Београдска публика ће уживати у премијерном извођењу Лењинградске (VII) симфоније Д. Шостаковича чим временски услови дозволе организацију тако велике манифестације на којој је планирано учешће 120 музичара.

Гледаоци Радио-телевизије Србије и слушаоци Радио Београда благовремено ће бити обавештени о новом датуму одржавања концерта.

Улазнице за концерт 8. фебруара важиће и новог датума одржавања концерта, а могућ је и повраћај новца на билетарници Центра "Сава".

Музичка продукција и Симфонијски оркестар РТС-а захваљују публици на разумевању.

Од 1992. године је стални диригент Хора и СО РТС са којима је извео велики број хорских, симфонијских и вокално симфонијских остварења светске и домаће, историјске и савремене литературе, са посебном пажњом приступајући премијерним извођењима како нових домаћих дела, тако и остварења из светске музичке баштине која су, захваљујући њему, по први пут била представљена и у Србији. Највећи број тих концерата снимљен је за радио и ТВ, а они су и основа обимне Суђићеве дискографије.
Оперском дириговању посветио се 1993. године, водећи оркестар Опере Народног позоришта у Београду, а сезоне 1999/2000. био је његов шеф-диригент. Генерални музички директор Опере био је 2004/2005. У своју богату биографију убележио је многа извођења стандардног балетског и оперског репертоара, док се, међу гостовањима, издваја наступ на Атинском фестивалу 2008. године ("Кармен").
Суђићева дужа међународна ангажовања почела су 1998. године, када је први пут био гост-диригент Краљевске опере у Стокхолму, да би се та сарадња продубила и довела га на место резиденцијалног диригента 2001. године. Са овим ансамблом остварио је преко 150 оперских и балетских представа, а врхунац заједничког рада представљао је наступ на фестивалу у Висбадену 2003. ("Лабудово језеро"). Плодну сарадњу остварио је и са ансамблом Хелсиншке националне опере.
Током неколико последњих година дириговао је концертима на којима су солисти били Симон Трпчески, Шломо Минц, Пепе Ромеро, Хенрик Крагеруд, Хенрик Сигфридсон, Николај Петров, Александра Вербицка, Мишел Д'Алберто, Минео Хајаши, Дејан Млађеновић, Александар Сердар, Александар Маџар, Владимир Глигорић, Дејан Лазић и Аника Вавић.

Сарађивао је од 1989. године и са Оркестром Београдске филхармоније и са њим био на турнеји у Кини, наступао на БЕМУС-у, или пратио велике светске звезде (Н. Кенеди, М. Венгеров).

Награду града Београда други пут је добио 2004. године за диригентски подухват када је са 650 ученика средњих музичких школа из целе Србије извео "Кармину Бурану" Карла Орфа.

На чело Хора и Симфонијског оркестра РТС Бојан Суђић дошао је 2005. године и наставио своју мисију представљања нових дела домаћих аутора и мање познатих или ређе извођених остварења из светске историјске баштине. На том све ширем списку нашли су се, између осталих и "Посвећење пролећа" и "Свадба" Игора Стравинског, Друга симфонија Густава Малера, "Живот јунака" и "Тако је говорио Заратустра" Рихарда Штрауса, Миса у це-молу В. А. Моцарта, "Фауст симфонија" Франца Листа, "Реквијем" Хектора Берлиоза, Шеста симфонија Дмитрија Шостаковича, кантата "Александар Невски" Сергеја Прокофјева, "Missa di gloria" Ђакома Пучинија, "Острво мртвих" и "Звона" Сергеја Рахмањинова, "Охридска легенда" (интегрално извођење) Стевана Христића и "Пасија Св.кнеза Лазара" Рајка Максимовића.

Суђић је са диригентског пулта водио и ауторске вечери В.Трајковића, Р.Максимовића и А.Симића, као и извођење многих дела савремених домаћих и светских аутора (Међународна трибина композитора).

