблем", рекла је Станојевићева и подсетила да се само током прошле године Саветовалишту против насиља у породици за помоћ обратило 5.300 жена и деце.

У новој Сигурној кући биће места за 25 жена и деце, жртве породичног насиља, што је довољно за подручје Београда.

Весна Станојевић похвалила је и одлуку Скупштине града Београда да у року од годину дана да финансијску помоћ женама које изађу из Сигурне куће, наводећи то као пример добре праксе и за остале општине у Србији. И општина Раковица је урадила велики део посла.

"Ми смо неко ко је успео да обезбеди све што је потребно, од локације до свих неопходних ствари за изградњу куће", рекао је председник општине Раковица Бојан Милић.

Према речима Весне Станојевић, када буде доследно примењиван закон, када се против насилника буду доносиле пресуде и они буду исељавани из станова, неће више бити потребе за Сигурним кућама. У том смислу, Станојевићева је нагласила да је и од реформе правосуђа очекивала много више.

Годину дана од уговора до кључа

Јавни медијски сервис одлучио је да оде корак даље од улоге одговорног медија, па је осим покретања медијске кампање против породичног насиља у Србији иницирао и спровео акцију  прикупљања средстава за изградњу треће Сигурне куће у Београду.

Протокол о сарадњи између РТС-а и Саветовалишта против насиља у породици потписан је децембра 2009. године.

Хуманитарна акција и медијска кампања одвијале су се дванаест месеци истовремено и свакодневно и то на свим програмима телевизије, програмима Радио Београда и Интернет порталу РТС-а.

Изузетан одзив компанија и појединаца који су се укључили у акцију РТС-а сведочи о великом поверењу у Јавни медијски сервис, али и о искреним намерама учесника да дају добар пример хуманости, покажу саосећање и бригу за друштвену заједницу у којој битишу.

Медијска кампања, током које смо подсетили Србију на узроке поражавајућих статистичких података о овом друштвеном проблему, донела је бројне резултате који ће тек бити уочени и неке које можемо навести већ сада: Министарство рада и социјалне политике најавило је за јануар реализацију Националне стратегије за сузбијање насиља над женама и децом у Србији, Скупштина града Београда  донела је одлуку да новчано помогне жене-жртве насиља током првих годину дана по изласку из Сигурне куће.

Министар за рад и социјалну политику Расим Љајић, поводом завршетка изградње треће Сигурне куће, истакао је да су овакве акције потребне, зато је потребно да компаније показују друштвену одговорност, као и да се појединци укључе и покажу већи степен солидарности.

Бесплатна здравствена заштита

Захваљујући племенитим одлукама појединих учесника ове акције РТС-а, све штићенице Сигурне куће у Београду од сада ће имати бесплатну медицинску дијагностику, патронажу као и комплетну здравствену заштиту.

Поносни смо на све оне који су са нама заједно зидали и опремали трећу Сигурну кућу у Београду протеклих годину дана.

Осим велике захвалности компанијама и институцијама, веома смо поносни и на београдске средњошколце који су, кроз неколико својих иницијатива, прикупљали средства за акцију "Градимо Сигурну кућу".

Више од 50 особа упутило је, у складу са могућностима, појединачне прилоге на наменски жиро рачун ове акције РТС-а. Током трајања акције, регистрован је и импресиван број СМС порука ка све три мреже мобилне телефоније, као и позиви хуманитарног телефонског броја.

Поједине наше колеге из медија, такође, допринеле су добром темпу и успешној реализацији велике акције изградње трећег склоништа за жене и децу-жртве насиља у породици.

Крајем јануара, РТС ће уприличити медијску конференцију поводом завршетка акције "Градимо Сигурну кућу". То ће бити прилика да уручимо захвалнице свим учесницима акције, у знак сећања на заједнички остварену хуманост на делу - изградњу треће Сигурне куће за жртве породичног насиља.

Нови живот започињу само они који су успели на време да прикупе неопходни новац, потраже помоћ у иностранству, и дођу на ред тамо где се та интервенција ради.

Деветнаестогодишња Вања Пилиповић је променила боју косе, а њене плаве очи више нису тужне, са лица јој не силази осмех, јер у њеним грудима куца ново, здраво срце.

Вања каже да је од трансплатације срца прошло седам месеци и да се осећа одлично.

"Нова, рођена особа, нови живот, без бола. Сада трчим, возим бицикл, и шетам на дуге стазе са пријатељима, играм, имам много снаге, обилазим Беч, упознајем, нове људе, дружим се. Све што пре нисам могла, сада могу", рекла је Вања.

Вања је успела да заврши средњу школу, каже професори су јој мало прогледали кроз прсте, али обећава да ће после празника почети припреме за упис на факултет, и даље жели да студира српски језик и књижевност.

Перица Пилиповић, Вањин отац каже да је довољно да погледате Вањине очи и биће вам све јасно.

"Ово је доказ да за ту болест лек постоји, и надам се да ће Министарство, оно што је најавило, потписати уговор са клиником у Бечу, да би остали пацијенти који чекају на нови живот имали шансу да остваре тај свој циљ", рекао је Вањин отац.

Потписивање уговора са Клиником у Бечу, министар здравља најављује већ скоро годину дана, али се то још није догодило.

Милосављевић је рекао да неће да лицитара датумом, али да би се то могло догодити у јануару.

Потписивањем уговора са АКХ клиником у Бечу биће омогућено да они којима је неопходна трансплантација срца на време добију помоћ, али и да се српски лекари тамо усавршавају у нади да ће и у Србији програм трансплантације срца ускоро бити оживљен.

Новогодишње жеље су скромне, а утисци велики. Добро се забављају, размењују искуства и једва чекају да поново дођу, само су неки од коментара ђака Основне школе "Дринка Павловић".

Дружење ових младих људи траје већ две године, без предрасуда и лоших мисли.

"То је леп пример, и можда, и другима нека иницијатива да се осврну по њиховој околини, да виде да ли у њиховом комшилуку постоје такви млади људи и да им пруже руку сарадње и пријатељства", рекла је Татјана Туршијан, наставница биологије у Основној школи "Дринка Павловић".

Један од родитеља деце из ове школе, Слободан Грујичић, наглашава да је ова прича јако лепа прича.

"Ја бих волео да се прошири широм Београда, широм Србије, из простог разлога што овој деци у најмању руку треба само мало разумевања и ништа друго", каже Грујичић.

Руку пријатељства пружиле су и комшије - припремили су послужење, оближња посласитичарница поклонила је торту, а музичари су свирали без хонорара.

Златибор Бранковић, један од музичара, рекао је да је то њихов скроман допринос деци која су, како каже, са једне стране ускраћена, која имају потребе као и сви други.

Око хиљаду деце са сметњама у развоју још живи у институцијама. Многима од њих, самоћа је једини пријатељ.

Ова прича даје наду, јер ће пријатељство какво негују, трајати дуже од новогодишњих и божићних празника.

Телефони су звонили без престанка, није било лако те ноћи седети у студију у Кошутњаку. Рокери и народњаци, партизановци и звездаши, уметници и политичари уједињени жељом да помогну, стрпљиво су разговарали са гледаоцима. Уз позната ТВ лица РТС-а били су и Дејан Бодирога, Ненад Окановић, Љиљана Благојевић , Нађа Хигл, Вања Грбић, Гордан Кичић, Ненад Јездић, Александар Ђорђевић, Владе Дивац, Никола Рађен, Андрија Прлаиновић, Ана Софреновић, Светлана Китић, Александар Шапић, Мирко Бабић, Аница Добра, Сузана Манчић, Марко Живић, Мирко Алвировић, градоначелник Краљева Љубиша Симовић, министар Милан Марковић, Војин Ћетковић.

Гледаоци су посебно били заинтересовани да поразговарају са премијером Србије г. Мирком Цветковићем.

Документарни филм "Три приче, једна жеља", приказује живот деце са сметњама у развоју и њихове шансе за напредак у различитим окружењима.

Једна од прича из филма је о Љубомиру Тинтору, који од рођења има церебралну парализу. Захваљујући животу у породици и упорношћу родитеља, као ђак генерације, завршио је основну школу.

Сада је одличан ученик Прве београдске гимназије. Другови су га, каже, прихватили без предрасуда.

"Ишао сам и на такмичења на којима су ме остали гледали као равноправног ривала. Исто је тако и сада у гимназији, где се осећам сасвим нормално", рекао је Љубомир Тинтор.

Породицама деце са сметњама у развоју потребна је помоћ, а држава је пружа кроз услуге у заједници, које у сиромашним општинама још нису довољно развијене.

Нови Закон о социјалној заштити, који ових дана улази у парламент, предвиђа, између осталог, и већу новчану помоћ тим породицама.

"Када се сабере финансијска помоћ види се да се она из године у годину повећава, али то није довољно. Оно на чему ћемо ми убудуће радити јесте да она буде још квалитетнија", рекла је Сузана Пауновић из Министарства рада и социјалне политике.

Више од хиљаду малишана са сметњама у развоју, детињство проводи у институцијама. Циљ реформе система социјалне заштите је да се тај број смањи и да се за свако дете обезбеди живот у породичном окружењу.

Из УНИЦЕФ-а кажу да су задовољни самим током реформе, али да је сада све питање издржљивости, континуитета, координације, праћења и преиспитивања најбољих могућности.

Рачуница показује да државу мање кошта уколико су деца смештена у у институције, међутим, одрастање малишана у породичном окриљу, не може ништа да замени.

На дијализу, у ту установу, тренутно долази десеторо малишана.

Њих су у Тиршовој посетили и донели им новогодишње поклоне министар Томица Милосављевић и глумац Радош Бајић Радашин.

Та посета означила је почетак акције "Дан познатих", коју су осмислили родитељи деце која су на дијализи, или чекају трансплантацију, окупљени у удружењу "Све за осмех".

Међу децом која долазе на дијализу и чекају трасплантацију бубрега је и мала Анастасија, којој је неопходна и здрава јетра. Она има девет година и долази на дијализу сваки други дан.

Малој Андријани је у мају прошле године урађена трансплантација бубрега.

"Она је доста порасла, другачији је живот сада, скроз другачији, све је лакше", каже њена мама Зорица.

Никола, који има 19 година, од којих је осам долазио на дијализу, дошао је на редовну контролу на клинику, после трансплантације.

"Другачији је живот, тотално се окрене на другу страну, наопачке. Излазиш, идеш у школу редовно, не пропушташ ништа. Нормално се дружиш, нормално си са својим вршњацима", каже Никола.

Проф. др Мирјана Костић из Центра за хемодијализу и трансплантацију бубрега каже да има разлога и за радовање и за растуживање.

"Оно што нас радује јесте да је време чекања за трансплантацију, односно дужина лечења дијализом, ако погледамо 30 година уназад, све краће и краће. Али оно што нас јако растужује јесте што се време чекања на кадаверичну трансплантацију мери годинама, што је просечно четири и по године. Четири и по годне у периоду детињства, не морам да вам кажем шта то значи", каже др Костић.

Центар за дијализу и трансплантацију у Тиршовој једини је специјализовани центар у земљи за лечење деце којој не раде бубрези.

Галеника а.д. иде корак даље и у складу са  „Националном стратегијом развоја и промоције друштвено одговорног пословања у Републици Србији" ствара додату вредност у друштву, економији и животној средини и тиме доноси корист читавом друштву.

Такође, јасно разликујући корпоративну филантропију и просто повиновање закону од друштвено одговорног пословања,ова компанија га уклапа у целокупну пословну стратегију и на тај начин обезбеђује вишегодишњи континуитет.

Осим подршкер великом броју акција других актера, као што су локалне самоуправе и организације грађанског друштва, иницирају, развијају и спроводе и сопствене друштвено одговорне пројекте.

На тај начин, њихове акције нису стихијске, већ су део стратегије, чији најшири оквир представљају Миленијумски циљеви развоја Уједињених нација.

Из тог разлога, Галеника а.д.је највише укључена у многе области друштвено одговорног пословања: безбедност и здравље на раду, континуирано усавршавање запослених, брига о здрављу заједнице у којој послујемо, брига о младима, заштита деце, развој науке, образовања и спорта, заштита животне средине, као и промоција етичких пословних стандарда.

Квалитетном реализацијом пројеката, на директан начин промовишу и подижу свест шире друштвене заједнице о питањима друштвене одговорности.

Галеника подржава развој спорта у земљи, две године је генерални спонзор женског кошаркашког клуба „Партизан".

Акција "Очистимо Србију" коју је покренуло Министарство животне средине и просторног планирања подржана је у компанији- Галеника поклонила око две хиљаде специјалних кутија за одлагање папира здравственим и образовним установама у Београду.

Поводом светског дана белог штапа, у октобру 2010.године, у просторијама Градске општине Палилула, представник Галенике а.д.је уручио дејзи апарате најбољим слепим ученицима и студентима који су се јавили на конкурс Савеза слепих Србије.

Најстарија фармацеутска компанија помогла је и донацијом у вредности од 3.000.000 динара отварање Родитељске куће у Институту за мајку и дете "Др Вукан Чупић".

Галеника се са истом пажњом и бригом односи и према локалној заједници у којој послује. Општина Земун, има посебан значај за Галенику, с обзиром да се она од свог оснивања до данас увек налазила на њеној територији. Галеника, такође, помаже и остале институције, појединце, установе, удружења, спортска друштва, установе културе, и школе у својој локалној заједници.

Ова компанија континуирано излази  у сусрет апелима локалне самоуправе, како би живот у Земунској општини свима био много лакши. Почетком године компанија се одазвала апелу МЗ Нова Галеника и МЗ Батајница и помогла да се обезбеде новогодишњи и божићни пакетићи за најмлађе суграђане.

Основној школи за децу и омладину са оштећеним видом "Вељко Рамадановић" донирали су средства за куповину комплета интерактивне табле са свим потребним елементима за извођење наставе и на тај начин помогли ученицима да могу лакше да прате наставу и савладају потребно градиво.

КУД Бранко Радичевић из Земуна је уз помоћ донације Галенике  а.д. отпутовало на наступ у Грчкој..

Традиционално добра сарадња и помоћ пружена је КК Земун, како би се пружила шанса младим, талентованим и успешним спортистима да њихове каријере једног дана буду признате и уважаване у међународним круговима.

Стоно-тениски клуб "Младост", Удружење пријатељи деце - Земун, Друштво за церебралну и дечију парализу, Завичајни клуб Личана "Срб", такодје су неке од донација које је компанија обезбедила и на тај начин допринела развоју локалне заједнице у којој послује.

Представљајући истраживање које је спроведено у оквиру пројекта "Борба против сексуалног и родно заснованог насиља", Лакићевићева је на конференцији за новинаре рекла да је 54,2 одсто жена у Србији доживело неку врсту породичног насиља.

"У последњих годину дана, половина жена је била изложена вишеструким облицима насиља које укључују психолошко, економско, физичко и сексуално насиље", рекла је Снежана Лакићевић и додала да су најчешћи починиоци насиља мушкарци.

Секретарка министарства рада и социјалне политике додала је да је психичко насиље у последњих годину дана доживела готово свака трећа жена, а физичко насиље свака десета. Према подацима, деца присуствују у више од половине случајева породичног насиља.

Разлози породичних сукоба

Лакићевићева је рекла да је процесуирање насилника императив и додала да ће се управа за родну равноправност у наредном периоду бавити едукацијом полиције и правосудних органа.

"Жене изван Београда су нешто склоније да ћуте о насиљу", рекла је Лакићевићева.

"Став испитаних жена према тражењу подршке указује на то да 78,4 одсто жена сматра да је најбоље да се обрати некој институцији за помоћ, и три најчешће институције којима би се обратиле су полиција, центар за социјални рад и сигурна кућа", рекла је представница "Сикон групе" за развојну иницијативу Марија Бабовић.

Бабовић је као разлоге сукобљавања у породици навела недостатак новца, неслагање око поделе кућних послова, неслагање око васпитања деце, љубоморне оптужбе и употребу алкохола и дроге.

Истраживање је спроведено на узорку од 2.500 жена из централне Србије узраста од 18 до 75 година, а спровела га је организација "Сикон", група за развојну иницијативу у оквиру пројекта Министарства рада и социјалне политике Србије, а уз подршку УН.

Ове године, у најтежем тренутку, 40 породица дало је сагласност за трансплантацију, а више од 50 хиљада има донорску картицу.

И ове године у поноћ, више од 2000 грађана који чекају на бубрег, јетру, срце, пожелеће да у Новој години и њима неко продужи живот.

О значају завештања органа, грађани су у петак и суботу могли да се информишу и у тржном центру "Ушће". Нажалост, већину је више занимала куповина, а потписано је 48 донорских картица.

За оне који су, ипак, хтели да се информишу о важности националне кампање "Продужи живот", организован је и квиз.

Од наредне године, сагласност за завештање органа Београђани ће моћи да потпишу и код изабраног лекара. Тим поводом, први састанак одржан је са директорима домова здравља или њиховим помоћницима. Биће укључени и клиничко-болнички центри у престоници.

"Треба да се обезбеде апарати за клиничко-болничке центре, којима ће се утврђивати и пратити потенцијални донори, али и неопходна опрема за експлантацију органа. Обезбедићемо и координаторе за сваки КБЦ који буде у могућности да буде установа у којој ће се прикупљати органи", рекао је Зоран Благојевић, градски секретар за здравство.

Донорске картице, за сада, можете добити у три здравствене установе у Београду, Нишу и Новом Саду, и бесплатним позивом на број 0800-111-800.

О жељи да ваши органи у случају смрти могу да се користе за лечење других, неопходно је да обавестите и најближе чланове породице.

Ипак, потреба за отварањем нових дневних боравака у главном граду и даље постоји. Циљ кампање коју, заједно са Уницефом и Министарством рада води РТС, јесте да их у Србији буде што више, али и да се разбију предрасуде о деци са сметњама у развоју.

Родитељи деце са сметњама у развоју живе са зебњом шта ће бити са њиховом децом када, једног дана, остану сами. Свесни тога да смештај у институције није добро решење, чине све да оспособе своју децу да буду што самосталнија. Дневни боравци су им велика помоћ.

Јелена Самарџић, мајка једног детета каже да је приоритет у том погледу за његов даљи живот, како ће да се снађе и шта ће радити.

Нервозе које је мој син имао су нестале, он је потпуно смирен, социјализован и задовољан, каже Бошко Лаћимић, отац једног детета.

Снежана Домазет, мисли да је њено дете "било обухваћено образовним системом и јако је било битно не прекидати тај континуитет, не затвартати је у кућу".

Тим стручњака процењује способности и домете сваког детета које дође у дневни боравак, и на основу тога планира како ће се даље радити са њим.

Дневни боравак у свакој општини

Гордана Штетин, руководилац дневног боравка, Чукарица, сматра да је "фокус у раду усмерен на све оно што они могу, не на степен ометености већ на способности које имају и која треба да буде подигнута на ниво функционисања".

На листи чекања је око двадесеторо деце. Процењује се, међутим, да у Београду има више деце којима је таква услуга потребна, али због предрасуда или неинформисаности родитеља, нису пријављени.

Управо, целокупна активност коју усмеравамо је да свака општина, ја се надам до краја мандата ове власти, добије по један дневни боравак за такву децу, каже Милан Кркобабић.

Дневни боравци оторени су првенствено због деце. Њихова намена ћ0е се, реформом образовања и социјалне политике државе, временом мењати.