Бојан Суђић је дириговао на свим важнијим фестивалима у Србији, а осим домаћих оркестара, водио је и Хелсиншку, Новосибирску, Пловдивску, Загребачку, Македонску и Будимпештанску филхармонију, симфонијске оркестре Одензеа, Потро Алегреа, Софије и Црне Горе, "Метрополитен оркестар" из Лисабона, Московски камерни оркестар и Филхармонију ОФУНАМ из Мексико Ситија. Наступао је у готово свим европским земљама, Мексику, Бразилу и Кини.

Основа Суђићеве уметности је спој изразите музикалности и префињеног, ауторитативног и прецизног диригентског геста. Уз познавање обимне литературе и одговоран однос према партитури, солистима и ансамблу са којим ради, Суђић музику ваја као властити креативни чин. У том подухвату сасвим је специфичан управо постигнути сложени баланс између инспирације и занатске вештине, изражајности и дејствености, високе мотивисаности и рационалне контроле свих параметара извођења. „Он је природни таленат са изузетним стилом и са једном од најлепших техника коју сам икада видео" (M.Liljeroos, "Huvudstaadtsbladet", Хелсинки).

Остварио је више стотина снимака за Фонотеку Радио Београда, а многи од њих објављивани су, током неколико деценија, а у издању ПГП РТС, на неколико десетина носача звука.
За дотадашње велике успехе у својој културној и уметничкој мисији, заједно са својим шефом-диригентом Бојаном Суђићем, СО РТС је 2008. године добио признање "Изванредни златни беочуг".

Оркестар је, током деценија, неколико пута (декретом) престајао са радом (1951. и 1968. године), али се увек брзо наново формирао под притиском јасне и непорециве потребе за његовом специфичном и драгоценом културном и уметничком мисијом. Такође, неколико пута је мењао име (Велики радио оркестар, Оркестар Радио Београда, Симфонијски оркестар Радио-телевизије Београд, Симфонијски оркестар Радио-телевизије Србије).

Основна мисија оркестра везана је за потребе програма радија и телевизије и снимања за Фонотеку радија. Осим архивирања концертних снимака чији су програми углавном наменски конципирани, оркестар је остварио и велики број студијских снимака међу којима највише има композиција домаћих аутора (југословенских и српских) и савремене музике, а са домаћим солистима. Током седам и по деценија програмски циљеви нису се променили: квалитетно (најчешће премијерно) извођење (и снимање) остварења домаће музике (историјске и савремене) и премијерно представљање оних остварења светске уметничке баштине која до тада нису била присутна на нашим концертним подијумима. То се поготово односи на обимнија вокално-инструментална дела при чијем извођењу је СО РТС наступао заједно са Мешовитим хором РТС (капитална дела Баха, Хендла, Хајдна, Моцарта, Бетовена, Менделсона, Вердија, Брамса, Малера, Брукнера, Гречањинова, Бритна, Стравинског, Пендерецког...), нарочито се залажући за домаћи репертоар (Петар Коњовић, Стеван Христић, Станислав Бинички, Јосип Славенски, Љубица Марић, Александар Обрадовић, Енрико Јосиф, Душан Радић, Рајко Максимовић, Владан Радовановић, Вук Куленовић, Југослав Бошњак ...). Нема ниједног домаћег композитора чије се макар једно оркестарско дело није нашло на програму СО РТС, чак је била дугогодишња пракса да оркестар одсвира већину дипломских и магистарских радова студената композиције са Факултета музичке уметности и редовно учествује на фестивалима специјализованим за савремену домаћу музику. Не мање важна мисија СО РТС била је и сарадња са младим солистима и диригентима, што је резултирало и дугогодишњом серијом концерата "Млади који освајају свет" са великим међународним угледом. Своје прве уметничке кораке у оквиру овог циклуса имали су, између осталих, и Зубин Мехта, Шарл Дитуа, Дмитриј Башкиров, Филип Антрмон, Кристијан Ферас, Игор Ојстрах, Уто Уги, Павица Гвоздић и Ернест Ачкун. Такође дугогодишњи циклус "Музичке вечери Радио Београда" био је оствариван по посебном концепту: једно премијерно представљање остварења домаћег аутора, једно дело светске музике 20. века и једно ретко извођено дело из музичке историје. Сви концерти ових циклуса били су и директно преношени и снимани за Фонотеку Радио Београда. Такође је велику популарност међу публиком и слушаоцима деценијма одржао циклус "Променандни концерти" у Коларчевој задужбини.

Са Симфонијским оркестром Радио-телевизије Србије наступали су неки од најпознатијих светских диригената (Игор Маркевич, Зубин Мехта, Ефрем Курц, Фридрих Цаун, Шарл Дитуа, Лорин Мазел, Жан Пол Жакија, Мстислав Ростропович, Владимир Федосејев, Александар Аполин, Милен Начев, Арнолд Кац, Давид Порселајн, Лејф Сегерстам, Владимир Крањчевић), док су највише снимака и концерата са врхунским уметничким резултатима остварили Младен Јагушт, Ванчо Чавдарски и Бојан Суђић.

Готово сви значајни домаћи музички уметници наступали су бар једном као солисти уз СО РТС (од Меланије Бугариновић, Александре Ивановић, Бисерке Цвејић, Иве Погорелића, Јована Колунџије и Ксеније Јанковић до Александра Маџара, Јасминке Станчул, Александра Сердара и Стефана Миленковића), док се међу светском извођачком елитом која је свирала са овим оркестром налазе и Антонио Јанигро, Енрико Мајнарди, Никита Магалов, Хенрик Шеринг, Андре Навара, Игор Ојстрах, Владимир Ашкенази, Николај Орлов, Карл Зебон, Уто Уги, Марија Типо, Мишел Бероф, Кендал Тејлор, Николај Петров, Валериј Климов, Кирил Родин, Алдо Чиколини, Елисо Вирсаладзе, Галина Вишњевска, Џулијан Лојд Вебер, Најџел Кенеди, Симон Трпчески, Монтсерат Кабаје, Шломо Минц, Пепе Ромеро, Кири Те Канава и Хозе Карерас.

СО РТС је наступао на свим значајним фестивалима у Југославији и Србији (ниједном није пропустио БЕМУС!), а остварио је и успешне турнеје у Италији, Француској, Немачкој, Швајцарској, Шпанији, Грчкој, Румунији и Мароку.

Рођен 1960. године у Окучанима, умро 1987. године у Београду. Музику је студирао на Конзерваторијуму у Прагу (композицију код Јирака и Новака, дириговање код Талина). Био је професор музичке школе "Станковић" и професор музичке академије, као и први ректор уметничке академије у Београду. Током 12 година (од 1950. до 1962) налазио се, у својству генералног секретара, на челу Савеза композитора некадашње Југославије.

Шеф музичког програма Радио Београда постао је 1936. године, а годину дана касније основао је Велики-симфонијски радио оркестар чији је шеф диригент био до 1940. године. На ову дужност је дошао поново у првим послератним годинама и на њој остао до краја 1947, када је прешао на Музичку академију. Поред дугогодишњег бављења оркестарским и хорским дириговањем бавио се и компоновањем и музичком критиком. Био је председник Савеза музичких друштава Србије, члан САНУ и дописни члан ЈАЗУ. Добитник је Вукове награде (1965), Седмојулске награде за животно дело (1971) и награде АВНОЈ-а (1981).

Најважнија дела Вукдраговића: два гудачка квартета, циклус "Вокална лирика", кантате "Везиља Слободе", "Светли гробови", "Србија" и друга.

Лењинградски симфонијски оркестар је желео нову симфонију за сезону 1941/42. и дело је поручио од Шостаковича још пре Хитлеровог напада на СССР. Ако узмемо у обзир изјаву Шостаковича (који је нерадо говорио о самом процесу свог рада) "ја мислим споро, али пишем брзо", највероватније је и ово своје дело мајстор имао у потпуности у унутрашњем слуху и памћењу још пре него што је прву ноту ставио на папир. Композиторов пријатељ из тих времена, критичар Лев Лебедински, потврдио је након Перестројке да је Седма симфонија "зачета" пре почетка опсаде Лењинграда: "Чувену тему из првог става Шостакович је на почетку замислио као тему Стаљина, али ју је, кад је рат отпочео, назвао темом Хитлера". Сам композитор је о овој својој чувеној теми (и њеном ванмузичком значењу) у то време јавно говорио да је то „немачка тема" или „тема зла", али постоји више сведочења блиских пријатеља из периода када је симфонија настајала да је сматрао да "фашизам није само национал-социјализам", и да је тема његове музике „терор, ропство и притисак на слободу духа и да је, као и Пета симфонија пре ње, и Седма посвећена борби против тираније и тоталитаризма". Сам је, чак, сматрао да централно место у првом ставу не треба да има поменута „тема зла" и њена музичка елаборација, већ трагична музика која следи за њом и коју је описао и доживео као "погребни марш или реквијем". "Не знам како бих окарактерисао ту музику, можда као осећање туге које је толико јако да за њега нема довољно суза."