Директор Центра дневних боравака у Београду Рајко Марин, сматра да ће и смештај одраслих лица, све више доћи до изражаја, јер ће новим системом образовања деца бити обухваћена школовањем и оспособљавањем.

Само нешто више од 1.100 малишана са сметњама у развоју има могућност да организовано, корисно и креативно проводи време у дневним боравцима, а има их око 45 хиљада широм Србије.

На Војномедицинској академији, у Београду, урађене су трансплантације јетре и два бубрега, а тим Клиничког центра Војводине урадио је трансплантацију јетре. Шансу за нови живот добила су и два пацијента којима су пресађени бубрези.

У Србији још није време за провокативне и шокантне поруке, какве се могу видети у спотовима који промовишу донирање органа у Америци, кажу у агенцији која маркетиншки подржава кампању "Продужи живот".

Колики је значај трансплантације, ко може да буде донор, шта је мождана смрт, само су нека од питања на која се, преко кратких спотова, може добити одговор.

"Када довољно дуго и фреквентно будемо причали о томе, онда ћемо доћи у фазу када можемо са неким интригантијим формама инспирисати људе на размишљање", рекао је креативни директор у Агенцији "Комунис" Небојша Кривокућа.

Грађани кажу да о значају даривања органа треба много више да се говори, али и да у промоцији трансплантације највећу улогу имају медији и лекари.

Иако су се у Србији у протекле две године, ствари битно промениле - више од 45.000 људи потписало је донорску картицу, и урађено је више трансплантација него икада, на листи чекања за неки орган је више од 2.000 пацијената.

И даље смо далеко од земаља у којима трансплантације нису изузетак, већ правило. И то јесте изазов, и за грађане, и за државу, и за струку.

Средства која су прикупљена у контакт шоу-програму, намењена су опремању дневних боравака за децу са сметњама у развоју широм Србије.

У Телетону су учествовали Даница Максимовић, Слобода Мићаловић, Лазар Ристовски, Бранко Милићевић- Бранко Коцкица, Марија Шерифовић, Сека Сабљић, Јован Мемедовић, Танасије Узуновић, Жељко Ребрача, Расим Љајић, Зоран Кесић, Богдан Обрадовић, Љиљана Стјепановић, Бранко Станковић, Марко Аврамовић, Слободан Соро, Владимир Јелић, Душица Спасић, Наташа Нинковић, Рада Ђурић, Слађана Томашевић, Тања Петерник, Зоран Станојевић, Оливера Јовићевић и многи други.

Поред водитељског трија Дејана Пантелића, Маје Николић и Марије Килибарде, уз помоћ водитеља радијског "Буђења" Драгана Илића и Горице Нешовић, у програму су учествовали Момчило Бајагић Бајага, Кики Лесандрић и Мари Мари.

Филолошки факултет донирао је 150.000 динара.

Сарадња са Министарством рада

У акцију Телетон укључило се и Министарство за рад и социјалну политику. 

Гостујући у Дневнику РТС-а, помоћник министра за рад и социјалну политику Владимир Пешић рекао је да за потребе деце са сметњама у развоју то Министраство одваја средства, али да то није довољно. 

Као приоритете, Пешић је навео опремање дневних боравака за децу. Недостају возила, намештај, храна...

Према његовим речима, акција Телетон је веома значајна, не само у смислу прикупљања новчане помоћи него и због тога што ће подићи свест грађана, да се што више људи укључи како би дневни боравци могли да функционишу без проблема.

Пошто се често дешава да локалне заједнице немају новца за финансирање дневних боравака за децу са сметњама у развоју, Пешић је подсетио да се може аплицирати на конкурс Министарства за рад и социјалну политику, који се расписује сваке године.

Захваљујући дневним боравцима у којима упознају нове другове, стичу разне вештине и знања, деца са сметњама у развоју нису усамљена и њихов живот добија нови смисао.

Савез друштава за помоћ ментално недовољно развијеним особама (МНРО) доставио је податке за 20 најугроженијих објеката у Србији. Ради се о објектима широм Србије, у којима бораве деца са инвалидитетом, целебралном и дечјом парализом, ментално или вишеструки недовољно развијена.

У емисији "Телетон" познате личности одговараће на телефонске позиве гледалаца а сваки позив или смс порука биће директна донација.

"Телетон" је контакт-шоу програм уобичајен у свету. Највеће светске телевизијске куће - CNN, BBC, MTV, PBS , путем "Телетона" прикупљају средства за оне којима је помоћ најпотребнија.

Радио-телевизија Србије, Народна канцеларија и Рајфајзен банка организују "Телетон" четврту годину заредом.

Поред разговора и укључења гледалаца, емисију ће чинити и музичке нумере и репортаже о дневним боравцима које похађају деца са сметњама у развоју широм Србије.

Више од 50 јавних личности биће те вечери у студију РТС у Кошутњаку, спремни да одговарају на сва питања која им буду постављена.

Међу бројним угледним личностима из културног и јавног живота Србије, са којима ће грађани моћи да разговарарају и истовремено учествују у великом хуманитарном пројекту РТС су: Расим Љајић, Серегеј Трифуновић, Сека Сабљић, Момчило Бајагић Бајага, Марија Шерифовић, Љиљана Стјепановић, Олга Одановић, Никола Којо, Наташа Нинковић, Жељко Ребрача, Лазар Ристовски, Бранко Милићевић Коцкица, Милан Гуровић, Марија Каран и многи други.

Добротворни контакт-шоу програм "Телетон" моћи ће да прате и гледаоци Сателитског програма РТС.

Комплетан приход од свих остварених телефонских позива и смс порука намењен је побољшању услова у дневним боравцима за децу са сметњама у развоју, у укупно дведесет објеката Србије.

Водитељи добротворног контакт-шоу програма "Телетон" биће Маја Николић, Марија Килибарда и Дејан Пантелић а придружиће им се и њихове колеге са Првог програма Радио Београда- Горица Нешовић и Драган Илић.

Циљ хуманитарне акције коју РТС реализује кроз контакт-шоу програм Телетон јесте прикупљање средстава за опремање 20 најугроженијих дневних боравака.

Рајфајзен банка и овог пута се, сходно друштвеној одговорности, прикључује акцији.

Председник Извршног одбора Рајфајзен банке Оливер Роегл, каже да та банка већ 10 година помаже људима којима је тешко, поготово деци.

Према његовим речима, за децу која имају специјалне потребе банка ће издвојити 50 хиљада евра за куповину неопходне опреме. 

Захваљујући дневним боравцима у којима упознају нове другове, стичу разне вештине и знања, деца са сметњама у развоју нису усамљена и њихов живот добија нови смисао. Међутим, у неразвијеним општинама, због недостатка новца, опстанак боравака често је доведен у питање.

Дејан Маринковић из Народне канцеларије председника позвао је и друге компаније и појединце да се укључе у такву врсту помоћи.

И овога пута, радо су се одазвале бројне угледне личности из културног и јавног живота. Тако ће, између осталих, у нашем студију у Кошутњаку, у недељу увече, на питања гледалаца одговарати: министар Расим Љајић, Сергеј Трифуновић, Сека Сабљић, Никола Којо, Марија Шерифовић, Лазар Ристовски, Бранко Милићевић Коцкица и многи други.

Директор Телевизије Београд Никола Мирков каже да национална телевизија не само што одражава дух времена, него се труди да га учини човечнијим, нарочито када је од срца и када је у оквиру највиших својих могућности.

Гледаоци РТС-а који желе да допринесу лепшем детињству малишана са сметњама у развоју, често заборављеним од околине, слањем СМС-а и позивом са мобилне и фиксне телефоније, моћи ће да се прикључе хуманитарној акцији.

Да тај број деце не буде већи, потребно је развијати услуге подршке родитељима у окружењу у којем живе.

Циљ кампање коју, заједно са УНИЦЕФ-ом и Министарством рада, а уз финансијску помоћ италијанске Владе, води РТС, јесте разбијање предрасуда и страхова и укључивање деце са сметњама у друштво.

Када су деца са сметњама у развоју искључиво усмерена на укућане, усамљеност им је чест сапутник. Захваљујући дневним боравцима, у којима упознају нове другове, стичу разне вештине и знања, и њихов живот добија нови смисао.

Анка Јовић каже да је штета што овако друштво није постојало пре пет или шест година. "Ја бих сигурно нашла посао и могла би оставити дете како би обезбедила егзистенцију за породицу", навела је Јовићева.

Живана Филиповић истиче да је њена девојчица већ навикла са друштвом и да код куће не воли да остаје.    

Рад оваквих боравака финансира се из донација, новца који издвајају родитељи и пара из општинских буџета. У неразвијеним општинама, често се доводи у питање њихов опстанак.

Снежана Милојковић, директорка Центра за социјални рад Лесковац каже да је највећи проблем недостатак средстава.

"Нови закон о социјалној заштити је одлучио и дефинисао да ће становање уз подршку и услуга које омогућавају излазак деце из установа, бити финансиран из републичког буџета", рекла је Сузана Пауновић из Министарства рада и социјалне политике.

Развој услуга социјалне заштите неопходан је да деца са сметњама у развоју не би, због изостанка подршке, морала да буду смештана у институције система.

Упркос кризи, велики је број оних фирми који су проблеме својих комшија сматрали и својим. Тако се захваљујући "Хемофарму", овогодишњем добитнику награде за допринос у локалној заједници, Вршчани лече боље и квалитетније.

Марко Милојевић из "Хемофарма" каже, да је ова фирма донирали различите апарате, као и да је реконструисала породилиште вршачке болнице.

Иако долази из Грчке која је далеко од добростојеће, "Еуробанка ЕФГ" је освојила ласкаву награду за "нај" допринос на националном нивоу. Од 2006. године уложила је више од три и по милина евра у спровођење добротворних акција у Србији.

"Еуробанка ЕФГ" је реконструисала осам паркова у Србији и доделила 1.130 једнократних стипендија најбољим студентима београдског универзитета, рекла је Наташа Крстић из те банке.

Награда за медијски допринос припала је и Радио-телевизији Србије, која већ две године у ударном Дневнику недељом указује на значај трансплантације.

"Бројке, да је у Србији 3,5 по пута више потенцијалних давалаца органа и да се више од 35 породица одлучило да у најтежем тренутку донира органе својих најмилијих - показује колико је значајно да медији о томе извештавају и можда још значајније да је то РТС - телевизија која је најгледанија", рекла је Ана Стаменковић, новинарка РТС-а.

Охрабрује и чињеница да доброчинство све мање постаје појединачан гест компанија.

Ксенија Граовац из Балкански фонд за локалне иницијативе, каже да се класично давање кроз добортворне акције померило ка грађењу партнерства како компаније и непрофитне организације могу да раде заједно за добробит локалне заједнице.

Чини се да нас криза није учинила себичнијима, време и новац више смо делили са другима.

Интензивна активност ове компаније на пољу друштвеног активизма током 2010. године, реализована је кроз неколико десетина пројеката донација и подршке институцијама и установама које се баве заштитом и бригом о најугроженијим друштвеним групацијама.

Међу бројним хуманим пројектима које су подржали јесте подршка иницијативи Комесаријата за избеглице-опремање 20 домова за избегле и интерно расељене породице, комплетно опремање објекта "Дечје село" у Сремској каменици, као и обнављање смештајних капацитета предшколске установе "Радосно детињство" у Новом Саду.

Компанија "Форма Идеале" ће и убудуће подржавати пројекте који за циљ имају конкретну и правовремену помоћ и подршку као и оне који фокусирају пажњу шире јавности ка стварним, реалним проблемима и свим потребама угрожених  друштвених група житеља Србије.

На Првом програму РТС-а више од 50 познатих личности, међу којима су премијер Мирко Цветковић, Владе Дивац, Светлана Китић, Нађа Хигл, Мирослав Илић, Биљана Крстић, Јелена Томашевић, одговарале су на телефонске позиве гледалаца.

Поред разговора и укључења гледалаца, емисију су чиниле музичке нумере и репортаже из Краљева.

Четворочлана породица Нешовић из Краљева, чија кућа је оштећена у земљотресу и није за коришћење ноће проводе у гаражи. Та породица, као и многе друге, очекује помоћ свих грађана Србије.

Премијер Мирко Цветковић рекао је да су држава и локална власт у Краљеву правовремено реаговале, да би помогле грађанима после земљотреса. Он је додао да је то био само почетак и да је помоћ том делу замље још увек више него потребна.

Градоначелник града који је за само неколико тренутака порушен, Љубиша Симовић, рекао је да још увек нема информацију колико је новца потребно да би се Краљеву вратио стари изглед, али да су процене да ће бити потребно око две и по милијарде.

Познати кошаркаш Дејан Бодирога, који такође даје свој допринос да би се помогло Краљевчанима, рекао је да су све категорије људи звале и желеле да помогну.

Србија неће заборавити Краљево

За помоћ Краљеву у емисији Телетон на РТС-у уживо су певали естрадни уметници Лепа Лукић и Владо Георгијев и глумац и редитељ Радош Бајић, који је поручио да Србија неће заборавити Краљево.

Гледаоци РТС-а уживо су чули и Мирослава Илића, Лену Ковачевић, Јелену Томашевић и Биљу Крстић, уз пратњу оркестра "Биг бенд".

Солидарност међу Краљевчанима у тешкој ситуацији видљива је на сваком кораку. Породици Чолаковић притекао је у помоћ пријатељ и помогао им да санирају оштећење куће.

"Сваки човек највише улаже у свој дом, у своје огњиште и када то изгуби не постоји већа трагедија", рекао је глумац Ненад Јездић у емисији Телетон - стави Краљево под кров.

Помоћник градоначелника Београда и ватерполиста Александар Шапић каже да је град Београд доста помогао Краљеву и новцем и грађевинским материјалом.

Министар за локалну управу и самоуправу Милан Марковић каже да је присутна велика солидарност међу грађанима и невероватна позитивна енергија. Марковић је из студија РТС-а на Кошутњаку обећао да ће у 2011. години 99 одсто оштећених објеката бити санирано.

Трагедија подсети људе на заједницу

"Зову грађани из целе Србије, зову и Краљевчани и кажу да им веома помаже то што људи мисле на њих. Трагедија подсети људе на заједницу", рекла је глумица Ана Софреновић.

У ноћи када се тресло цело Краљево и околина и када је оштећено много објеката, у краљевачкој болници на свет су дошле и две бебе. С обзиром на то да је и сам Здравствени центар "Студеница" веома оштећен, само правовременом реакцијом запослених све бебе из породилишта смештене су на сигурно место.

"Лепота је у давању. Ја сам нашла једну породицу и помогла јој. Потребно је да сви грађани Србије који имају могућности, пронађу по једну породицу из Краљева којој ће помоћи", каже глумица Љиљана Благојевић.

У ноћи 3. новембра оштећени су многи споменици културе, међу којима и манастири Жича и Света тројица, Конак владике Николаја Велимировића, краљевачко позориште и многи други. Помоћ је потребна да би се сви они обновили.  

Водитељи емисије Телетон били су Наташа Миљковић, Душица Спасић и Владимир Јелић.

Организатори Телетона су Радио-телевизија Србије, која је поклонила 535.000 динара, Народна канцеларија председника и Сосијете женерал банка, која је за Краљево донирала око пет милиона динара. Добротворни програм Телетон, РТС и Народна канцеларија организовали су четврту годину заредом.

Телетон је контакт-шоу програм уобичајен у свету. Највеће светске телевизијске куће попут Си-Ен-Ена и Би-Би-Сија путем те емисије сакупљају новац за оне којима је помоћ најпотребнија.

Хирург Душан Шћепановић, има пресађено срце. Због онога што је прошао, "нови живот" посветио је борби за развој тог програма у Србији.

"Трансплантацују срца у првој години преживљава деведесет, после пет година 75 посто, после десет година 60 посто, и преко 20 година, четвртина. Трансплантација срца је избор лечења пацијената са срчаном слабошћу. Трансплантација срца у Грацу кошта 70.000 евра, у Србији веровато мање, и Србија за то мора да има пара", каже хирург Душан Шћепановић.

Професор Васлер, који је урадио 240 трансплантација срца, прославља и четврти рођендан свог пацијента Душана Шћепановића. Током посете Србији обишао је и кардиохируршке установе и одржао предавање као гостујући професор Медицинског факултета. Тврди да имамо добре стручњаке, а лоше законодавство и да је спреман да помогне, иако у Министарству здравља још ћуте на позиве о сарадњи.

"Потребан вам је неко ко заиста то хоће да ради, кардиохирург који ће сву моћ уложити у тај програм. Мислим да је то најважније. Можда треба утицати на политичаре да промене Закон, морате да имате више донора. У Аустрији су, например, сви грађани даваоци органа. Они који то не желе морају да кажу не и упишу се у регистар недавалаца", наводи Андре Васлер, трансплантациони кардиохирург са ЛКХ Универзитета из Граца.

Капацитети испуњени

У Институту Дедиње, где је први пут у Србији и урађена трансплантација срца, кажу да нема услова за оживљавање тако озбиљне области у медицини.

"Једноставно данас постоји двадесетак људи који чекају на трансплантацију срца, а постоји 3.000 људи који чекају на стандардне операције срца. Доведени смо у једну тешку ситуацију да смо са капацитетом апсолутно испуњени, да постоји сада и отпор људи, особља који раде од јутра до сутра, и да заиста очкујемо нову зграду", истиче Бошко Ђукановић, директор Института за Кардиоваскуларне болнице "Дедиње".

"Ми смо објективно спремни и вољни да почнемо са тим програмом, али су нам за то потребна и одређена материјална средства и одређена едукација појединих људи", каже Миле Вранеш, директор Клинике за кардиохирургију КЦС-а.

Можда ће Споразум о усавршавању, размени органа и могућности да наши грађани добију срце, бити потписан са Клиником у Бечу, што је, подсетимо, министар први пут најавио још у фебруару.

"Ви морате разумети да тај човек који треба да потпише Споразум ради интензивно и да од његовог радног распореда зависи када ће уопште доћи у Србију и због тога се те ствари померају. То значи, план је да до краја децембра то дефинитивно урадимо", каже Томица Милосављевић, министар здравља.

У Србији већ 11 година није урађена ниједна трансплантација срца. Сва образложења или пребацивање одговорности, они који чекају, или породице оних који нису дочекали, не прихватају. Јер, нови живот започињу само они који су успели да прикупе неопходни новац и на време дођу на ред.

Често се, међутим, инклузија не примењује у пракси. Да што више малишана са сметњама у развоју буде укључено у друштво, циљ је кампање коју са УНИЦЕФ-ом и Министарством рада води наша кућа, уз подршку италијанске Владе.

Деца међусобно најлакше нађу заједнички језик и свака разлика међу њима брише се кроз игру и учење. За малишане са сметњама у развоју, која су углавном усмерена само на своје родитеље и стручњаке који им помажу у одрастању, много значи да их прихвате њихови вршњаци.

Према речима мајке Биљане Ранковић напредак је у социјалној интеграцији и комуникацији са другим људима односно својим вршњацима који вуку напред и доприносе да се дете боље осећа и функционише у редовном окружењу.

Родитељи углавном немају дилему да ли да дете упишу у редовну вртићку групу, свесни да је то за њиховог малишана најбољи пут ка осамостаљењу. Стручањаци и васпитачи оспособљени за рад са децом са сметњама у развоју, имају кључну улогу при прилагођавању таквог детета новој средини.

Васпитачица Тијана Бодирога каже да је јако важно да се деца припреме за прихватање детета са посебним потребама, и ако се то добро спроведе кроз различите активности онда нема проблема, јер је деци игра најбитнија.

У београдским вртићима око 210 малишана је у развојним групама. Оно на чему се инсистира јесте да што више деце са сметњама у развоју буде премештено у редовну вртићку групу.

Према речима градске секретарке за дечју заштиту Љиљане Јовчић најважније је да се разбију предрасуде, односно да се разбије страх код родитеља.

Тренутно 30 београдских малишана са сметњама у развоју иде у вртић са здравом децом. Њих десет, који су прошле године били у развојним групама, кренуло је у први разред.

Поводом 25. новембра Међународног дана борбе против насиља над женама активистиње су истакле борбу против сексуалног насиља.

"Путујући улични перформанс кроз градове Србије већ осам година представља централни део кампање, а сваке године бави се одређеним аспектом друштвеног проблема мушког насиља над женама", рекла је организаторка из прве локалне женске фондације у Србији "Реконструкција Женски Фонд" Зое Гудовић.

Гудовић је навела да перформанс "Моје тело - моја територија" говори о сложеном процесу кроз који пролази жена са искуством сексуалног насиља.

"Перформанс прати процес од момента насиља до тренутка када жена пријави силовање полицији и охрабри се да каже да жена никад није крива за силовање, већ да је срамота насилника", рекла је Гудовић.

Организаторка из прве локалне женске фондације у Србији навела је да су у перформансу коришћени језик театра и плеса јер се показало да је добра стратегија да се тема, која је друштвени феномен, трансформише као уметнички акт.

"Циљ је да алармирамо људе да почну да реагују", рекла је Гудовић и додала да у последње време има много више жена које пријављују насиље, али да то није довољно јер и даље од 20 жена које су биле жртве силовање само једна то и пријави.

Перформанс ће 27. новембра бити изведен и у Новом Пазару, 1. децембра у Великој Плани и Крушевцу, 2. децембра у Лесковцу и Нишу, а 6. децембра у Лозници.

Грађани ће моћи, телефонским позивима и слањем СМС порука, 28. новембра између 21.00 и 23.00, када се Телетон одржава, да помогну Краљевчанима у ублажавању штете од земљотреса и да им омогуће да зиму дочекају у својим кућама.

"Да Краљево није само, доказује и наша кућа, која овом акцијом постаје део општег напора да се помогне породицама, које су у земљотресу изгубиле своје домове", поручује директор јавног сервиса, у нади да се неће поновити искуство из прошлости и да унесрећени неће бити заборављени.

"Искуства која су имали други, нажалост су показала да се може отићи у потпуни заборав и да народ остане препуштен сам себи. Сигуран сам да овог пута тако неће бити, сигуран сам да ћете и ви, онако како сте обећали, пратити и држати пажњу јавности да град Краљево и грађани Краљева који су доживели једну највећу катастрофу, која је могла да их задеси у погледу огромних штета, да ће имати ту пажњу до краја, до потпуне санације", рекао је градоначелник Краљева Љубиша Симовић.

Заменик директора Народне канцеларије Дејан Маринковић каже да је стигло доста помоћи али да, ипак, мора да апелује на грађане, на друштвено одговорне компаније и институције, појединце, да сви помогну колико могу.

"Телетон је прилика за то да испунимо акцију која се једноставно зове Ставимо Краљево под кров", каже Маринковић.

У току програма познате личности одговараће на телефонске позиве гледалаца, а сваки позив је директна донација. Поред разговора и укључења гледалаца, емисију ће чинити и музичке нумере и прилози.

Биће отворен и жиро рачун, а грађани ће моћи да помогну и грађевинским материјалом и намирницама.

"Од самог овог чина још важније је да смо сви заједно решени да развијамо солидарност, бригу за човека и љубав према другом и да, макар у нашем Браничевском округу, љубав према другом човеку подигнемо на један виши ниво", рекао је начелник Браничевског округа Горан Петровић.

Грађани још увек не схватају у правој мери о каквој акцији је реч, каже председник Општине Мало Црниће Есидол Перић, истичући да је скуп у Пожаревцу добар потез у том правцу.

У популаризацији акције донирања органа, важну улогу имају медији. Потребно је пробити баријере незнања, неповерења, па и сујеверја.

Подршку акцији РТС-а и Војномедицинске академије "Продужи живот", у Браничевском округу дала је пожаревачка телевизија Дуга.

"Све религије света подржавају донирање органа и акцију 'Продужи живот', јер она управо то значи: да се живот наставља на неки други начин и после физичког краја", истиче Сунчица Николић, директорка и главна уредница телевизије Дуга.

Сагласност да после смрти њихови органи некоме продуже живот, за само један дан, дало је око сто Пожаревљана и представника других општина у Браничевском округу.

Страх од непознатог можда је отклоњен податком да је двадесет пута већа вероватноћа да ће вам неки орган затребати, од могућности да постанете донор.

Уместо улагања у институције за смештај деце са сметњама у развоју, за које су годинама издвајана знатна средства, држава ће убудуће више помагати родитеље и хранитељске породице.

Само љубав може да буде мотив за преузимање бриге о детету, коме је неко други подарио живот, а онда га оставио.

"Далеко од тога да је једноставно. Човек треба да процени своје мотиве, а мотив може да буде само љубав", рекла је хранитељка Виолета Јерко-Пресечки.

Према њеним речима, цела породица потпуно мора да буде укључена у хранитељство и цео свој живот мора да изврне на главачке, а то не може да се ради за новац. Стела Пресечки каже да подједнако воли и брата и сестру, и да брата воли као да јој је рођени.

Породица, средина подстицајна за децу

Многи малишани, нажалост, одрастају у домовима. Упркос труду који стручњаци у тим установама улажу у њихов одгој, психолози опомињу да деци ништа не може да замени породични дом.

Дефектолог Драгана Стевановић наводи да ће та деца боље напредовати и развити своје способости и едуковати се у раду са породицама него у некој од установа, јер је породица природна средина и она је јако подстицајна за децу.

До сада су хранитељи преузели бригу о 88 малишана са сметњама у развоју. Корак напред ка једнаким могућностима за сву децу јесу програми обуке родитеља за бригу о деци са Дауновим синдромом, умереном ретардацијом, бебама и за ургентно збрињавање деце у кризним ситуацијама.

Директор Центра за породични смештај Добрила Грујић рекла је да је значајно доношење новог Закона о социјалној забрани смештаја деце до три године у дом. Један од остварених разултата је да бебе, право из породилишта, ако не иду у своју породицу, иду у хранитељске породице.

Још 20 малишана из дома у Звечанској, припрема се за одлазак у хранитељску породицу, али прича тиме није завршена. Вртићи, школе и дневни боравци морају да буду доступни деци и родитељима, што је већ брига државе.

На тај начим грађани Србије моћи ће телефонским позивима и СМС-ом да помогну Краљевчанима у обнови кућа оштећеним у земљотресу.

Те вечери, од 21.00 до 23.00 часа РТС и Народна канцеларија председника позваће све грађане, компаније и удружења да у тој акцији заједничким снагама обнове порушене и оштећене грађевине у Краљеву.

Сваки телефонски позив и СМС биће донација,  а биће отворен и жиро-рачун за веће донације, као и могућност поклона у грађевинском материјалу и намирницама.

 "Телетон" је контакт -шоу програм уобичајен у свету. Радио-телевизија Србије у сарадњи са Народном канцеларијом председника Републике организује га четири године уназад.

У току програма познате личности, спортисти, певачи, глумци одговарају на телефонске позиве гледалаца, а сваки позив представља директну донацију.

Емисију чине музичке нумере, разговори, укључења гледалаца и прилози.

Циљ је да деца живе са својим родитељима, а да им буду доступне све услуге које им олакшавају живот и обезбеђује услове за добар раст и развој.

Само нешто више од 1.100 малишана са сметњама у развоју има могућност да организовано, корисно и креативно проводи време у дневним боравцима, а има их око 45 хиљада широм Србије.

Остали су упућени искључиво на своје родитеље, често без подршке друштва. Циљ пројекта је да се таква ситуација промени.

Расим Љајић, министар рада и социјалне политике, сматра да ће то у великој мери помоћи општинама које су имале ове врсте услуга, али нису имале пара да их одрже.

Министар додаје да ће пројекат помоћи и успостављању ових услуга у оним општинама где то није било могуће због економске кризе.

Осим дневних боравака и становања уз подршку, развијаће се две нове услуге - помоћ и нега у кући и предах услуга за децу и њихове родитеље.

Јудита Рајхенберг, директорка Канцеларије УНИЦЕФ-а у Београду, каже да то значи да је дете са сметњама у развоју прихваћено у својој заједници, да може да похађа вртић, школу, дружи се са вршњацима, а иде на спавање са својом браћом и сестрама и уз мамину и татину причу за лаку ноћ.

Европска унија, која у овај пројекат улаже 3 милиона евра, до сада је за помоћ најосетљивијим категоријама становништва издвојила око 9,5 милиона евра.

Циљ социјалне политике ЕУ јесте да се за децу, посебно ону са сметњама у развоју, искључену из друштва и децу која живе у сиромаштву обезбеде сва права за нормалан живот, каже Адријано Мартинс, заменик шефа Делегације ЕУ у Србији.

За реализацију појединачних пројеката добијаће се између 200 и 400 хиљада евра, а општине ће учествовати са 10 одсто вредности пројекта.

У свакодневни рад са дететом, поред психолога, логопеда, дефектолога, требало би да буде укључен и нутрициониста.

Александра Ивановић, мајка детета са поремећејем у развоју, каже да је њено дете било здрава и напредна беба.

"Брзо је проходао и проговориом, а онда је све почело да се мења. Од треће године је почео да се повлачи у себе, избегавао је и разговор са родитељима који су у почетку мислили да је све то због поласка у вртић", објашњава Ивановићева.

"После низа тестова и испитивања, установљено је да има кандиду у цревима у огромном броју, да је настала јака инфекција, да му је графомоторика потпуно уништена. Невероватно је да је заборавио све што је знао", каже Александра Ивановић.

Родитељи који примете било какве проблеме, на пример да дете заостаје за својим вршњацима, или ако је хиперактивно или агресивно, треба што пре да се обрате стручњацима, али и да у рехабилитацији активно учествују.

"Дете у прелепом цртаном филму види прелепе боје, а стварност је сива. Има звук који је висок, јасан, тако да су речи маме неприметне. Има покрет, али пасивни, ни у чему не учествује", објашњава неуропсихијатар Милијана Селаковић и апелује да се треба играти са децом.

Третман и пре коначне дијагнозе

Професор Ненад Глумбић са Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију каже да рана интеревенција одсносно третман, не сме да се заснива на дијагнози.

"Не смемо чекати да се постави дијагноза и пропуштати читаве месеце и године. Дакле, третман се везује за сметње које дете има, за облике понашања, невезано са тим да ли дефинитивна дијагноза постоји или не и зато је важно да законска регулатива препозна улогу дефектолога, и да укључи што више специјалних едукатора и рехабилитатора у рад, пре свега у предшколским установама које омогућавају рани стимулативни третман ове деце", каже Глумбић.

На раст и развој деце, поред генетике, утичу и окружење, али и начин исхране.

"Потребно је избацити бели шећер, увести што више воћа и поврћа, риба, семенке, које су основни извор есенцијалних масних киселина. Наука је показала да су код деце са дислексијом, и немогућношћу одржавања пажње, есенцијалне масне киселине у недостатку", упозорава нутриционста Александра Мелић.

Морамо избацити из исхране пестициде, емулгаторе, који су врло присутни данас у прехрамбеној индустрији, и пред децом се не сме пушити.

Мајка са почетка наше приче каже да је њен син сада добро, има осам година и иде у школу.

Апелује на све да озбиљно схвате ране развојне поремећаје код деце који постају све чешћи тако да добијају размере епидемије.

Од тада је урађено више од хиљаду и по трансплантација и, захваљујући тој методи лечења, спасени су животи великог броја бубрежних болесника. На листи чекања и даље је 881 особа, за које је једина нада кадаверична трансплантација.

Захваљујући сагласности породице пацијента коме лекари нису могли да помогну, и чији се живот угасио прошлог понедељка, продужена су три живота. У Новом Саду пресађена је јетра, а трансплантације бубрега урађене су у Институту за урологију и нефрологију Клиничког центра Србије.

"Постоперативни ток код оба пацијента је уредан, без компликација, функција графта је добра, тако да пацијенти нису више на хемодијализи, тако да се за неких десетак дана очекује да их и пуштамо кући", каже др Чедомир Топузовић из Центра за трансплантацију Клиничког центра Србије.

Да би пацијент добио бубрег, поред имунолошке подударности, мора да се провери његово комплетно здравствено стање, како би се спречило да нека друга болест угрози рад пресађеног органа.

"Мене су звали пет пута и ово је шести. Нисам губио наду и хвала и доктору и донатору, свом особљу који нас гледају како треба и то је тако", каже Станимир Плавшић, стар 48 година, из Драгодола код Ваљева.

"Док се нисам разболео, нисам ни размишљао о томе, када сам се разболео, схватио сам да је донација органа позитивна ствар, ја више нисам у тој могућности, али свакоме бих препоручио, не губи ништа, а другоме може да помогне", каже Милоје Милошевић, стар 50 година из Чачка

У свету, сваких десет секунди једна особа умре од болести чији је узрок дијабетес.

На Светски дан борбе против шећерне болести, стручњаци упозоравају да ће свако треће дете рођено од 2000. године оболети од дијабетеса.

Стручњаци указују да ће до 2025. године број оболелих у свету нарасти на 380 милиона, као и да се сваке године 3,8 милиона смртних случајева може приписати дијабетесу.

Осим редовног узимања терапије, лекари саветују оболелима од шећерне болести да промене начин живота.

Стела Пргомеља из Дијабетолошког савеза Србије каже да је неопходно да грађани бели хлеб замене ражаним, бели пиринач интегралним, а да кромпира и тестенине, које иначе подижу шећер у крви, конзумирају у мањим количинама.

Према њеним речима, ако се поједе пола килограма хлеба, то је исто као и да се појело два парчета торте.

Због тога стручњаци апелују на подизање свести о значају превенције дијабетеса, као и мерама неопходним за рано откривање и контролу ове болести.

Председник Републичке стручне комисије за шећерну болест Небојша Лалић каже да људи треба да се врате здравој исхрани и здравом начину живота са више физичке активности.

Антонио Черијело из Интернационалне дијабетолошке федерације напомиње да је веома важно да сам пацијент буде актовно укључен у процес лечења, јер у супротном и најбољи лекови неће бити од помоћи.

Ноћас ће плавом бојом која симболише дијабетес били осветљени споменик Победника на Калемегдану, Нови железнички мост, Народна скупштина, торањ на Авали, хотел Москва, гејзир на Ади Циганлији, палата Албанија, Војни музеј, споменик Димитрија Туцовића на Тргу Славија и Трг Републике.

Алексинац је једна од ретких средина у којима хранитељске породице удомљују децу са сметњама у развоју.

Јована из околине Београда је 11 пута рођендане прослављала са особљем и штићеницима Дома за лица ометена у развоју у Кулини, у коме је због теже менталне ометености била смештена од рођења.

Први пут ове године 12 свећица на торти угасиће у дому породице Пајкић у Алексинцу, која је недавно одлучила да јој пружи родитељску љубав и пажњу, коју до сада није имала.

За кратко време више од 100 породица из Алексинца и околине поднело је захтев за прихват деце без родитељског старања из установа социјалне заштите из целе Србије.

Збринуто је 70-оро малишана, од којих је половина са инвалидитетом.

Дом за свако дете

Иако се хранитељи најчешће одлучују за млађу, углавном здраву децу, житељи Алексинца кажу да им је близина Дома у Кулини, у којој одрастају малишани са менталним потешкоћама, помогла да се одлуче да баш њих удоме.

Љубиша и Марија се кажу да се нису двоумили када су, пре три године, у Звечанској упознали малог Часлава. Није их поколебало ни то што је због церебралне парализе био у инвалидским колицима.

Хранитељица Марија, која има одраслу кћер, била је уз Часлава када је неколико пута оперисан, а свакодневно је са њим на специјалној терапији.

Марија и њен супруг су били упорни да осмогодишњем малишану помогну и успели су, јер Часлав, који је однедавно ђак првак, данас, уз малу помоћ, хода сам.

Какав би морао да буде однос друштва према жртвама, каква би морала да буде казнена политика и који су изазови пружања помоћи жртвама, теме су о којима се расправља годишње конференције Виктимолошког друштва, под називом "Права жртава и ЕУ: изазови помоћи жртвама", која се одржава у Београду.

"Најстрашнији је податак да је, само у последњих девет месеци, убијено чак 26 жена од стране својих партнера а минут ћутања њима нико није одржао. Ово је једини скуп и моменат да се на неки начин укаже на трагичну ситуацију чији смо сведоци", каже Снежана Лакићевић из Министарства рада и социјалне политике.

"Ми морамо сви да урадимо све што можемо да ти подаци буду пристојнији. То ће бити могуће само уз добар организован напор уз добру интеракцију државе и цивилног друштва", наводи Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја.

Уместо на заштиту жртава и спречавање насиља, домаће законодавство још је усмерено на кажњавање насилника. Зато ће, током наредене три године, у 16 виших и четири Апелациона суда, бити формиране јединице које ће пружити подршку жртвама и сведоцима у кривичном поступку.

"Жртве се осећају уплашено и несигурно знајући да ће се срести са окривљеним, што некад доводи до немогућност да дају исказ", истиче Гордана Паулић из Министарства правде.

У Виктимолошком друштву се залажу за систем у којем ће сваки грађанин знати коме може да се обрати за помоћ и да буде сигуран да ће на ефикасан начин бити заштићен.

"Што је више људи укључено у пружење подршке то су веће шансе да већи број грађана добије помоћ", каже Весна Николић-Ристановић, директорка Виктимолошког друштва Србије.

На путу ка ЕУ, Србија има обавезу да своје законодавство усклади са европским прописима. Један такав документ је и обавезујућа "Оквирна одлука о положају жртава у кривичном поступку", из 2001. године, који, према истраживању Међународног виктимолошког института, у потпуности не примењују ни све земље Уније.

Најпознатији стручњаци из земље и иностранства окупили су се да формулишу препоруке за дијагностику и лечење дијабетичне кардиомиопатије, болести која погађа све више људи.

У Србији, пола милиона становника има шећерну болест, због које је код 15 одсто пацијената страдао срчани мишић.

Члан Борда Европског удружења за срчану слабост, Петар Сеферовић каже да је ово је обољење скривено.

"Њега је могуће открити, углавном, једино уз помоћ ултразвука, уз помоћ савремених доплер апарата које ми наравно имамо, и оно што ћемо ми покушати јесте да успоставимо корелацију између налаза у крви, снимка ултразвука и онога што болесници осећају", објашњава Сеферовић.

Пјотр Пониковски из Европског удружење за срчану слабост каже да око 20 милиона људи пати од болести која је позната као срчана слабост.

"Многима је срце ослабило управо због дијабетеса. Због тога, први пут, кардиолози и дијабетолози разговарају, како да решимо све проблеме, како да боље лечимо наше пацијенте, и како да им понудимо бољи начин да се носе са болешћу, што је необично важно", наводи Пониковски.