У прво време Шостакович је планирао да напише дело у једном ставу, са хором и реквијемском општом атмосфером, док је текст требало да узме из "Давидових псалама", из "Старог завета". !"Идеја да Бог не прашта страдање невиних жртава и да се свети злочинцима била је моје полазиште и она је и остала у самом језгру симфоније." Наравно, Совјетска власт не би дозволила употребу библијског текста, па је Шостакович убрзо одустао од експлицитне обраде ове теме.

Сама "Хитлерова тема", односно, "тема зла" или "тема нападача", такође има необичну генезу: потврђено је да је Шостакович њену мелодију и дванаест варијација свирао својим студентима на конзерваторијуму много пре почетка рата. Он сам се никада није експлицитно изјашњавао о њеном пореклу или значењу: "Никада ми циљ није био натуралистичко приказивање војних акција, брујања авиона, судара тенкова, топовске паљбе, нити сам икада компоновао такзвану музику битке, већ ми је била намера да оживим контекст ужасних збивања". А једина „ужасна збивања" пред рат биле су сталне Стаљинова чистке. "Чак и пре почетка рата вероватно није било ни једне породице која није изгубила неког: оца, брата, рођака или пријатеља. Свако је имао некога да за њим жали, али морали сте то да радите тихо, испод ћебета, да нико не види. Свако се сваког бојао и туга и страх су нас просто гушили. Морао сам о томе да пишем, била је то моја одговорност, моја дужност. Морао сам да напишем реквијем за све оне који су умрли, који су патили. Морао сам да опишем стравичну машину за уништавање и изразим протест против ње."

А каква је, заправо, та "Хитлерова" односно, "Стаљинова" тема? Ова мелодија од 22 такта уопште нема изражене „претеће" карактеристике, поготово њен други део који је цитат Данилове песме "Ићи ћу да видим Максима" из оперете "Веселе жене Виндзорске" Франца Лехара (омиљене Хитлерове оперете!). Ова песмица певала се и у Шостаковичевом дому и то као пошалица са његовим тада малим сином, Максимом. Опрезније музичко ухо чуће, у њеном седмом такту, и силазни шестотонски низ из тадашње немачке химне, као овлашну (случајну) алузију на њено ванмузичко значење. Неки музиколози су у њој пронашли и контуре теме из опере "Лејди Магбет Мценског округа", (због које је Шостакович 1936. године по први пут доспео на Ждановљев суд и био проглашен "неподобним" композитором), а неки чак и „тему судбине" из Пете симфоније П. И. Чајковског. Оно што заиста од ове теме прави симбол незаустављивог, глупог и свеуништавајућег зла је њено место у оквиру става, централна позиција наместо развојног дела, а пре свега њена композиционо-техничка елаборација. Ту се Шостакович угледао на Равела и његов "Болеро" и осмислио је десетоминутни заокружени одломак у коме се иста тема, карактерно уобличена као марш, понавља дванаест пута увек са новом, све пунијом, богатијом, гласнијом и компликованијом оркестрацијом. Та градација отпочиње добошем и солом флауте, а узраста додавањем звука све нових инструмената, нових остината и "контратема", попуњавањем звука где све више линија дисонира у односу на тему. Она ће се, као подсећање, појавити у свим ставовима Седме симфоније и тиме постати у симбол глупе и грубе силе која уништава све пред собом. За нас, данас, и даље је двосмислено да ли је она за композитора била симбол инвазије нацизма или сатирична и горка метафора стаљинизма.