Илија Мирковић је тридесет година дневно пушио три паклице цигарета и радио стресан посао. Илија каже да је знао да ће му то кад тад ослабити срце.

"То су главни фактори ризика. Можда са храном нисам водио рачуна, онда се појавио мало повећан шећер", каже Илија Марковић.

Поред превенције и дијагностике, важно је и на време доћи код лекара. Надлежни обећавају да ће гужве и дуге листе чекања, ускоро бити прошлост.

Директор Клиничког центра Србије Ђорђе Бајец наводи да за све сегменте рада Клиничког центра, за све болести уводе протоколи.

"Потребно је да се зна ко шта ради, јер тиме помажемо и докторима, а бенефит ће имати и пацијенти", наводи Бајец.

Стручњаци упозоравају да су кардиоваскуларне болести проблем број један и у Србији и у свету, а да ће у наредних десет година, већина популације имати и шећер. Избегавање фактора ризика и провера крвне слике бар једном у шест месеци, основ су превенције, саветују стручњаци.

Крајем маја, почели су радови на уређењу терена за почетак градње треће сигурне куће. За непуних месец дана, кућа изграђена до друге плоче, а крајем јула до крова.

"Министарство се укључило у акцију донацијом од 700.000 динара. Настојимо да анимирамо и друге потребне донаторе да обезбеде, што пре, средства за изградњу куће, с обзиром на то да су капацитети две куће недовољни - има места за по 20 жена, а обично их има више од овог броја", каже Расим Љајић, министар рада и социјалне политике.

У току су завршни радови, предстоји увођење грејања и изградња ограде.

"Остало је још нешто да се уради. Међутим, потребно је да се прикупи још средстава, која мислим да нису велика. Према томе, желим да се захвалим свима који су учествовали у овој акцији, да кажем да је ово једна од најважнијих акција које смо ми до сада радили и да је посао јако брзо урађен", каже Весна Станојевић из Саветовалишта за борбу против насиља у породици.

Листе чекања на улазак у сигурну кућу не постоје. Када дође зима, много више жена ту потражи уточиште и спас од насиља.

На иницијативу Удружења бораца рата 1990-1999. године, у Прокупљу је организовано потписивање донорских картица.

У новоотвореном дијализном центру у Прокупљу дијализира се педесетак пацијената. Четвртина њих, наду у излечење види у трансплантацији бубрега.

Један од њих је и двадесетдеветогодишњи Мехмед Куртић, који ће ускоро бубрег добити од оца. Он каже да ће са трансплантацијом добити и нови живот.

У овој години, петорици пацијената из Прокупља пресађен је бубрег од непознатог даваоца, али су потребе три пута веће.

Хуманост је била основни мотив да Удружење бораца рата 1990-99. године из Прокупља организује акцију потписивања донорских картица.

Међу првима, одазвали су се лекари прокупачког здравственог центра, где је одржано и предавање о значају завештања органа.

Према речима Радише Пековића педијатра из Здравственог центра "Топлице", неопходно је да здравствени радници буду на челу акције, како би се показало људима да се ту не крије ништа ружно, као и даје то пожељно и потребно.

Зоран Ковачевић пуковних са ВМА-а рекао је, да ова акција охрабрује. Он је истакао да се полако померамо са места ка магичном броју, који ће омогућити формирање националног програма за трансплантације.

Акцију је подржало више од 50 грађана Прокупља.

Циљ кампање "Растимо заједно", коју са УНИЦЕФ-ом и Министарством рада и социјалне политике води РТС, јесте да се створи такав систем подршке у друштву који ће омогућити да деца са инвалидитетом, уместо у дому, расту у породици.

Пре две године, двадесетак малишана из дома у Кулини код Алексинца, пресељено је у Центар за заштиту одојчади, деце и омладине у Звечанској 7 у Београду.

Тада је најважније било да се та деца одвоје од одраслих особа са сметњама у развоју и да им се обезбеде бољи и подстицајнији услови за раст и развој.

Директор Центра за заштиту деце у Звечанској Зоран Милачић истакао је да интензивно раде на приближавању природне породице тој деци и на успостављању контакта.

Милачић је рекао да је неопходно да деца у почетку проведу викенд са својом биолошком породицом и да се, уколико постоје услови и жеља породице, у њу једног дана врате.

Важна улога биолошке породице

Иако су неке везе између родитеља и деце поново успостављене, ниједно дете, нажалост, није враћено у биолошку породицу, упркос упозорењима психолога да деца драматично трпе када не живе са родитељима.

Према речима психолога Љубише Јовановића, запослени се у установи труде да деци обезбеде што боље услове, али да је то немогуће.

Он истиче да деца због тога доста трпе и да имају додатно заостајање у развоју, које није само производ издвајања из породице, него и привременог боравка у институцији.

Јудита Рајхенберг, директорка Канцеларије УНИЦЕФ-а у Београду, објашњава да је прва ствар препознати кључну улогу породице, друго да заједница треба да прихвати и пружи подршку породици. Као треће, Рајхенбергова наводи да систем треба да финансијски подржи такву породицу.

Држава је до сада издвајала знатна средства за смештај деце у институције система. Није се много улагало у развој саветовалишта, дневних боравака и других сервиса помоћи родитељима да своје дете одгајају на најбољи начин.

"Парадокс је да није било механизама и средстава да се помогне биолошким породицама", рекао је Расим Љајић, министар рада и социјалне политике.

Љајић је истакао да се ради на промени редоследа потеза и да се пружа финансијска подршка биолошким и природним породицама, али и да се афирмише хранитељство.

Последица досадашњег система је више од хиљаду деце са сметњама у развоју у установама социјалне заштите. За неке од њих више и нема другог решења.

Донацијом средстава за акцију РТС "Градимо Сигурну кућу", ДЗ „Једро" на делу исказује друштвено-одговорно пословање и потврђује стратегију пословне будућности. Такође, на самом почетку свог рада и деловања „Једро" је отворило врата свог објекта  за жртве породичног насиља.

Почетак рада Дома здравља и жељу за добром будућом сарадњом,  директорка ДЗ "Једро"Светлана Вукајловић и кординаторка Саветовалишта против насиља Весна Станојевић, обележиле су чином заједничког засађивања  стабла јабуке ( симбола здравља и виталности ) испред новоотворене зграде ове здравствене институције.

Штићенице Сигурне куће у Београду од ове јесени моћи ће да користе све предности савремено опремљеног објекта кога одликују највиши европски стандарди.

Дом здравља "Једро"је  установа која организационо, технолошки и кадровски може да одговори на све потребе пацијената и омогући им квалитетну бригу о сопственом здрављу. Пре свега то су специјалистичке услуге тима врхунских лекара у области кардиологије, нефрологије, гастроентерологије, хематологије, реуматологије, ендокринологије, пулмологије, неурологије, психијатрије, дерматовенологије, физикалне медицине и рехабилитације, урологије, ОРЛ, гинекологије, педијатрије, лабораторије као и комплетна ултразвучна и доплер дијагностика. 

Оснивач дома здравља „Једро" је компанија Делта ђенерали осигурање, лидер у области здравственог осигурања на домаћем тржишту. 

Међу хуманитраним иницијативама које су активно подржали у протеклом периоду су и хуманитарне акције Светске едукационе фондације за инвалиде, Фондације Њ.К.В. Принцезе Катарине, Института за савремену историју, Привредне коморе, акције МУП Србије, Српске православне цркве и друге.

"Техноманија"је одговорила и на апел Удружења родитеља деце оболеле од рака -НУРДОР, донацијом потребних техничких уређаја за адекватно функционисање објекта "Родитељска кућа" у Београду.

Укључивањем у акцију РТС "Градимо Сигурну кућу" али и због свега наведеног, предузеће  "Техноманија" континуирано оправдава реноме  колектива посвећеног корпоративној филантропији и одговорном понашању према дрштвеној заједници.

Тиме се повећава могућност да они којима је неопходна хитна трансплантација, до органа дођу на време.

Здравствену струку, али и грађане, чека доста посла. У Управи за биомедицину мора да буде успостављено двадесетчетворочасовно дежурство, да листа чекања буде усклађена са европским стандардима, да и лабораторија за проверу ткива у Београду добије неопходну акредитацију и да обезбедимо услове за транспорт органа.

"Чланство у "Еуротранспланту" није само важан корак за ваше пацијенте, него је то и корак ваше земље у правцу Европске уније. Ја могу да кажем да је Србија на веома добром путу", каже Бруно Мајсер.

У Србији је 2008. године само десет породица дало сагласност да се органи њихових најмилијих користе за лечење других људи. Ове године имали смо 32 донора.

"Услов за пуноправно чланство јесте да се има бар десет на милион становника. То значи да ми морамо да достигнемо 70 до 80 случајева годишње, да бисмо могли да размењујемо органе", каже министар здравља Томица Милосављевић.

У "Еуротранспланту" су Аустрија, Немачка, Словенија, Холандија, Луксембург, Белгија и Хрватска.

Министар здравља пренеће им добре вести - да је урађено више кадаверичних трансплантација него икада, и да смо у последње две године успели да подигнемо свест грађана о значају завештања органа.

Сазнаћемо шта је још неопходно да бисмо потписали прелиминарни уговор о чланству у тој организацији, чиме се повећава могућност да они којима је неопходна хитна трансплантација, до органа дођу на време.

Последњу недељу октобра, месеца који је у Европи и свету посвећен значају завештања и даривања органа, за промоцију трансплантације искористили су и наши лекари, и представници удружења пацијената.

Предавања и акције потписивања картица одржани су у Новом Саду, Београду, Лозници.

"Јуче је заиста било пријатно видети да су породице, комплетно долазиле да потпишу сагласност, да су вољни да учествују у давалаштву органа. Клима се значајно променила", каже др Радмила Благојевић-Лазић.

"Људи имају информације да је давалаштво један високо морални чин, да је трансплантација један вид лечења који значајно помаже болесницима, и значајно утиче на квалитет живота", наглашава Благојевић-Лазић.

Шта је то мождана смрт, ко може да донира органе, како изгледа трансплантација и који органи могу да се пресаде, како религије тумаче даривање органа, само су нека од питања која постављају грађани.

"Ми смо ту да објаснимо све оно што ми можемо, за сва стручна питања, упућујемо на лекаре из Војномедицинске болнице, и просто бројимо успех по томе колико смо објаснили људима, а успут има и оних који знају, који су обавештени, и који су једноставно чим су нас угледали рекли су то сам желео, добра је прилика", каже Маријана Теодоровић из Удружења "Све за осмех".

У анкетама све више људи донирање органа сматра добрим делом и позива остале суграђане да се одлуче на такав чин, који је сасвим уобичајен у свету.

У Дому војске, на штандовима Војномедицинске академије и Министарства здравља, кажу да је за три дана трајања Фестивала здравља картицу потписало више од 300 грађана.

Меморандум о сарадњи потписали су генерални директор РТС-а Александар Тијанић, министар рада и социјалне политике Расим Љајић и директорка Канцеларије Уницефа у Србији Јудита Рајхенберг. Кампању је финансијски подржала и Влада Италије.

Рајхенбергова је истакла да је медијска кампања прича о партнерству које је потребно на свим нивоима, како би створило окружење и друштво у којем свако дете може да развија све своје потенцијале.

Према њеним речима, РТС даје добар пример одлучношћу да у значајан део свог програма укључи теме које се тичу друштвеног укључивања деце са сметњама у развоју и потребе подршке њиховим породицама.

РТС ће, током два месеца, у ударним терминима и у најгледанијим и најслушанијим емисијама на Првом програму телевизије, укључујући и термин пре Дневника у 19.30 и у другим информативним емисијама, бесплатно емитовати видео-спотове и радио-џинглове.

Поред осталог, биће емитован и кратки документарни филм о деци са сметњама у развоју, а у најгледанијим информативним и образовним емисијама биће укључена питања деце са сметњама у развоју и потребе за подршком њиховим породицама.

Министар Љајић нада се да ће кампања утицати на подизање свести и рушење баријера.

Амбасадор Италије Армандо Варикио верује да је пројекат знак велике важности коју Италија придаје развоју друштва, нарочито оној компоненти која се огледа у томе да сви у друштву подједнако буду учесници и да нико не буде искључен.

Циљ кампање је унапређење социјалне укључености и поштовање људских права за све грађане, а нарочито за децу.

Крајњи циљ јесте да се створи такав систем подршке у друштву који ће довести до тога да деца са инвалидитетом, уместо да буду смештена у дом, расту под окриљем породице. Основни предуслов за то је финансијска и свака друга подршка државе и друштва биолошкој породици.

Дулић је навео пример да готово сто одсто аутомобилских акумулатора и гума на територији Србије одлазе на рециклажу.

У плану су велике инвестиције у области електронског и електричног отпада, као и рециклаже пластичне амбалаже и подсетио да је циљ да рециклажна индустрија, као нова индустријска грана, упосли око 10.000 људи наредних година, рекао је Дулић у интервјуу Танјугу.

Представници ресорног министарства обилазиће све новоотворене фабрике које су се определиле за рециклажу и помагати им захваљујући средствима Фонда за заштиту животне средине да даље јачају и развијају се.

"Циљ је да се до краја ове године, захваљујући акцији "Очистимо Србију", отвори двадесет рециклажних дворишта у градовима који имају највећу потребу за тим", рекао је Дулић и додао да је добро то што је отворен велики број регионалних депонија у свим великим градовима.

"Драго ми је што су неки градови, од којих је јавност најмање очекивала, показали висок ниво свести о потреби заштите животне средине", рекао је министар Дулић наводећи пример Лесковца, који је у последњих неколико година успео да добије постројење за пречишћавање отпадних вода и учествује у пројекту за добијање велике санитарне депоније.

Дулић каже да су готово све општине југа Србије укључене у систем оснивања регионалних депонија, које подразумевају и нова улагања у комуналну опрему.

Говорећи о позитивним примерима, Дулић је навео да у многим градовима на југу Србије постоји сепарација комуналног отпада, што, како је рекао, није случај и у Београду.

Помоћ и из ИПА фондова

Министар Дулић је рекао да би ИПА фондови у будућности могли да помогну у развоју комуналних делатности и инвестиција у животну средину.

У ИПА фондовима се налазе милијарде евра које могу да буду прерасподељене тамо где су најбољи пројекти, казао је Дулић додајући да "ћемо ући у једну врсту такмичења са земљама у окружењу да ли смо у стању да произведемо добре пројекте".

Министар је навео да ће се средства у будућности добијати или кроз јавно-приватна партнерства, кроз инвестиције приватног сектора у области комуналних делатности, или као неповратну помоћ од стране ЕУ, која ће почети да пристиже онда када Србија постане кандидат за чланство у ЕУ.

Према његовим речима, средства министарства су до сада коришћена за јачање институционалних капацитета, што је како је рекао, веома помогло да се обуче стручњаци и оформе институције које су спремне да начине добре пројекте.

На Европски дан донације органа, саопштено је да је пре две године само десет породица у Србији дало сагласност за трансплантацију, 2009. године 26 фамилија, да би већ у првој половини ове године тај број био достигнут.

Потенцијалних давалаца органа је готово два и по пута више. Донорску картицу сада има 47.000 грађана Србије.

Симболичном шетњом и манифестацијом на Тргу Републике поручено је да када се један живот гаси, више других може да буде спасено и продужено, и да су много веће шансе да будемо потенцијални примаоци него даваоци органа.

"Захваљујући томе што сам добила јетру, ја сам ту где јесам, иначе не бих била међу живима. Можете да схватите колико се мој живот променио, и колико ми то значи, за мене то значи живот", рекла је Маринковићева.

Захваљујући, пре свих, породицама које у најтежем тренутку, када губе свог члана, треба да одлуче и омогуће да крај једног живота буде продужетак другог, у Србији је за годину дана урађено више кадаверичних трансплантација него икада. Ипак, на листу чекања свакодневно се дода неко име.

Доктор Дечије клинике у Тиршовој Зоран Крстић рекао је да је само на неуролошком одељењу дечје клинике лечено 20 деце која се налазе у почетној или озбиљној бубрежној исуфицијенцији и додао је да тај програм мора да се настави.

Према његовим речима, види се напредак, пре свега захваљујући промоцији, јер ово је потпуно нешто што може да се схвати као "еквивалент васкрснућу".

"Свако у себи треба да преломи, и да се сети једне кључне ствари, а то је да је човек, човеку ипак највећи пријатељ, ако препознамо у себи ту лепоту и ту радост лепше и лакше ћемо живети. Према томе, пријатељи моји, потпишите картицу као Радош и Манда", рекао је глумац Радош Бајић.

У Србију следећег месеца долазе представници "Еуротранспланта", када ће се знати када ћемо потписати уговор о прелиминарном чланству у организацију која има 130 милиона потенцијалних донора. Циљ је да грађани, којима су неопходни органи, буду на јединственој европској листи за трансплантацију.

Министар здравља Томица Милосављевић рекао је да се постигло да две лабораторије у Институту за трансфузију у Београду и Новом Саду добију европске сертификате да могу да буду део мреже европских лабораторија, као и број донација који се повећава неопходни су координатори трансплантације у болницама.

Манифестацију "Продужи живот" подржали су многи грађани, глумци, музичари и запослени у РТС-у. Од краја 2008. године, РТС води медијску кампању промоције завештања и трансплантације.

У Центру за трансплантацију Војномедицинске академије опоравља се Милан Попадић, коме је у ноћи између првог и другог октобра урађена трансплантација јетре.

"На листи сам две године, био сам у Клиничком центру, на лечењу код професорке Раде Јешић, она ми је помогла да живим и ове две године док трансплатација није урађена", каже Попадић, који се захваљује и породици која му је омогућила да настави живот.

У Србији је у претходне две године знатно повећан број сагласности породица преминулих особа да могу да се узму њихови органи и да се искористе за лечење других људи, да се пресаде онима којима то значи продужење живота.

Међутим, да трансплантације органа не буду само изузетак него и правило, као у другим европским земљама, Србију чека још много посла.

Још нисмо испунили све услове за прелиминарно, а онда и пуноправно чланство у Еуротранспланту, организацији коју чине земље Бенелукса, Аустрија, Немачка, Словенија и Хрватска.

Према речима министра здравља Томице Милосављевића, број донатора треба да буде десет на милион становника.

"То значи да би требало да имамо 70 до 80 донора-донација, а ми смо имали укупно десет 2008. године, 2009. године смо имали 26, а у првој половини 2010. године 24 донатора", каже министар.

У Србији се од краја 2008. године, када је и Радио-телевизија Србије, редовно у недељном Дневнику, али и у осталим нашим програмима, почела да извештава о значају трансплантације, удвостручиои број потенцијалних власника донорске картице, сада их је 45.000.

Проблеми деце, која позову број 0800-123456, различити су, од уобичајених дечјих до оних пред којима друштво не би смело да остане немо. Позиви који указују на насиље и злостављање, на срећу, кажу, нису чести.

"Ако се деси да је позив озбиљан онда саветодавним разговором покушавамо да добијемо сагласност да можемо да се обратимо оним инстанцама које су надлежне у том случају", каже координатор дечјег СОС телефона Жељка Бургунд.

Запањује податак, а такав је и утисак координатора из земаља које имају СОС линије за децу, да деца, најчешће проблеме имају у породици и школи, где би требало да имају највише подршке, пажње и разумевања.

Дарија Грузник из ТОМ телефона у Словенији каже да су деца веома усамљена и да због тога зову ову линију.

"Сва истраживања указују да су деца најчешће злостављана од чланова уже породице", каже Весна Каталинић из Храброг телефона у Загребу.

Дечја СОС линија само је једна од услуга у систему социјалне заштите деце, у коју је држава протеклих пет година уложила више од 20 милиона динара.

"Дечија СОС линија мора бити доступна сваком детету и оном детету које нема телевизор, нема телефон. Мора се учинити доступан цео систем који функционише за заштиту њихових права, пре свега права на заштиту од злостављања и занемаривања", каже Сузана Пауновић из Министарства рада и социјалне политике.

Зоран Милачић из Центра за заштиту деце и омладине у Београду каже да је у плану да се број телефона за дечју линију промени, то јест, да се скрати.

"Видећемо да ли постоји могућност, иначе је светски тренд да то буде троцифрени број и да буде што доступнији и што лакше памтљив и да деца што лакше дођу до саветодаваца", наводи Милачић.

Упркос презапослености, родитељи морају да нађу време за своју децу. Стручњаци опомињу да је много изазова у окружењу, којима се деца лако окрећу када немају пажњу и подршку породице и школе.

На Клиници за нефрологију у Нишу успешно се опорављају четири пацијента који су после вишегодишње дијализе, нове органе добили од пацијента који су у нишком Клиничком центру доживели мождану смрт.

Међу њима је и тридесетједногодишњи Мирослав Будеђ из Ниша, који је на дијализи био годину дана. У сличној ситуацији је био и његов брат, коме је отац пре пет година дао бубрег.

Мирославу нису одговарали параметри који морају бити испуњени да би се подвргао трансплантацији са живог даваоца, па је био на јединственој листи чекања органа. После хирушког захвата он се добро осећа, неверујући да је сада потпуно излечен.

Добро је и Иван Соколовић из Ниша, који је са Мирославом у истој соби, а који је имао среће да бубрег добије од живог даваоца, своје мајке.

Од 1.200 људи са југа Србије, који три пута недељно по четири сата морају на дијализу, четвртина може бити излечена транспланатацијом. Већина нема живе даваоце међу родбином, па им је донирање органа са особа које доживе мождану смрт, једина нада.

За годину дана, десет породица је дало сагласност тиму за транспланатацију у Нишу, за узимање органа са преминуле особе.

Директор Неурохирушке клинике у Нишу Иван Стефановић рекао је да је разговор са породицом преминулог пацијента врло сложен и тежак посао, јер многи на то нису психички спремни и углавном долазе из традиционално, затворених средина у којима је транспланатација још увек новина.

У Сврљигу живи Светлана Јоцић, која са бубрегом непознатог донора живи пуне 32 године. Бубрег је добила 1978. године у Лиону у Француској. Те године француски тим за трансплантацију сарађивао са Клиничким центром у Нишу, а прва група бубрежних болесника из Србије, њих 28, је оперисана у Француској.

У исто време, на свим програмима РТС-а, Радио Београда и на Интернет порталу РТС-а траје медијска кампања за спречавање насиља у земљи.

Кров над главом и храну, кажу жене, имале су и док су живеле са насилником, али не и миран сан и безбедан живот. Када одлуче да побегну од партнера, Сигурну кућу многе виде као једини спас.

Једна од жртава насиља у породици каже да је није имала поверење у друге државне институције, попут центра за социјални рад и полиције.

"Видела сам из примера других људи, из новина, са телевизије, да то баш не функционише како бисмо хтеле, а овде сам некако предосетила да ће то функционисати", рекла је она.

"Овде жене продишу, ослобођене насилника, али не престаје њихова зебња", каже једна становница Сигурне куће.

Женама је потребна помоћ и када изађу из Сигурне куће, да не би биле у безизлазној ситуацији због које се враћају насилнику.

"Морамо да знамо да жени, када изађе из Сигурне куће, мора да се пружи материјална подршка и све остале врсте подршки да би она могла да издржи са својом децом и да настави свој пут у неки нови живот", изјавила је Весна Станојевић из Саветовалишта за жртве породичног насиља.

Жене апелују на доследну примену законских решења и брже решавање судских поступака, јер на прво рочиште за развод брака, чекају и по неколико месеци, а коначни исход је крајње неизвестан.

У Нишу две породице су дале сагласност да се органи њихових најмилијих, којима лекари више нису могли да помогну, користе за лечење других људи.

Спасено је шест живота, у нишком Клиничком центру урађене су четири трансплантације бубрега, а јетре су пресађене у Војномедицинској академији и Клиничком центру Србије.

У Институту за ортопедско-хируршке болести "Бањица" у четвртак је урађена прва трансплантација надлактице увезеним коштаним ткивом.

Како су за РТС потврдили лекари коју су учествовали у интервенцији која је трајала два и по сата, пацијенткиња је у стабилном стању и полако се опоравља.

Како објашњавају, пресађивање хумеруса-надлактице морало је да буде урађено, јер је због тумора било оштећено око 18 центиметара коштаног ткива, али на срећу лакат и раме остали су здрави. Захваљујући пресађеној кости, четрнаестогодишња девојчица неће изгубити руку.

"Најбољи начин да се то уради је да се узме друга-права кост, са кадаверичног донора. Морамо да је узмемо из банке костију, коју ви још немате. Имао сам могућност да дођем и да вам помогнем, и донео сам кост из Италијанске банке", рекао је Марко Манфрини из Института Рицоли у Болоњи.

Са професором Манфринијем, који долази са Института Рицоли из Болоње, једне од највећих и најстаријих ортопедских установа у Европи и свету, договорена је и сарадња.

Наши лекари одлазиће тамо на усавршавање, али ће Институт "Бањица" и убудуће бити домаћин страним стручњацима који ће доносити нове технологије и приступ у раду.

Директор Института за ортопедско-хируршке болести "Бањица" Слободан Славковић рекао је да је трансплантациона хирургија, хирургија будућности, нарочито код тумора коштано-зглобног система, јер је, према његовим речима, коштано ткиво најзахвалније од свих ткива и органа за трансплантацију.

"На Бањици се оваква трансплантациона хирургија обављала дуги низ година, стицајем околности то је замрло, сада то поново ревитализујемо, пре свега захваљујући великом разумевању Министраству здравља и агенције за биомедицину, које је велика подршка и максимално су упростили увоз графона", рекао је доктор Ненад Лујић.

У Институту "Бањица" кажу да имају све неопходне услове да постану референтна установа за пресађивање коштаних ткива, и да очекују да ту буде формирана и банка костију. За то је, између осталог неопходно и да породица преминулог донора да сагласнот за узимање ткива.

Захваљујући трансплантацији органа, други животи тада могу бити спасени.

Ипак, дешава се да породица не жели да да сагласност за трансплантацију јер мисли да је мождана смрт кома, из које пацијент може да се пробуди.

Да би утврдили мождану смрт, лекари раде низ клиничких и неуролошких прегледа за сваки центар у мозгу. Ради се и тзв. апнеа тест за проверу дисања.

Уколико су сви тестови негативни, у већини европских земаља, и у Америци, проглашава се да је пацијент мождано мртав. Међутим, у Србији је законом предвиђено да се уради још најмање једна допунска метода.

"Уобичајено је да се ради електроенцеферографија, метода којом се мери електрична активност мозга, друга метода, изузетно поуздана транскардијални доплер, мерење одсуства циркулације у мозгу, то је заправо и основни феномен који узрокује мождану смрт", рекла је докторка Дејана Јовановић са Ургентне неурологије КЦС.

Према њеним речима, овај феномен и евентулано евоцирани потенцијали можданог стабла, методе која мери функцију оних делова мозга у можданом стаблу у коме се налазе животни центри.

И тек после три прегледа, са минималним размаком од шест сати између првог и трећег, проглашава се да је сваки центар у мозгу изгубио функцију.

У утврђивање мождане смрти укључена су најмање три лекара, неурохирург, неуролог и анестезиолог, али и друго медицинско особље.

Од почетка године, Клинички центар у Нишу и Војномедицинска академија имали су по једног донора, Центар у Новом Саду три, док је у Клиничком центру Србије сагласност за трансплантацију дала 21 породица.

"Током ове календарске године поправили смо проценат добијања сагланости. Ниво за целу Србију је око 50 процената. Становништво Војводине је боље информисано, а има и региона Србије из којих скоро никада нисмо добили сагласност, као што је источна Србија. То је табу тема", рекла је координатор за трансплантацију КЦС докторка Мирјана Лаушевић.

„Овакав резултат је пре свега још један доказ поверења у Јавни медијски сервис Србије. Акција је транспарента, све информације су доступне.Такође, одличан одзив овој акцији јесте и доказ да смо као друштво постали свеснији и савеснији, ово је добар знак да престајемо са игнорисањем чињенице да постоје наши  суграђани којима је много теже него нама"изјавила је Душка Вучинић ПР менаџер РТС.

Многе реномиране компаније су се донацијама укључиле у акцију РТС  али и подржале бројне друге видове подршке овој акцији.

"Сасвим разнородне компаније и предузећа, великодушно су подржале нашу иницијативу да изградимо још једно склониште за збрињавање жртава породичног насиља. Бројне су и уплате појединаца, сви су желели да дају свој допринос овој хуманој идеји. Неколико средњих школа су самоиницијативно осмислили акције током којих су прикупљали новац за акцију РТС.  Укључила се се и нека предузећа која нису раније учествовала у сличним пројектима. Све ово нас веома радује и испуњава задовољством да смо покренули праву друштвено одговорну акцију".

Акцију за изградњу треће Сигурне куће РТС спроводи истовремено са великом медијском кампањом "Спречимо породично насиље у Србији". У  тв емисијама, на сва три програма Радио Београда и интернет порталу, новинари РТС реализују извештаје, интервјуе и репортаже о проблему насиља у породици.

Душка Вучинић,ПР менаџер РТС : "Поразна статистика о овом проблему подстакла нас је да покренемо акцију за изградњу треће Сигурне куће а истовремено и кампању против насиља у породици : Сваких 15 дана једна жена изгуби живот као жртва породичног насиља, само ове године убијене су 24 жене због насиља у породици(међу њима две девојчице), свако шесто дете и свака трећа жена у Србији су жртве овог вида насиља, годишње се Саветовалишту против насиља јави до 5000 жена-жртава насиља... Схватили смо  да као Јавни медијски сервис морамо да реагујемо, да укажемо и на овај друштвени  проблем и да дамо свој допринос решењу проблема или макар ублажавању.

Иако овај друштвени проблем имају и много напредније заједнице од наше,уверени смо да можемо допринети да се покрену неке иницијативе, поставимо питања и понудимо решења за превазилажење амбијента породичног насиља у Србији"

Осим улоге иницијатора и медијског покровитеља акције, РТС се више пута  укључио и као донатор средстава за изградњу треће Сигурне куће.

"Желели смо да као друштвено одговорна компанија  дамо пример, покажемо на делу да подржавамо идеју која ће обезбедити уточиште за жене које су смогле снаге да се избаве из насилничког окружења. И медијско време које уступамо, у најударнијим терминима, јесте значајан вид донације РТС овој акцији али и кампањи против породичног насиља у Србији", изјавила је Душка Вучинић ПР менаџер РТС.

Осим ове акције, РТС активно медијски подржава или партнерски  реализује бројне друге друштвено-одговорне иницијативе ресорних министарства владе Републике Србије, као што су акције "Продужи живот", "Србија против рака", "Мењамо дијабетес", "Очистимо Србију". 

Прошлогодишња акција "Телетон" омогућила је набавку спортских реквизита за фискултурне сале у основним школама 30 најугроженијих општина у Србији .

Трећа Сигурна кућа у Београду, за жртве породичног насиља биће завршена и комплетно опремљена до краја јесени. Тада ће бити уступљена на трајно коришћење Саветовалишту против насиља у породици, које координира рад постојеће две Сигурне куће.

На основу свега наведеног, слободно можемо рећи да су трећу Сигурну кућу у Београду, за жртве породичног насиља, подигли заједно - сви грађани Србије.

Захваљујући бројним компанијама и појединцима, који су помогли хуманитарну акцију РТС-а, трећа Сигурна кућа у Београду требало би да буде завршена до краја јесени.

Потешкоће да се снађу у сложеном правном систему и да га разумеју као и притисци родбине да одустану од судског поступка, утичу на то да се жена повуче и врати насилнику.

Уз то је најчешће без запослења, а судски поступци, не само да дуго трају већ су и скупи.

Координатор Саветовалишта за борбу против насиља у породици Весна Станојевић објашњава како обично изгледа један такав процес.

"Жена оде на суђење, насилник се не појави, суђење се одлаже, она поново оде, он се опет не појави и суђење се одлаже... Па извините, то не може бесконачно. Зашто се у крајњој линији не мења закон о парничном поступку, па да се после првог његовог недоласка донесе пресуда. Овако је то нешто што је дуго, неизвесно и скупо", објашњава Станојевићева.

Тања Игнајтовић из Аутономног женског центра наводи да уз све то нема ни системски организоване подршке, од првог тренутка до завршетка поступка, да ту жену води кроз систем, који неке од њих и не разумеју.

Пракса је показала, да у вечини случајева, када и дође до судског процеса, насилници најчешће добију условну или новчану казну.

В.Д. председника основног суда у Лозници Мирослав Алексић сматра да казне нису благе, али да је проблем то што се не изричу у правом смислу.

"Породица често моли суд за благом казном јер дође до помирења, поново живе заједно. Онда настане нови проблем јер насилник најчешће издржава породицу. Сви моле суд да казне буде условне или да се ослободи насилник", наводи Алексић.

Многе трагедије биле би избегнуте, да су на време предузете мере.

Проблем је и то што не постоји надзор над извршењем изречене казне. Када би, кажу адвокати, судови били у обавези да о изреченој казни, обавесте, например Центар за социјални рад, тада би се могло контролисати извршење казне.

Осим учешћа у акцији, компанија је склопила споразум са Саветовалиштем против насиља у продици о континуираној сарадњи.

Све жене које бораве у постојеће две Сигурне куће у Београду имаће могућност да без накнаде обављају све неопходне биохемијске анализе у лабораторији "Beolab". Имајући у виду да се склониште за жртве насиља налази на тајној локацији ван града, понуђена је и могућност патронаже. 

Менаџмент компаније негује добре колегијалне односе са многим врхунским  лекарима-специјалистима и зато је отворио је могућност обављања бесплатних специјалистичких прегледа штићеницама Сигурне куће у Београду,  када год се за то буде указала потреба.

Укључивањем у акцију РТС "Градимо Сигурну кућу", "Beolab" је, као најсавременије технолошки и дизајнерски опремљена биохемијска лабораторија, на самом почетку свог  пословања, показала висок степен корпоративне одговорности и  активне бриге о друштвеној заједници.

Саставни део јединствене стратегије корпоративне друштвене одговорности Hypo Alpe Аdria banke и Hypo Leasing-a je оријентација ка помоћи онима којима је то најпотребније, кроз активно учешће у одговорном понашању према људима и друштвеној заједници у којој послују.

Актуелна донација, упућена за акцију изградње треће Сигурне куће у Београду, представља наставак добре традиције хуманитарних пројеката које подржава или самостално иницира и спроводи Hypo leasing.

Међу многобројним примерима хуманости на делу и друштвено одговорног пословања, је пројекат под називом "Соба снова"-реч је о правој соби, која је дизајнирана и декорисана попут амбијента из снова, у којој сада лепше и ведрије протичу дани малишанима у Установи за децу без родитељског старања "Јован Јовановић Змај" у Београду.

Компанија је активно укључена и у пројекат УН "Школа без насиља" а међу актуелним донацијама је новчана помоћ (стипендије) најбољим студентима из хранитељских породица као и набавка свих потребних рачунара за потребе Клиничког центра Србије.

Брига о друштвеној заједници у којој Hypo leasing послује, део је њихове свакодневице јер знају да су поштоване и успешне само оне компаније које континуирано брину и о интересима друштва у целини.

Министар животне средине и просторног планирања Оливер Дулић навео је на конференцији за новинаре као резултат добре сарадње државе и цивилног друштва пројекат "Очистимо Србију" у оквиру ког је спроведена акција "Велико чишћење Србије".

У тој акцији, како је навео, очишћено је 3.500 локација са којих је уклоњено 100.000 кубних метара расутог отпада, 40.000 пластичних кеса послато на рециклажу, а у акцији је учествовало 200.000 људи и 1.002 невладине организације.

Према његовим речима, у Србији се пречишћева само четири одсто отпадних вода, а из буџета за заштиту зивотне средине издваја се 0,3 одсто бруто национоналног дохотка за разлику од европског пресека који је између 2,5 и 2,6 одсто.

"Ми морамо да окренемо све наглавачке да бисмо на један систематичан и озбиљан начин почели да решавамо проблеме у области заштите животне средине", истакао је Дулић.

Неопходна ефикасна администрација

Дулић је навео да је за имплементацију свих закона из области заштите животне средине потребна добра администрација способна да напише и спроведе подзаконске акте, и имплементира их на националном али и локалном нивоу, додајући да су у последње две године донети сви неопходни закони из те области који су усклађени са европским законодавством.

"Потребно је укључити много више људи у државни пројекат звани европске интеграције. То значи да много више људи треба да уђе у министарство, Канцеларију за придруживање ЕУ, локалне самоуоправе у све секторе који се баве животном средином", истакао је Дулић.

Министар је рекао да 40 одсто локалних самоуправа у Србији нема човека, име или адресу који би били задужени за спровођење законодавства из области ЕУ.

"Морамо ојачати капацитете државе за процес европских интеграција ако тај посао желимо брзо да завршимо. Морамо да запослимо експерте који ће за добру плату радити овај важан посао за државу", истакао је Дулић.

Усклађивање са законодавством ЕУ

Директорка Канцеларије за европске интеграције Милица Делевић истакла је да је хармонизација законодавства са законодавством Европске уније један од предуслова за добијање статуса кандидата и отпочињање процеса припрема за чланство у ЕУ.

Делевићева је нагласила да значајан број тих закона долази управо из области заштите животне средине истичући да ће Канцеларија наставити да подржава пројекте који за циљ имају развој и унапређење политика заштите животне средине.

Шеф делегације ЕУ у Србији Венсан Дежер рекао је да обични грађани морају активно да учествују у заштити животне средине. 

Према његовим речима, ЕУ је у протеклих десет година уложила 500 милиона евра у пројекте заштите животне средине у Србији и промене су евидентне.

Дежер је, међутим, упозорио да се још у рекама могу видети пластичне боце и кесе, а закони који се усвајају, још нису у потпуности примењени.

Акција прикупљања средстава за изградњу сигурне куће и медијска кампања почеле су пре скоро годину дана, а покренуте су у сарадњи РТС-а и Саветовалишта за борбу против насиља у породици.

Станојевићева је прецизирала да је остало да се заврше фасада и унутрашљи занатски радови,  што неће одузети много времена.

У почетку су у сигурну кућу долазиле само старије жене да потраже помоћ, али сада можемо да приметимо да долазе и младе жене које ту траже помоћ, објашњава Станојевићева.

"Не мислим да је решење да жена треба да проведе одређено време у сигурној кући, а да се после тога врати насилнику, јер нема друге могућности, ми као друштво, заправо, морамо да знамо да овај проблем није мали, јер насиље у породици није ствар породице, него друштва", рекла је Станојевићева.