Оно што је, у почетку, требало да буде симфонија у једном ставу Шостакович је довршио крајем августа 1941. године и тада увидео да је написао само почетни став једног далеко обимнијег и садржајнијег остварења. На дан 2. септембра, када су Немци почели да бомбардују Лењинград, започео је рад на другом ставу, компонујући између узбуна које су га, заједно са суграђанима, опомињале да бежи у сколниште. Завршио га је за две недеље и тада се, преко лењинградске радио-станице, обратио слушаоцима и известио их да је довршио један од ставова своје нове симфоније. "Ако наставим са радом и успем да напишем и трећи и четврти став, биће то моја Седма симфонија. Зашто вам ово говорим? Зато да сви ви који слушате радио знате да живот у нашем граду наставља да се одвија потпуно нормално." Те вечери, свирао је на клавиру завршене ставове малој групи пријатеља. Када је одсвирао први став огласила се сирена за узбуну, композитор се извинио и одвео породицу у склониште, а потом се вратио слушаоцима који су га чекали и одсвирао им цео став још једном. Утисак међу пријатељима је био тако дубок и потресан да је Шостакович трећи став довршио до краја септембра. Композитор, који се два пута био пријављивао у војне јединице (и оба пута био одбијан због веома слабог вида), радио у ватрогасно-спасилачкој јединици свог конзерваторијума и до тада одбијао да се, као повлашћени уметник, евакуише из града, најзад је, 1. октобра, са породицом прешао у Москву, а одатле у Кујбишев (Самару). Ту је и довршио четврти став своје симфоније 27. децембра.
Премијерно извођење, преношено директно на Совјетском радију, догодило се 5. марта 1942. године, у Кујбишеву. Оркестром Бољшој театра (који је такође био у избеглиштву) дириговао је Самуил Самосуд. У Москви је дело одсвирано пар дана касније, 29. марта, а интересовање за симфонију је било огромно не само у Совјетском Савезу, већ и међу ратним савезницима. Партитура снимљена на микрофилм била је тајно пренета преко Техерана априла 1942. године и стигла је до Лондона, где је Сер Хенри Вуд дириговао Лондонским филхармонијским окрестром 22. јуна, а у оквиру и данас постојећег циклуса "Промс". Америчка премијера одсвирана је 19. јула, а Симфонијским оркестром НБЦ-а руководио је Артуро Тосканини.
У самом Лењинграду, који је био под опсадом и где су људи масовно умирали под бомбама, али још више од глади и зиме, такође је планирано премијерно извођење, али није било оркестра који би могао да изведе ову обимну и захтевну партитуру. Наиме, осим свега петнаест музичара, сви чланови оркестра лењинградског радија били су или на фронту или су умрли, па је диригент Карл Елиасберг објавио конкурс и позвао све оне који имају инструменте и знају да свирају да дођу на аудицију. "Многи од њих стигли су у својим концертним фраковима и са кутијама за инструменте под руком, веома мршави и исцрпљени, али спремни да раде нешто продуктивно, нешто добро." Седма симфонија по први пут је зазвучала у Лењинграду 9. августа 1942. године. Овај датум је намерно одабран јер је Хитлер баш њега био означио као дан када град треба коначно да буде освојен. Командант лењинградске одбране, генерал Говоров, наредио је велико бомбардовање немачких јединица (операција „Пљусак") један сат пре почетка концерта, како би се он одвијао неометан сигналима за узбуну. Цео град био је снабдевен звучницима, а многи од њих били су уперени и у окупатoрске положаје. Седма симфонија зазвучала је и у свом завичају.
Њена даља судбина на светским подијумима била је веома разноврсна и зависила је од политичких прилика. Само за време сезоне 1942/43, у оквиру своје турнеје по Сједињеним Државама, Артуро Тосканини дириговао је Седму симфонију чак шездесет и два пута! Ипак, дело није наишло на одобравање критике (као и многих композитора-колега) која је у њему видела једноставан и плакатни музички памфлет "написан за споро-мислеће, не много музикалне слушаоце", како се отворено изразио Вирџил Томпсон. Када је саслушао симфонију, Сергеј Рахмањинов је рекао само „Добро, идемо сада да пијемо чај", а Бела Барток (такође у САД) је био толико иритиран, да је чувену „Хитлерову тему инвазије" отворено цитирао у четвртом ставу свог Концерта за оркестар. Када је савезничко пријатељство након завршетка рата захладнело, престала су и извођења Седме симфоније у Европи и САД, а сличну судбину дело је имало и у СССР-у. Понесена увиђањем како једна уметничка композиција може да буде сврсисходно пропагандно оружје, совјетска власт је убрзо од Шостаковича поручила још једну симфонију и то са отвореним победничким конотацијама јер се рат ближио крају и требало је овенчати предстојећи тријумф. Добила је нешто сасвим супротно, Осму симфонију у којој су забележени аутобиографски, суморни и песимистични детаљи из композиторовог живота.
На пут у званични свесовјестки заборав уз Осму симфонију, силом прилика, отишла је и Седма.