Кординаторка Саветовалишта објаснила је како сигурна кућа представља само привремени смештај. Неопходно је да се друштво укључи у помагању женама, после изласка из куће.

Свака четврта жена жртва насиља

Сигурна кућа представља место за жртве породичног насиља, она обезбеђује бесплатан смештај, храну и хигијену.

Свака трећа или четврта жена је жртва насиља. Годишње се сигурној кући у Београду за помоћ или савет обрати око 5000 жена.

Само 12 одсто жена успе да се спасе и почне нови живот, без насиља. Многе одустају и од помисли да напусте насилника јер, после вишегодишњег злостављања, губе самопоуздање и веру у помоћ институција система.

У мањим местима, због предрасуда, али и због тога што се углавном сви познају, на насиље у породици надлежни често не реагују на прави начин. Кривични и породични закон јасно предвиђају мере заштите жртве. Међутим, пракса показује да казна споро стиже насилнике.

Доношење одлуке о забрани приласка насилника траје месецима, док се о разводу и подели имовине одлучује годинама.

"Показало се тада да то није воља ни моја ни братова већ воља Божија, да ја будем тај који ће му подарити орган, дати му бубрег. Бог ми је понудио ту Божију заповест коју је дао свима, љуби ближњега свога, као самога себе. Ја сам се потрудити да помогнем брату, и успела је ова трансплантација и брат и смо добро", рекао је протојереј Гвозден Арамбашић.

Трансплантацију бубрега чека 20 пацијената којима нико од сродника не може да дарује орган. У болници кажу да желе да се укључе у програм трансплантације и буду тзв. донор болница, јер када медицина више не може да помогне, штета је да се органи пацијента не искорсте за лечење других људи.

Имају опремљено одељење интензивне неге и неопходне апарате за утврђивање мождане смрти.

Заменик директора Опште болнице у Сремској Митровици Мирослав Кендришић каже да очекује да ће набавити нову опрему и додао је да су им неопходни респиратори, односно вештачка плућа, да би пацијенти могли да стигну из болнице на терцијарни ниво, где се ради трансплантација.

Планирају да организују и предавања, на којима ће учествовати и лекари и представници цркве, како би грађанима објаснили да је трансплантација начин лечења, а орган лек.

Координатор за трансплантацију Новка Илић рекла је да било коме може да затреба орган и додала је да је готово сваки човек спреман да прими орган, али ако треба да размишља да он једног дана може да буде у стању мождане смрти и да орган да, то није лако.

Према њеним речима, још је теже да људи размишљају о смрти својих најближих.

У Ровињу су одржане спорстке игре оних који данас живе захваљујући дарованом срцу, плућима, јетри. Хрватска је већ пет година чланица Еуротранспланта, а број давалаца органа је утростручен. Имају 18 донора на милион становника, што је изнад европског просека. Србија је од тог броја још далеко.

Замор и отежано кретање, натерали су Драгана Јовичинца да после две године затражи помоћ лекара. Откривена му је цироза јетре и хепатитис ц. Трансплантација јетре била је једино решење.

"За мене то значи да ће бити бољи живот. Све најбоље. Мој брат и већина мојих укућана су завештали органе и поручио бих свакоме да то уради. То некоме много значи, а некоме ништа, " рекао је Драган Јовичина.

Статистика показује да је чак 20 пута већа вероватноћа да ће нам затребати орган, него да ћемо доћи у ситуацију да га дамо.

"Наш циљ је да буде много више кадаверичних транплантација, да органе узмемо уз сагласнот родбине у случају када је код повређеног или болесног дошло до мождане смрти",  изјавио је начелник ВМА, доктор Миодраг Јевтић.

На ВМА се опорављају и пацијенти којима је раније на овај начин продужен живот.

Марина Милић, пацијенткиња која болује од дијабетеса каже да њена борба за живот траје од њене друге године и да јој је се живот у потпуности изменио на боље. 

"Биле су прогнозе, ако ми се не уради јетра у року од два месеца да би ми био крај. Сада када сам добио здрав орган, сасвим нови живот и ново све, срећан сам да бих могао да полетим," рекао је Драган Стевановић.

Кампање о важности завештања органа допринеле су буђењу свести грађана о томе колико је значајно помоћи другоме. Да племенитости никада није довољно, показује и то, да у овом тренутку на трансплантацију јетре чека око 60 људи, а на пресађивање бубрега 550.

Групацију хемијске индустрије "Први мај" чине бројне специјализоване компаније које међусобно сарађују, користећи појединачне вештине и резултате засебних компанија. Заједништво свих компанија, репрезентује пословну мисију групације : Савремена технологија грађења.

Друштвено одговорним пословањем групација "Први мај" настоји да допринесе напретку  заједнице а друштвена одговорност фабрике је део културе која се негује и развија паралелно са унапређењем и применом савремених производних технологија.

Примери друштвено одговорног пословања групације су бројни, акције се одвијају континуирано и увек су усмерене за помоћ најугроженијим структурама друштва. Посебно се води рачуна о установама од јавног значаја и организацијама,  којима су неопходне посебне технологије грађења, које доприносе значајним уштедама финансијских средстава потребних за одржавање таквих грађевинских објеката.

Задатак на плану очувања друштвене заједнице, групација спроводи учествовањем у пројектима који за циљ имају унапређење организационих и материјалних услова у области образовања, културе, уметности и спорта.

Најзаступљеније у протеклом периоду су донације специјалне фасаде "Термокапут" (која значајно доприноси уштеди енергената за грејање и хлађење), као и учешће у бројним пројектима рестаурације или декорисања објеката од јавног значаја.

Истовремено, на свим програмима наше телевизије, Радио Београда и на Интернет порталу, траје медијска кампања за спречавање насиља у земљи. У две постојеће куће, тренутно је смештено четрдесетак жена и деце из целе Србије.

Зими и у јесен, готово по правилу, много више жена потражи помоћ у сигурној кући. Зато је, кажу, важно да ова трећа сигурна кућа буде завршена јесенас.

"Ако пара нема онда се ситуација мења и рокови се продужавају, а при том видимо колико жена има које траже нашу помоћ и којима би овај смештај био једино решење у ситуацијама кризе и насиља које доживљавају", рекла је Весна Станојевић из Саветовалишта за борбу против насиља у породици.

Податак да су од почетка године, убијене 24 жене, међу којима и две девојчице, опомиње да правовремена реакција окрузења цесто изостаје. Закони који предвиђају мере застите зртве и казне за поциниоце насиља, у пракси се, не примењују на прави нацин.

"Можда насилници нису до сада санкционисани на прави начин, али то не сме да нас обесхрабри. Ићи са предубеђењем да нећете успети, боље је да нисте ни почињали. Ја верујем да ћемо успети јер друга шанса нам се неће пружити", рекла је Снежана Лакићевић Стојачић из Министарства рада и социјалне политике .

Први пут, кроз Пројекат борбе против сексуалног и родно заснованог насиља, проналазе се системска решења за спречавање насиља.

"Овај пројекат има за циљ јачање капацитата институција које пружају помоћ жртвама, као и унапређивање стратешког и законодавног оквира и подизања свести о неприхватљивости насиља над женама", рекла је координатор пројекта Весна Јарић.

Све надлежне институције система, имају исти задатак - да правовременим реаговањем спрече насиље у породици, а самим тим и последице које су понекад кобне.

Ускоро ће, кажу у Управи за родну равноправност, бити представљен и Нацрт националне стратегије за сузбијење насиља над женама и насиља у породици.

Великој друштвено одговорној акцији Јавног медијског сервиса Србије "Градимо Сигурну кућу" прикључује се све већи број реномираних колектива најразноврснијих пословних опредељења, што доказује да је наша идеја- да створимо још једно склониште за жртве породичног насиља,  унивезално препозната као акција у којој је  важно учествовати и дати свој допринос.

Још није касно да се и Ви укључите у нашу акцију!

Две Сигурне куће у Београду нису довољне.

Изградимо заједно трећу Сигурну кућу за жртве породичног насиља!

Урађене су и три трансплантације рожњаче, а ткива су, о трошку Републичког завода за здравствено осигурање, увезена из Италије.

Хасим Цамовић из Ниша оболео је од цирозе јетре због аутоимуне болести. Седам дана после трансплантације под будним је оком лекара и сестара, и опоравља се.

"Јетру сам чекао две године, једном сам био у мају позван, с обзиром на то да је дошла госпођа која је била у критичнијем стању, њој су јетру дали, ја сам остао за касније на чекању. Сада су ме позвали, мало сам био изненађен. Супер се осећам, мислим да ће опоравак ићи добро", каже Хасим Цамовић из Ниша.

И код 44-орогодишњег С.Д. запосленог у рудницима Колубаре, који је нову јетру добио у ноћи између четвртка и петка, постоперативни ток је задовољавајући, кажу лекари. То је дванаеста трансплантација јетре на ВМА. Само у овој години урађено их је пет.

"У току прве половине године имамо значајан напредак у добијању, пристанку родбине за узимање органа од преминуле особе, односно особе код које је дијагностикована мождана смрт, тако да је практично у ових седам месеци урађено више трансплантација него претходних пет година", наводи Дарко Мирковић, шеф Трансплантационог тима ВМА.

"Показали смо да је наш народ врло хуман, да и ми можемо имати број донора који је потпуно компарабилан са многим европским земљама", наводи др Мирјана Лаушевић, координатор за трансплантацију КЦС-а.

"Целокупна процедура захтева брзо реаговање и стручног тима, а уједно пацијенти који су на листи чекања морају бити подређени том тренутку, који је непланиран, изненадан, и већ за неколико часова он мора доћи у установу која га позове и где се треба приступити трансплантацији органа",  истиче Дарко Мирковић.

Пошто у Србији расте број кадаверичних трансплантација, из Клиничког центра Србије и са ВМА најављују и нове програме, интензивно се припремају за пресађивање панкреаса, дебелог црева, али и срца.

"И ко може, ко има здраве органе, они и тако тако, иду што кажу, па би требало да се подаре онима којима су неопходни", каже пацијент Хасим Цамовић.

Нова, трећа сигурна кућа, за чију изградњу РТС више од пола године води кампању, имаће прилагођени простор и за смештај жена са инвалидитетом.

Истовремено, на свим програмима наше телевизије, Радио Београду и Интернет порталу, води се медијска кампања за спречавање насиља у земљи.

Пре него што се осмеле да потраже помоћ, неке жене са инвалидитетом годинама трпе насиље партнера, али и своје деце и родитеља. Често не знају ни коме да се обрате за помоћ.

"То су специфичне врсте насиља које жене најчешће и не препознају јер сматрају да је најважније да имају оно најосновније. Насилници су најчешће људи са којима те жене живе зато се не одлучују да пријаве насиље. Пошто немају адекватне службе подршке може им се десити да изгубе и подршку", рекла је Оливера Илкић из организације "Из круга".

Неопходна евиденција о особама са инвалидитетом  

Организација "Из круга" упозорава да се закони, донети ради заштите особа са инвалидитетом, у пракси најчешће не примењују.

"Углавном се прича о насиљу над женама где се жене са инвалидитетом, нарочито мајке апсоплутно не помињу као маргинализована група, као неко ко је пет пута маргиинализован више него жене без инвалидитета", рекла је "Из круга" Лепојка Царојевић-Митановски.

За скоро десет година постојања, Саветовалишту за жртве породичног насиља јављале су се и жене са инвалидитетом, али никада жене у инвалидским колицима. За почетак, Центри за социјални рад морали би имати евиденцију о особама са инвалидитетом које живи на њиховој територији и у каквим условима. 

"Мислим да они морају да прате те породице, ми не можемно затварати очи пред проблемима и правити се да то не постоји, то постоји свуда и постоји и код нас, и постојаће увек и ми морамо да будемо ти који ћемо знати и пратити да ли се у таквим ситуацијама дешава насиље", рекла је Весна Станојевић из Саветовалиште за жртве насиља у породици.

За разлику од здравих жена које доживе насиље, жене са инвалидитетом, посебно ако су у инвалидским колицима, тешко налазе спас. По изласку из Сигурне куће, неопходна им је подршка друштва, јер су најчешће без запослења и крова над главом.

Размере овог јавно-здравственог проблема углавном остају непрепознате, због недостатка рутинског прикупљања података и извештаја, кажу у Аутономном женском центру.

Да би жена-жртва изашла из насилничког окружења, потребно је много одлучности и воље.  После доношења одлуке да престане да трпи насиље и активних покушаја да изађе из конструисане изолације, један од неопходних начина борбе је и да жртва документује задобијене повреде, колико год је то могуће.

Студије Међународног женског покрета показале су да је мушко насиље над женама глобална појава и да има исту динамику у свим културама, само што су неки облици у одређеним заједницама различити (врсте физичког насиља, психичког-емоционалног, сексуалног или насиља над децом...)

Ангажованији приступ друштва и система здравствене заштите у очувању и унапређењу здравља жена и спречавање насиља и повреда у породици, захтева поуздане податке о њиховом здравственом стању али и о учесталости и свим облицима насиља у породици. Тек тада се може очекивати  реална ефикасност многих програма/пројеката превенције и спречавања проблема породичног насиља.

Радио-телевизија Србије води хуманитарну акцију прикупљања средстава за изградњу треће сигурне куће у Београду, која би требало да буде завршена и усељива до краја јесени.

Истовремено, на свим програмима РТС-а, Радио Београда и на интернет порталу, спроводимо медијску кампању за спречавање насиља.

Жене често налазе оправдање за насилно понашање својих мужева. Чак и оне које се осмеле да напусте насилника, неретко му се поново врате, јер верују у обећања да ће се променити.

"Безброј пута сам га напуштала и он ме је проналазио и враћао ме, нормално, и тукао ме је, свашта је ту било. Сваки пут кад би га напустила, он ме је проналазио и враћао ме је", каже једна жртва.

"Месец, месец и по буде све добро, док било какав разлог поново не нађе, љубомора је по среди, да поново буде и психичко и физичко малтретирање", наглашава жена, жртва насилника.

Пре него што коначно изађу из таквог брака, жене у просеку седам пута напуштају мужеве и враћају им се, показује статистика. Готово све оне које су помоћ затражиле у сигурној кући, углавном су биле жртве насиља, због љубоморе својих мужева.

"Кад дођу претучене, пребијене, са свим проблемима које имају, кроз разговор са њима, увек ћете чути причу да је он био патолошки љубоморан, да је прогонио да ту постоје потпуно нереалне љубоморе", каже Весна Станојевић из Саветовалишта за жртве насиља у породици.

Опасне патолошке љубоморе

Станојевићева наглашава да су те патолошке љубоморе врло опасне и да оне често доводе до убистава и самоубистава.

Стереотип да без љубоморе нема праве љубави, демантују животне приче жена из сигурне куће.

Излазак из насиља, међутим, кажу у Саветовалишту за брак и породицу, није једноставан.

Сећање на лепши период заједничког живота, деца, економска зависност од мужа, често и прекид контакта са родбином и пријатељима, чине да оне остају у браку.

"И зато је битно да се разуме и та њихова повезаност и због чега је њој тешко да изађе из тог насиља, да би могли да јој дамо подршку и да би она могла да буде заштићена и сигурна. Има пуно тих контрадикторности, али је битно да разумемо и ту жену и да је не осуђујемо што остаје у том односу", каже Вера Деспотовић-Станаревић из Саветовалишта за брак и породицу ЦСР Београд.

Када се насиље догоди, жени је неопходна подршка и помоћ институција. Колико друштво брине о њима, говори и податак да у Београду постоји само једно саветовалиште за брак и породицу и ниједна државна сигурна кућа за жртве.

И грађани, удружења, невладине организације, препознали су значај и потребу завештања и даривања органа. Порука свих јесте да је време да се и Министарство здравља више активира и на прави начин покаже да је у Србији, од октобра, у току и национална кампања "Продужи живот".

Деветоро малих пацијената, сваког другог дана, поједини и чешће, на Одељењу дијализе у Тиршовој, у просеку, проводе по четири сата. У Удружењу "Све за осмех" кажу да деца у Србији на трансплантацију чекају од пет до 10 година, а у свету, до годину дана.

Захваљујући породицама које су у најтежем тренутку одлучиле да помогну, али и медијској кампањи, ове године урађено је највише кадаверичних трансплантација.

"Неколико њих дочекало је трансплантацију, и онда је и другима, када виде да се нешто дешава, да то напредује у неком правцу, много лакше, имају много више наде", каже Јелена Антић из Удружења "Све за осмех".

То удружење деци и родитељима нуди помоћ нутриционисте, психолога, као и топлу реч, савет. Укључили су се и у промоцију трансплантације.

"Требало би да постоји већа комуникација између министарства и невладиних организација, ми то радимо због нас и наше деце, није нам посао и у интересу нам је да постоји што више акција, да се што више људи укључи", наводи Антићева. 

Управа за биомедицину требало би да има велику улогу у развоју ове области. Треба формирати јединствени регистар давалаца и прималаца, проширити мрежу донорских болница, посебно оних дуж Коридора 10.

"Када буду именовани тимови и координатори за трансплантацију, када колеге буду обавиле одређени број течајева, едукација за ову област, биће јако мотивисани да дају пун допринос и да заиста сваку препознату мождану смрт преточе у донора. Ја и захваљујем медијима, мислим да сте дали велики допринос у развоју ове области", наводи Даница Михаиловић, директорка Управе за биомедицину.

Да Србија више не сме да изгуби ни дан, показује и податак да је за три године чланства у Еуротранспланту, Хрватска достигла светски врх по броју донора. Ако испуни неопходне услове, претприступни уговор са Еуротрансплантом, Србија би могла да потпише тек за шест месеци.

Пацијенти су били у тешком здравственом стању, али је операција прошла без компликација и наредне недеље враћају се у Србију.

О трошку Завода у Турској су до сада оперисана 34 грађанина из Србије, а следећа група иде 7. августа. У Србији, уградњу бајпаса или срчаног залистка чека око 3.400 људи.

"Чекао сам годину дана, и одлучио сам овде да дођем, а не бих више чекао", каже Богдан Љубичић са Уба.

"Презадовољна сам, као да смо сви заједно рођени овде, сестре насмејане, нашале се, и доктори сами дођу, а имамо и преводиоца. Немам замерке. Не личи ово на болницу, недостаје само базен, и здраво срце", кроз смех каже Ружа Ђукић-Денисов из Бора.

У болници објашњавају да са Републичким заводом за здравствено осигурање имају потписан уговор који их обавезује да се о нашим грађанима старају од слетања на истанбулски аеродром, па до повратка за Србију.

"Прво им покажемо болницу, објаснимо како раде апарати, од климатизације, подешавања кревета, употребе телефона. Добију приручнике, како се треба припремати за операцију, које ће све контроле имати свака два сата и како ће медицинско особље са њима контактирати, каже Северџин Ералп, из Одељење за међународне односе у болници Маслак.

Начелник кардиохирургије, који је за 24 године урадио око 20 000 операција, и који је оперисао и већину наших пацијената, каже да је прошле године туристички обилазио Србију, али не и наше болнице. Али познаје српске колеге и, каже, цени нашу кардиохирургију.

"Када се пацијенти врате у Србију, морају бити на кућном опоравку. Савети за њих су да редовно пију лекове, посебно оне против згрушавања крви, да не претерују у исхрани, да редовно иду на контроле и да више ходају. Нешто слично препоручујем и здравим особама, да се не би разболели", каже главни кардиохирург болнице Џем Алхан.