Зорица Премате

Симфонијски оркестар Радио-телевизије Србије деценијама контунирано представља капитална дела светске музичке литературе, најзначајнија дела домаће уметничке баштине, као и дела српских композитора. Од самог почетка, давне 1937. године, када је под вођством шефа Музичког одељења Радио Београда Михаила Вукдраговића одржан на Коларцу први концерт, Симфонијски оркестар РТС-а бележио је бројне успехе на домаћој сцени, сарађивао је са највећим светским диригентима и солистима и остварио је бројне успешне концертне турнеје широм света. Публици у Центру "Сава" представиће се више од 100 чланова Симфонијског оркестра на челу са местром Бојаном Суђићем.

Гледаоци Радио-телевизије Србије су СМС гласовима у директном преносу емисије "Шљивик" одлучили ко су најуспешнији солисти и групе изворне народне музике наше земље и поносни носиоци титуле "Чувар народне баштине".

У конкуренцији вокалних солиста победила је Даница Крстић из Крагујевца са песмом "Киша пада, трава расте".

Најбоља изворна певачка група је мушка певачка група "Конак" из Гајдорбе крај Бачке Паланке, а у категорији народне игре победили су њихови суграђани КУД ЦТКУ "Коста Абрашевић", такође, из Бачке Паланке које чини осам парова и пратња уз гајде и тамбурашки оркестар.

Ацо Марковић из Сирогојна на двојницама, са песмом "О мој миле ал си леп" тријумфовао је у категорији свирање на народним инструментима.

После неколико месеци аудиција и такмичења гледаоци Јавног медијског сервиса изабрали су најбоље солисте и групе традиционалне музике којима је припала престижна титула "чувар народне баштине" уобличена и у вајарско дело, дар РТС-а победницима првог серијала "Шљивик".

У финалу емисије гледаоци су имали прилику да уживају и у нумерама специјалних гостију емисије Боре Дугића, Драгославе Радосављевић Цакане, Добривоја Топаловића и националног ансамбла "Коло", а на самом почетку добру атмосферу су направили хор РТС-а "Колибри" који су премијерно отпевали јединствен сплет народних песама.

Најбољи вокални солиста Даница Крстић

Изузетно талентована Даница Крстић из Крагујевца најбољи је чувар народне баштине у категорији вокалних солиста.

Даница Крстић је рођена 25. новембра 1995. године. Певањем се бави од своје пете године. Ученица је трећег разреда Музичке школе "Др Милоје Милојевић" и активан је члан Центра за неговање традиционалне културе "Абрашевић".

Воли етно музику и жели да сачува традицију балканске и српске музике. Наступала је широм Србије као гост Биљани Крстић, Јелени Томашевић...

Учествовала је на отварању Дечје светске олимпијаде у Чешкој - Брно 2004. године, на фестивалима "Чаролија" и "Деца певају хитове". Жели да упише етно-смер на Музичкој академији у Београду.

Први серијал јединственог програма који негује изворну народну музику наше земље "Шљивик" на РТС-у је завшрен, а од лета нас очекују нове аудиције и нов серијал.

Уредници овог програма су Светлана Азањац и Душан Шуклетовић.