Маслоак је једна од 17 болница здравствене групе Аџибадем, у којој се лече пацијенти из 44 земље. Болница има најсавременије медицинске апарате, врхунске стручњаке, и личи више на хотел него на здравствену установу.

Ипак, само осамдесетак наших грађана одлучило се, да се у најкраћем року, оперише у Турској.

Према речима представника компаније, за овај вид подршке нашој акцији одлучили су се јер се ради о хуманом пројекту чији је циљ егзактан . Такође, испуњава их помисао да имају прилику да управо њихови производи доприносе амбијенту сигурног уточишта за жене и децу-жртве породичног насиља.

Као друштвено одговорно предузеће, са традицијом од четврт века, компанија "Сорак" је континуирано посвећена унапређењу своје пословне филантропије.

Подржали су многе значајне хуманитарне и друштвено одговорне пројекте и самостално иницирали разноврсне акције : брига о најугроженијим групама становништва, испуњавање социјалних потреба, суфинасирање едукације и пројеката културе.

Међу најсвежијим примерима су донације (у опреми) Кардио васкуларне клинике Клиничког центра Србије и Научно-меморијалног центра "Патријарх Јосип Рајачић" у Сремским Карловцима...

"Сорак" истрајава у намери да буде друштвено одговорно предузеће, свесно обавезе етичког понашања и доприноса економском развоју окружења у коме послује, истовремено побољшавајући квалитет живота запослених, локалне заједнице и друштва уопште.

Рокови градње до сада су поштовани, али ће завршетак радова зависити од новца који буде прикупљен. Паралелено са хуманитарном акцијом, наша кућа, на свим програмима телевизије, Радио Београда и на Интернет порталу, води медијску кампању за спречавање породичног насиља.

Захваљујући донацијама великих компанија, али и прилозима добрих људи, који су, сходно могућностима, донирали новац, изградња треће сигурне куће стигла је до крова. Уколико не буду прикупљена довољна средства за уређење унутрашњости и увођење инсталација, завршетак радова, уместо у августу, биће одложен који месец.

"То не мења ствари. Кућа ће бити готова у рану јесен и прилагођена условима који су потребни. Оно што је најбитније, омогућено је много већем броју жена са децом да користе ову кућу, да би могле да се склоне из ситуације насиља", каже Весна Станојевић из Саветовалишта за жртве породичног насиља.

Нова сигурна кућа ће жртвама омогућити да живе боље и дати им шансу да се оснаже и да процене да су њихове могућности много веће него што су веровале да јесу, истиче Весна Станојевић.

На 250 квадрата стамбеног простора, осим просторија неопходних за свакодневни живот, кућа ће имати и просторију за стручњаке који помажу женама и деци да превазиђу преживљену трауму и започну нови живот, без насиља.

Предвиђен је посебно уређен простор за особе са инвалидитетом. Иако је кућа на тајној локацији, осим видео надзора, због веће безбедности жена и деце, добиће и посебно полицијско обезбеђење.

Амбасадор Јапана у Србији Тошио Цунозаки најавио је нову помоћ Владе Јапана од 5,8 милиона евра за здравство.

"Обезбедићемо мамографе за 39 болница и здравствених центара, а такође обезбеђујемо и технолошку подршку лекарима и медицинском особљу, али и обуку", рекао је Цунозаки за РТС.

Амбасадор Јапана каже да се нада да ће захваљујући том пројекту проценат медицинских прегледа бити повећан, али и да ће се број оболелих жена од рака дојке смањити.

"Мислим да ће то допринети и побољшању медицинске ситуације у Србији. Регионе и области одабрали смо у консултацијама са министром здравља Србије и "Џајком"- Јапанском корпорацијом за међународну сарадњу. Неки њихови стручњаци посетили су та места, и тако смо одабрали градове, и одлучили да дамо опрему", наводи Цунозаки.

На питање новинара РТС-а да Влада Јапана помаже пројекте који се односе на еколошки и систем и систем образовања  Цунозаки каже да су посетили Врњачку Бању и предали возило за одношење смећа. Та донација је један од пројеката бесповратне помоћи.

"Већ смо реализовали 120 таквих пројеката, а одређене области одабрали смо као приопритетне: то су здравство, образовање, и заштита животне средине, у шта је укључен и систем за одлагање смећа", навео је јапански амбасадор.

На питање о јапанским инвестицијама у Србији амбасадор Цунозаки каже да је  све до сада постојала само једна велика јапанска инвестиција, ЈТИ, (Japan Tobacco International) фабрика је у Централној Војводини и додаје да је сигуран да ће се инвестиције Јапана у Србији у повећати.

Јапанска компанија у Свилајнцу

"Можда знате да ће једна од водећих јапанских електротехничких компанија инвестирати у Свилајнцу. Разговарао сам са представницима те компаније. Питао сам их зашто су изабрали баш ту област. Рекли су да су то урадили из три разлога: добар положај земље, Коридор 10, уговор Србије о слободној трговини са Русијом и Турском и у будућности-Србија ће се придружити Европској унији", истакао је Цунозаки.

"Наша предузећа не гледају само Србију, већ и читав регион. Један од разлога је и што овде можете наћи радну снагу која није претерано скупа. Мислим да постоје добри разлози за јапанске инвестиције у Србији. Постоји још један занимљив став. Ако једна компанија уложи и буде успешна, доћи ће и други. Мислим да ће наша инвестиција у Свилајнцу бити успешна и веома важна", навео је амбасадор Јапана.

На питање новинара због чега јапандки народ толико воли Србију Цунозаки каже да када је дошао пре годину дана,  сазнао је да српски народ воли Јапан, воли борилачке вештине, џудо, карате, аикидо, јапанску културу,  не само традиционалну већ и модерну, манга стрипове.

"Када сам дошао у Србију почео сам да размишљам о карактеру и природи српског народа. Тај карактер више није везан само за трговце, већ представља везу, спој, фармера и научника. То је карактер сличан Јапанцима. Постоји сличност карактера између два народ. Можда зато српски народ воли јапански народ и Јапан, и обрнуто, Јапанци воле Србе", истакао је  Цунозаки.

Захваљујући стручном и организационом напретку, трансплантација и у Србији постаје све приступачнија метода лечења.

Нажалост, повећава се и број оних којима је пресађивање органа једини лек. Али без донора, нема ни трансплантације. Због тога је част упознати оне који су, у најтежем тренутку, одлучили да помогну непознатим људима.

"Истог момента када нас је госпођа питала, и ја и моје ћерке смо рекли да може. То је била једногласна одлука, без консултација. Знамо да донирањем спасавамо нечији живот, а да повратимо живот моје супруге не можемо", рекао је Милосав, супруг донора органа.

Ана, ћерка донора органа, каже да никакву дилему није имала када ју је докторка питала да ли жели то да уради.

"У себи сам знала да чиним добро дело и да, ако већ њему није било помоћи, могу бар да продужим нечији живот", рекла је Ана.

Закон предвиђа да породица мора да одобри даривање органа у случају смрти.

Од почетка године, координаторка за трансплантацију КЦС, докторка Мирјана Лаушевић, разговрала је са 40 породица потенцијалних донора.

Њих 18 било је сагласно, што је број који Србију приближава земљама у којима се озбиљно баве трансплантацијом. Поређења ради, прошле године добила је само десет сагласности.

"Још увек постоји проблем са неинформисаношћу нашег народа у вези са дијагнозом мождане смрти и то је један од кључних проблема", рекла је докторка Лаушевић.

Докторка је навела да су, такође, фактори који значајно утичу на њихову одлуку и степен задовољста здравственим системом уопште, посебно здравственим услугама, и односом са здравственим особљем током претходних дана хоспитализације преминулог члана породице.

Нови простор је неопходан, јер је у две постојеће Сигурне куће, смештено више од педесеторо жена и деце. Истовремено, са хуманитарном акцијом, на свим програмима наше телевизије, Радио Београда и на сајту, траје медијска кампања за спречавање породичног насиља.

Са изградњом треће Сигурне куће у Београду, стигло се до друге плоче. До краја августа, требало би да буде завршена и усељива.

"Треба одати захвалност и рећи хвала свим тим људима и свим комапнијама које су показале интересовање, и ја се надам да ће њих бити још јер сав новац још увек није прикупљен. Нама треба још једна трећина од предвиђених пара, а то је довољно и то је много и сви имамо шансу да помогнемо", рекла је Весна Станојевић из Саветовалишта за жртве насиља у породици.

У једној од постојећих сигурних кућа у Београду тренутно се налази 40 жена и деце. Дешава се да их буде и много више, јер свакој жени која ту потражи помоћ, пруже уточиште.

"Након рада са женом од три месеца потпуно се побољшава слика. Види се знатно напредак. Много су одсечније, дефинисаније, знају шта хоће, знају да кажу нећу", истиче стручна сарадница у Сигурној кући Сања Рановчевић.

Од 2007. године, кроз Сигурну кућу прошло је и 672 деце. Са њима свакодневно ради тим стручњака, како би се опоравили од траума.

"Када дете дође у кућу и почне да долази у вртић, или буде повучено у себе или буде агресивније. Боравком у вртићу они постају сасвим обична деца, као и сва друга, јер се осећају да негде припадају да имају слободу", каже васпитачица Тања Дабовић.

Свако шесто дете и свака трећа жена у Србији су жртве породичног насиља. Само прошле године, Склоништу у Београду обратило се за помоћ 4.300 жена. За многе мајке и децу Сигурна кућа представља једино уточиште.

С обзиром на то да је у две постојеће сигурне куће већ смештено више од 50 жена и деце, нови простор је неопходан.

Највише жена, жртава насиља у породици, има примедбе на рад појединих институција система. Догађало се, кажу, да се загуби полицијски записник, да мужа насилника само упозоре, без икакве санкције, да зато што изостаје казна, уместо насилника породични дом напуштају жене и деца.

Комшије, па чак и најближи рођаци, ретко када реагују када муж малтретира жену и децу. Углавном сматрају да је то унутрашња ствар породице и да се не треба мешати.

"Потпуно смо изгубили осећај да морамо другима да помогнмемо и да је то једини начин да заједнички решимо неке проблеме, које чињенично оптерећују овај систем, јер док год је насиље над појединцима и док год је насиља у породици, биће и насиља у друштву", рекла је Весна Станојевић из Саветовалишта за жртве насиља у породици.

Било је случајева да су људи који су покушали да помогну, доживљавали непријатности, јер им је насилник претио. Страх од освете, кажу стручњаци, јачи је од воље да помогну, иако је довољна и анонимна пријава полицији или центру за социјални рад.

"Људи живе у некој култури која је познатија као закон џунгле, где онај ко је јачи може да ради шта хоће, и као такви се осећају потпуно незаштићено, тако да практично живе како да преживе данашњи дан", рекао је доктор Вук Стамболовић.

Када изостане помоћ најближе околине и када, упркос томе што су закони на страни жртве, у пракси казна споро стиже насилнике, онда не чуди податак да само 12 одсто жена успе да се спасе и почне нови живот без насиља.

Према протоколу о изградњи Сигурне куће, који је РТС потписао са Саветовалиштем против насиља, трећа Сигурна кућа треба да буде изграђена средствима прикупљеним у великој медијској акцији и потом ће бити уступљена на трајно коришћење Саветовалишту против насиља.

Бројне друштвено-одговорне компаније, образовне интитуције, привредни колективи и појединци препознали су ову хуману идеју и одазвали се позиву РТСа да се прикључе акцији.

Осим акције за изградњу треће Сигурне куће, РТС спроводи и медијску кампању за спречавање породичног насиља у Србији.

На свим програмима телевизије, сва три програма Радио Београда и на интернет порталу, новинари РТС реализују бројне извештаје, интервјуе и репортаже са циљем да допринесу ублажавању алармантне статистике у вези са овом друштвеном појавом.

Трећа Сигурна кућа у Београду, пуном паром "расте" захваљујујући великом одзиву донатора-учесника у овој акцији РТС.

Очекује се да ће Сигурна кућа бити комплетно изграђена и опремљена до краја лета 2010.године.

РТС већ неколико месеци води хуманитарну акцију прикупљања средстава за изградњу треће Сигурне куће у Београду. Истовремено, на свим програмима РТС-а, Радио Београда и на Интернет порталу, спроводи се медијска кампања за спречавање насиља у земљи.

Месечно се Институту за судску медицину јави око 15 жена које су преживеле насиље. Ту добијају најпоузданији лекарски налаз, који је валидан за евентуални судски поступак против насилника. Тај налаз, међутим, није бесплатан.

"Како мислите да у том моменту имам 5.000, 6.000 динара кад сам изашла из куће у фармеркама и мајци, крвава скроз, разбијене главе, са дететом у наручју. Мислите ли да сутра, прексутра или за месец дана могу да имам да платим ту судску медицину", рекла је жртва породичног насиља.

Само налаз лекара са Института за судску медицину, са пратећим фотографијама повреда, необорив је документ, на основу којег се може реконструисати начин настанка повреда.

"Некада кључно питање за суд је да ли су повреде настале као последице насиља, током случајног пада или на други начин. У том смислу наш налаз даје посебну вредност током вођења судског поступка", рекао је доктор Ђорђе Алемпијевић са Института за судску медицину у Београду.

У саветовалишту сматрају да проблем мора системски да се реши, јер више од 50 одсто жена у сигурној кући, које дођу из унутрашњости, немају одговарајуће налазе.

"Тих жена нема много да би оштетило неку институцију или министарство. Уосталом то може да се регулише законом, као што је регулисано законом да жртве трговине људима имају бесплатну здравствену заштиту, зашто то не би имале и жене жртве насиља", навела је Весна Станојевић из Саветовалиште за жртве насиља у породици.

Годину дана, до 2008, градски секретаријат за здравство финансирао је такве прегледе. Сада кажу, то није у њиховој надлежности. У институту и даље, самоиницијативно, бесплатно прегледају повређене жене.

То, кажу, не може да траје у недоглед, јер институт, као део медицинског факултета, није у систему здравствене заштите, те трошкови прегледа не могу да им се рефундирају преко Фонда здравственог осигурања.

Та школа је, иначе, тридесета у Србији чији ће ученици, захваљујући "Телетону", добити квалитетнију наставу физичког васпитања и боље услове за припреме пред спортска такмичења.

Већина фискултурних сала у школама у Србији није реконструисана или недостаје основна опрема. Захваљујући акцији "Телетон", до сада је прикупљено око 7,5 милиона динара за опремање.

Основна школа "Крађорђе" у Рачи добија нове справе за гимнастику и друге спортове чему су се, као по правилу, највише обрадовали најмлађи. За око 600 ђака, настава ће бити занимљивија и квалитетнија.

"Надам се да ће неким новим спортовима и новим реквизитима деца разбијати спортски дух и здравље, али и да ће наставници бити мотивисани", рекла је Татјана Пашић из Народне канцеларије председника Републике.

Зоран Петровић из Рајфајзен банке каже да је тој фирми задовољство да може да помогне младима да дођу до нових справа за тренирање и да се бави неком додатном активношћу.

Захваљујући спонзорима, грађанима Србије и јавним личностима, Радио-телевизија Србије, другу годину заредом, организује "Телетон".

"Осим што инсистирамо на квалитетном телевизијском и радијском програму, наша кућа даје пример и кроз овакве акције", рекла је пи-ар менаџер РТС -а Душка Вучинић-Лучић.

Приликом одабира школе критеријуми су били неразвијеност општине, непостојање сала и број ђака који би ту требало да вежба, као и старост и функционалност опреме.

Просечни "загађивач Србије" пласичне кесе користи у просеку 20 минута, а за разградњу ове кесе потребно је чак хиљаду година. Око милион литара воде грађанин загади само једном просутом литром моторног уља.

Уколико би тај исти "загађивач" рециклирао конзерву уместо што је баца, уштедело би се онолико енергије колико је телевизору потребно за три сата рада.

Позив грађанима да учествују у овој акцији у суботу стигао је од градоначелника Београда Драгана Ђиласа и министра Оливера Дулића.

"Ако грађани не буду бацали пикавце на све стране, или неки други папир, онда ћемо нешто и успети да урадимо. Без великог учешћа грађана и свести о томе да то треба радити, наша акција неће успети", каже градоначелник Београда Драган Ђилас.

"Када би два милиона руку тог дана један минут посветили чистоћи свога града и подигли нешто што им смета y свом окружењу, било у стану, кући, дворишту и однели до канте, тога дана ми бисмо решили проблем расутог отпада који је можда један од највећих проблема у Београду", каже министар за заштиту животне средине и просторно планирање Оливер Дулић.

До сада је у Србији очишћено 60 одсто дивљих депонија, остало их је око 2.000.

Спортски терени у Основној школи "Горња Јабланица" у Медвеђи остају празни, јер су, са новом опремом, часови физичког много интересантнији у сали.

"Много нам је боље, има више игара. Сад имамо све што нам је потребно, немамо времена за одмор", рекла је ученица Александра Симић.

Ученица Сања Димић каже да највише времена проводи играјући кошарку и рукомет, а ученик Бојан Филиповски каже да је добро што сада сви имају исту опрему.

Деци је забавније, професорима лакше, а наставне јединице у потпуности су испуњене.

"Са реквизитима смо били у мањку. Сада је час много занимљивији, а деца су задовољна и срећнија", рекла је професорка физичког васпитања Сузана Вулетић.

Основна школа у Медвеђи је средствима Министарства омладине и спорта комплетно реновирала салу.

"С обзиром да је школа бројна и да имамо добар потенцијал деце, сада захваљујући оваквим условима рада деца могу да постигну добре резултате", рекао је директор школе Живојин Павловић.

Захваљујући акцији Телетон, 412 ученика користи нове струњаче, лопте и шведске клупе. Успешни кошаркаши, одбојкаши, прваци у малом фудбалу Јабланичке лиге, сада имају праве услове за вежбање.

У заједничкој изјави коју су потписали представници верских заједница у Србији наводи се да "јудаизам, хришћанство и ислам сматрају живот бескрајном вредношћу и религијска обавеза је лечити оболелог, излечити болест и продужити живот".

Верски званичници изстићу да подржавју идеју стварања националног програма завештања органа "искључиво у сврху очувања људских живота, искључујући могућност да се органи користе за медицинске експерименте, или у наставне сврхе за студенте медицине".

"Обавеза спасавања живота лежи како на појединцу, тако и на заједници. Лекар има божанску лиценцу и библијски и курански мандат да користи своје лечничке способности да лечи болесне и тако сачува и продужи живот", сматра Рабин Исак Асијел.

Београдски имам Елдин Ашћерић наводи да донирање мора бити добровољно, јер су хуманост и доброчинство добровољни.

"Друга ствар, ако се ради о живој особи, може бити донирање парних органа, који су витално важни за особу која је оболела, а да се при том не угрози живот. Трећа ствар је, да донација не сме угрозити живот донатора, и четврта ствар јесте да донација не сме бити предмет трговине", рекао је имам Ашћерић.

И хришћанство нас учи да је Исус дао живот за човека, за спасење, и духовно и телесно, и да је порука Јеванђеља, да треба да помажемо ближњима.

"Да будемо спремни да део свог тела, не угрожавајући свој живот, који је такође дар Божији, поклонимо ближњем, уколико тај наш поклон, дар, може да продужи, макар за кратко његов живот", каже епископ јегарски Порфирије.

Причу о значју завештања органа представник католичке цркве и директор "Каритаса" и Владислав Варга илустровао је догађајем из своје младости.

"Када сам био у Риму на студијама, тада 1968, изненадио сам се када сам прочитао име улице, која се звала једног Њокија. Питао сам ко је то? То је био католички свештеник, који је завештао органе већ тада, и дао своје очи, једном младићу, када је умро у несрећи. Дакле његове очи, после више година и данас живе!"

Према подацима надлежних установа, четири хиљаде пацијената у Србији је на хемодијализи док је 1.300 особа на листи чекања за трансплантацију бубрега. Нема прецизних података колико наших грађана чека на здраву јетру или срце.

Осим неколико струњача и лопти, ученици Основне школе "8.октобар" у Власотинцу нису имали ништа више. Зато су били одушевљени када је захваљујући добротворној акцији "Телетон" у школу стигла нова спортска опрема.

"Фискултурна сала без справа и није права сала. До сада смо имали само гимнастику у партеру а сада ћемо моћи да вежбамо и на справама", рекао је ученик Марко Горуновић.

Његова другарица Милица Ранђеловић неколико година тренира атлетику и одушевљена је новом опремом.

"Веома ми је драго што смо добили ову опрему јер ћемо моћи сада боље да тренирамо и да се развијамо", каже Милица.

Упркос изузетно лошим условима, ученици ове школе постижу изванредне резултате на разним спортским такмичењима. То потврђује Милош Митов, професор физичког васпитања.

"У кошарци смо други у Србији а у атлетици први. Неколико пута смо били победници на кросу РТС-а. Из ове школе су изашли и олимпијци Ненад и Предраг Филиповић", рекао је професор Митов.

Вратило, разбој, козлић, пет струњача, одкочна даска, шведска клупа, опрема вредна око пет хиљада евра итекако значи једној од најбољих школа у јабланичком округу.

"То ће нам користити за бољу наставу физичког васпитања али и за ваншколске спортске активности а све с циљем да деца буду здрава", каже директор школе Живорад Ђонић.

Фискултурну салу саграђену 1929. године деле са Друштвом за телесно васпитање "Партизан". У салу се није улагало годинама па се зато надају да ће и њено реновирање напокон доћи на ред.

Уз помоћ компанија и појединаца, новац је прикупљен, а Основна школа "Димитрије Тодоровић-Каплар" у Књажевцу једна је од 28 школа у које ових дана стижу справе и реквизити за наставу физичког васпитања.

Школа је добила двовисински разбој, козлић, струњаче и лопте, а ђаци се труде да испробају све нове справе.

"Први утисци су стварно позитивни. Ово је један добар правац како унапредити наставу физичког васпитања. Деца су позитивно одреаговала", рекао је професор физичког васпитања Дарко Мичић.

Директор Дејан Томић каже да је новим наставним средствима подигнута безбедност деце на виши ниво, а посао наставницима физичког васпитања олакшан.

Школу "Димитрије Тодоровић-Каплар" која има традицију образовања деце 175 година тренутно похађа 980 ученика и за њихнова спортска опрема значиће прави подстицај за активније бављење спортом.

"Подржавамо идеју стварања националног програма завештања органа искључиво у сврху очувања људских живота, искључујући могућност да се органи користе за медицинске експертименте, или у наставне сврхе за студенте медицине", наведено је у заједничкој изјави верских званичника.

У дебати, коју су организовали Друштво српско-јеврејског пријатељства, Јеврејска општина Београд и Центар за демократију, учествовали су и представници СПЦ, Католичке цркве и Исламске заједнице Србије.

"Јудаизам, хришћанство и ислам сматрају живот бескрајном вредношћу и религијска обавеза је лечити оболелег, излечити болест и продужити живот", наведено је у заједничкој изјави.

"Специфичан случај опште обавезе испољавања љубави и бриге за ближњег односи се не само на ситуације када је угрожен живот, или део тела, или када треба повратити нарушено здравље, него такође и на лакше ситуације када треба ублажавати бол и унапредити опште здравствено стање", истакнуто је у изјави.

Генерални секретар Ријасета Исламске заједнице Србије Елдин Ашћерић је навео да је генерални став те заједнице да је завештање органа дозвољено, истичући да оно мора бити добровољно и да "не сме бити предмет трговине".

Представник Католичке цркве Владислав Варга је изразио задовољство због заједничког става учесника скупа о завештању органа, додајући да је то "нешто најлепше што можемо урадити'' да би помогли људима.

Епископ јегарски Порфирије сматра да је завештања органа један од начина помоћи ближњима.

Нови простор је неопходан јер је у две постојеће Сигурне куће, већ смештено више од 50 жена и деце. Истовремено, са хуманитарном акцијом на свим програмима РТС-а, Радио Београда и на Интернет порталу, траје медијска кампања за спречавање породичног насиља.

Када, како је планирано, крајем јула буде завршена, што ће зависити од прикупљених пара и временских услова, Сигурна кућа биће предата на трајно коришћење Склоништу за жртве насиља у породици.

Постојећи капацитети нису довољни. Само у протеклих недељу дана, готово сваког дана на врата Сигурне куће, кажу, закуца бар једна мајка са децом.

"Ми смо извођачу до сада исплатили један део средстава који је скупљен преко РТС-а, међутим потребно је још средстава да би кућа била завршена. То даје велику шансу свима онима који имају проблема са насиљем, а то су жене и деца", каже Весна Станојевић из Саветовалишта за жртве породичног насиља.

Општина Раковица, на чијој су тероторији обе Сигурне куће, обезбедила је парцелу и за трећу, и, како кажу, побринуће се да она буде изграђена у најкраћем могућем року.

"Ми смо свесни да је Сигурна кућа прелазно решење и да проблем треба решавати у корену односно сузбијањем насиља. Уколико буде интересовања, ми смо спремни за даљу сарадњу", наводи Новица Барјактаревић, члан Општинског већа Раковице.

Нова Сигурна кућа пружиће уточиште многим женама и њиховим малишанима и омогућити да им опоравак буде квалитетнији и бржи.

То је више него што се укупно годишње уради трансплантација бубрега у земљи. Само у једном дану, лекари Универзитетске дечије клинике у Тиршовој пресадили су два кадаверична бубрега и тако спасли даље дијализе једног дечака и једну девојчицу.

У Центру за дијализу и трансплантацију бубрега на Дечјој клиници у Тиршовој, у претходних пет година пресађено је пет кадаверичних бубрега. Само за четири и по месеца ове године петоро деце је добило бубрег од непознатог даваоца.

Прошлог викенда тај орган је, захваљујући племенитости родитеља страдалог дечака и лекарима КЦС, добила девојчица из Лазаревца и дечак из Добоја. Недељу дана пре њих кадаверични бубрег пресађен је и седамнаестогодишњој Јованки. Њихов постоперативни ток протиче уредно.

Јованкина мама Бранка Даниловић рекла је да су чекали на трансплатацију девет година и додала да су сада презадовољни.

Трансплатација најважнији начин лечења

Иако болесници на дијализи имају најсавременије лекове и апарате, трансплантација је најважнији и најјефтинији начин лечења.

"То им омогућава нормалну социјализацију, нормално функционисање и из наше болнице они излазе што пре, не зато што ми не желимо да их гледамо, него што они нас неће да гледају", рекао је начелник урологије Универзитетске дечије клинике у Тиршовој Зоран Крстић.

Од изузетне важности је да најмлађи пацијенти што пре добију бубрег. "Деца током лечења дијализом имају заостајања у расту које се касније не може надокнадити, а други исто тако битан разлог јесте да она много теже са психосооцијалног или психофизичког аспекта доживљавају лечење дијалитом", рекао је нефролог Рајко Хрвачевић.

Што је пацијент дуже на дијализи шансе за успех трансплатације су мање и дужина живота и квалитет живота после трансплатације су мањи, а разлог су оштећења органских система пре свега срца и крвних судова током лечења дијализом.

Пожелимо да се најмлађи пацијенати Клинике у Тиршовој, који сада чекају бубрег, што пре придруже деци са почетка наше приче и четворогодишњем Недељку Коматини, кога је наша екипа снимила приликом редовне контроле након трансплантације бубрега.

Иако имамо добро обучене тимове и опрему за такве захвате, највећи проблем је недостатак органа.

Пракса је показала да породице преминулих ретко дозвољавају донирање, иако је некима то једина могућност излечења.

Нишлијкa Марину Радуловић пре шест месеци, од непознате особе која је премилула, добила je бубрег. Било је то прво донирање органа у Нишу са пацијента који је доживео мождану смрт.

Данас се Марина после четворогодишње дијализе и пресађивања органа чешће смеје, јер је живот, како каже, много лепши.

Према њеним речи, живот пре трансплантације је тежак, сваки други дан сте на дијализи, а сада је живот много бољи јер нема тих страхова.

За разлику од суграђанке, осамнаестогодишња Невена још увек чека излечење. На дијализи је од тринаесте године јер нема живе даваоце.

Невена каже да четири пута недељно мора да иде на дијализу и да би јој много значило када би добила бубрег, јер би тек тада живела нормално као сви остали.

Повећање броја оболелих од дијабетеса и хипертензије годишње увећа број бубрежних болесника за 10 до 15 одсто.

"Постоји све већи број особа које завештавају своје органе, али је потребно да тај број буде много већи, каже руководилац тима за трансплантацију Видојко Ђорђевић и додаје да је веома важно за живота завештати своје органе.

Свих 40 постеља за дијализу у Клиничком центру у Нишу попуњено је даноноћно. Најмлађи пацијент има 18, а најстарији 78 година.

У просеку између 4 и 6 пацијената Клиничког центра у Нишу месечно доживи мождану смрт. Када би само три породице пристале на донирање органа, онда би педесетак пацијената годишње добило нове бубреге, а 24-оро њих здраву јетру.

У име РТС, донацију је симболично примила  Душка Вучинић ПР Јавног медијског Сервиса Србије која је изразила задовољство што су домаћини и такмичарке подржали ову друштвено одговорну акцију РТС."

У такмичењу је учествовало чак 170 девојака и, после осам квалификационих трка, у финалној, на 85 метара, у ципелама своје маме, победила је Марина Величковић.

Такмичарке су морале да трче у обући са штиклом најмање висине 8, а ширине 2 центиметра!

Општина Раковица и Саветовалиште против насиља потписали су Уговор о почетку радова. Нови простор је неопходан јер је у две постојеће Сигурне куће, већ смештено 50 жена и деце.

Истовремено, са хуманитарном акцијом "Наша кућа" на свим програмима Телевизије, Радио Београда и на Интернет порталу, спроводи се медијска кампања за спречавање породичног насиља.

Локација на којој ће бити изграђена трећа Сигурна кућа у Београду је тајна, како би жене и деца, који су годинама трпели насиље, били заштићени од даљег малтретирања.

Општина Раковица, обезбедила је парцелу и побринуће се да кућа буде изграђена у најкраћем могућем року.

"Раковица је као и увек до сада помагала сигурну женску кућу и нама је веома важно да се тај проблем реши", изјавио је Бојан Милић, председник општине Раковица. Милић је додао да и општина Раковица има тај проблем, али ће кућа бити намењена не само Раковици, већ целој Србији.

Нова Сигурна кућа, пружиће уточиште многим женама и њиховим малишанима и омогућити да им опоравак буде квалитетнији и бржи.

"Ми ћемо изградњом ове куће моћи да примимо много већи број деце и жена којима је помоћ потребна, а наравно захваљујући општини Раковица која нам је изашла у сусрет, не само сада него и у прошлом периоду и РТС-у који је радио медијску кампању", рекла је Весна Станојевић из Склоништа за жртве насиља у породици.

Осим хуманитарне акције и медијске кампање за спречавање породичног насиља, РТС се у неколико наврата одрекао свог дела прихода и наменила га изградњи треће Сигурне куће у Београду.

Ових дана почиње уређење земљишта како би већ крајем месеца отпочела изградња треће Сигурне куће у Београду.

Када буде завршена, како је првобитно планирано крајем јула, што ће зависити од прикупљених пара, Сигурна кућа биће предата на трајно коришћење Склоништу за жртве насиља у породици.

Хуманитарни турнир у малом фудбалу "Играј без разлике" заказан је за 22. мај 2010. године, на теренима Спортског центра "Олимп" на Звездари, уз учешће многобројних друштвено одговорних компанија и јавних личности. Медијски покровитељ турнира је Радио-телевизија Србије.

Народна канцеларија председника Републике, следећи своје стратешко опредељење и посвећеност развоју друштва, посебно помаже и подржава рад удружења и организација чија је делатност усмерена ка збрињавању и заштити права деце, особа са инвалидитетом и других угрожених група , као и њиховој интеграцији у друштво, кроз велики број пројеката и акција хуманитарног карактера.

Турнир у малом фудбалу, под слоганом "Играј без разлике", једна је у низу активности којима Народна канцеларија доприноси унапређењу положаја управо најугроженијих грађана Србије.

Први турнир, у октобру 2008. године, био је организован за помоћ Дому за децу и омладину ометену у развоју у Кулинaма, а други, у јуну 2009. године, за помоћ „Прихватилишту за ургентну заштиту злостављане деце", у склопу београдског Центра за заштиту одојчади, деце и омладине.

Овогодишњи, трећи по реду, турнир "Играј без разлике" усмерен је ка прикупљању средстава за изградњу Сигурне куће за жене и децу жртве породичног насиља.

Хуманитарни турнир у малом фудбалу "Играј без разлике" који организује Народна кацеларија председника Републике, биће одржан 22. маја 2010. године, на теренима Спортског центра "Олимп" на Звездари.

Учешће су већ потврдили или најавили представници најугледнијих друштвено одговорних компанија као и бројне личности културног и јавног живота.

Турнир у малом фудбалу, под слоганом „Играј без разлике", једна је у низу активности којима Народна канцеларија председника Републике доприноси унапређењу положаја најугроженијих грађана Србије.

Значајан део њихових активности усмерен је на инклузију и подршку социјалних група које су због болести, дисфункционалних породица, менталних и физичких недостатака, дошле на ивицу егзистенције. Покушавају да им помогну да стану на ноге, да се укључе у заједницу и да се брину о себи.

Отуд је сасвим природна подршка коју су и претходних година пружили Сигурној кући која окупља жене и децу - жртве насиља у породици.

Ове године Телеком је реализовао неколико акција помоћи угроженим категоријама грађана. Пружили су помоћ грађанима Зајечара и околине коју су претрпели огромне штете услед поплава. Такође, подржали су рад народне кухиње у Куршумлији која има највише корисника у Србији. Током 2009. године са општином Варварин и Министарством за социјална питања, Телеком је обезбедио већи део средстава за куповину куће осмочланој породици Марковић из Варварина, у којој четворо деце болује од мишићне дистрофије.

Са београдском општином Стари Град и Националном фондацијом за хуману старост „Др Лаза Лазаревић" конципиран је центар за позивање намењен старим особама, информативног, едукативног и саветодавног карактера. Са многим удружењима параплегичара, квадриплегичара, слепих и слабовидих особа имали су заједничке пројекте и активности. Опремање основне школе у Лебану хемијским кабинетом и фонолабораторијом уследило је као израз настојања да се једној од сиромашнијих општина у Србији обезбеде адекватни услови у образовном процесу. Тај пројекат био је део Телекомове водеће акције у 2009. години - акције „е-дукациј@", у којој је уведен широкопојасни интернет прикључак у основне и средње школе у Србији.

Уз подршку представника локалних структура више од 3330 школа у Републици добило је интернет прикључак, а 100 њих и информатичке кабинете.

Као друштвено одговорна компанија, Телеком настоји да улаже у заједницу и њену одрживост, као и у све њене сегменте којима је потребна подршка.

Међутим, Телекомово право лице заправо показују запослени, који су у много случајева доказали истинску хуманост и преданост у раду у заједници, волонтерским акцијама, прикупљањем средстава за угрожене и давањем крви за болесне. Поносни су што имају такве запослене од којих се учи шта значи бити део друштва.

У Србији постоји укупно девет Сигурних кућа за жртве насиља, а у двема у Београду живи педесетак жена и деце. Нови простор је неопходан како би живот штићеника и терапије били квалитетнији.

РТС већ неколико месеци води хуманитарну акцију прикупљања средстава за изградњу треће Сигурне куће у Београду. Истовремено, на свим програмима наше телевизије, Радио Београду и на Интернет порталу, спроводимо медијску кампању за спречавање насиља у земљи.

Ожиљци од ножа и маказа, видљиви трагови насиља, никада неће нестати. Пуних седам година, једна од жртава трпела је језиво насиље. У малом месту, у којем је живела, сви су знали да је муж злоставља, али нико није желео да помогне.

"Прво сам се разочарала у своје родитеље зато што ми нису дали подршку", каже жртва насиља у породици. Полиција јој је окретала леђа, а коме год да се обраћала, након што би је саслушао, ништа се није дешавало.

Како каже, у једном тренутку је помислила да је она крива за све и да је најбоље да себи одузме живот.

Само 12 одсто жена успе да се спасе и почне нови живот, без насиља. Многе одустају и од помисли да напусте насилника јер, после вишегодишњег злостављања, губе самопоуздање и веру у помоћ институција система.

Палилула пример добре праксе

"Свака институција мора да ради свој посао и не можеш да ставиш под тепих нешто што је очигледно потреба за вашом интервенцијом", сматра Снежана Јовановић из Центар за социјални рад Палилула.

Јовановић је објаснила да се Центар за социјални рад укључује у заштиту жртава и ради процену у поступку који се води. Најчешће је то заштита од насиља у породици и поступак за развода брака, пошто жртва буде смештена у сигурну кућу.

"У оним најтежим случајевима злостављања када из безбедносних разлога жртва није смештена у сигурну кућу у малом месту жртва се смешта у Београд", прецизирала је Јовановић.

Центар за социјални рад Палилула и полицијска станица те општине, пример су добре праксе. По пријави насиља, заједно одлазе на терен и много брже и ефикасније од надлежних у другим општинама, предузимају све што је у њиховој надлежности.

"Раније су код жртава постојале предрасуде да ће полиција само тренутно одрадити посао, а после ће се то изгубити негде", изјавила је Слађана Стојковић из Полицијске станице Палилула.

Стојковић уверава да то ипак није тако и да се полицијска служба труди да сваком инциденту прида важност и да жртва после свега буде на сигурном.

Највећи проблем споро правосуђе

У мањим местима, због предрасуда, и због тога што се углавном сви познају, на насиље у породици надлежни често не реагују на прави начин. Мада и кривични и породични закон јасно предвиђају мере заштите жртве, пракса показује да казна споро стиже насилнике.

"Могу да кажем да се ситуација драстично променила у позитивном смислу", истакла је Весна Станојевић из Саветовалишта за жртве насиља у породици.

Станојевић каже да иако је чула за случај да је полицајац насилнику рекао да му је жена у сигурној кући и да је у дослуху са њим, сматра да су то само спорадични случајеви.

Према њеном мишљењу, највећи проблем је у правосуђу, јер жене месецима чекају на обичну одлуку о забрани приласка насилника, док се о разводу и подели имовине одлучује годинама.

Прошле године, само двојица насилника исељена су из породице, а у истом периоду Саветовалишту се за помоћ обратило готово 5.000 жртава. Док насилници остају код куће, сигурне куће које су једина уточишта за жене и децу, стално су пуне.