 П.И. Чајковски (1840-1893): „Руско-српски марш", Оп.31 

Трад.(аранжман З.Христић): „Што се боре мисли моје" 
 Солиста: Иван Милинковић

Трад.(аранжман С.Гут и Џ.Дејви): „Велико бачко коло" 

Трад.(аранжман А.Шурев): „Јесење лишће"
 Солиста: Екстра Нена

Жорж Енеску (1881-1955): „Румунска рапсодија" бр.1, Оп. 11 

Трад. (аранжман З.Христић): „Српска свита" 
 („Где си душо", „Низамски растанак")

Трад. (аранжман М.Кузмановић): „Вилинско коло"
Солиста: Бора Дугић

А.Хачатуријан (1903-1978): Валцер из свите „Маскерада" 

Н.Римски-Kорсаков (1844-1908): „Бумбаров лет" из свите из опере „Бајка о цару Салтану", Оп. 57

А.Хачатуријан (1903-1978): „Игра сабљама" из балета „Гајане" 

П.И.Чајковски (1840-1893): увертира „1812" , Оп.49

Специјални гости на концерту су: Бора Дугић, Екстра Нена и Иван Милинковић. 

Аудиције за ову сезону емисије Шљивик су завршене. Захваљујемо се свим извођачима који су се одазвали нашем позиву и учествовали на аудицијама. Екипа емисије Шљивик наставља са радом у студију у Кошутњаку, а већ од 23. октобра почиње емитовање емисије Шљивик на Првом програму РТС-а.

Уместо на уобичајени латински текст мисе за упокојене, који је углавном испуњен призорима ужаса Страшног суда, Брамс свој реквијем пише на одломке из Библије у преводу Мартина Лутера. Више од деценије Брамс је радио на овом делу. Сматра се да су губитак пријатеља, ментора и „духовног оца" Роберта Шумана 1861, као и смрт мајке 1865, моменти који су имали пресудну улогу у настајању овог изузетног дела. Немачким реквијемом Брамс заправо уводи нови жанр, који можемо назвати реквијемом утехе. Насупрот Моцартовом реквијему, препуном огромне туге, или Вердијевом и Берлиозовом, који су компоновани у оперском маниру 19. века, Брамс нам својим делом нуди спокој и наду. У музичком смислу, неоспоран је његов естетски утицај на уздржане и лирске реквијеме Габријела Фореа и Мориса Дирифлеа, а коришћење слободнијег текста свакако је охрабрило Бенџамина Бритна да напише свој Ратни реквијем.

Овим концертом Музичке продукције, Радио-телевизија Србије отвара годину ПГП-а, коју ће обележити низом програмских акција у којима ће на различите начине бити представљено све оно што је продукција плоча стварала током шездесет година рада и обухватиће све музичке жанрове - од дечије музике, уметничке, забавне, поп, рок и народне, а у овим програмима учествоваће сви ансамбли Музичке продукције РТС-а и бројни вокални и инструментални солисти који су снимали за ПГП.

На свечаном концерту народне музике под називом „Од традиционалног до савременог" представићемо све поджанрове који егзистирају у народној музици а који су имали своје место у дугогодишњој дискографској продукцији. Тако ће најстарије слојеве традиционалног певања и свирања представити чланови певачке групе „Ковиље" из Вукманова и играчке групе „Медијана" уз наступ изузетног извођача на гајдама, док ће увек радо слушане градске, народне и компоноване песме изводити истакнути интерпретатори Лепа Лукић, Снежана Ђуришић, Драгица Радосављевић Цакана, Мира Васиљевић и Ђердан, са солисткињама које су оствариле изузетне певачке каријере попут Изворинке Милошевић, Гордане Стојићевић, Анђелке Говедаровић, Јасне Ђокић и других, затим Добривоје Топаловић, Раде Јоровић, Мирко Рондовић Жарко Данчуо а звучну слику обогатиће наступ Усније Реџепове и Трубачког оркестра Стојана Крстића из Владичиног Хана. Све извођаче пратиће Народни оркестар Радио-телевизије Србије под управом Владе Пановића а програм воде Светлана Алексић и Бранко Веселиновић.

Први снимак за Радио Београд направио је 1981. године („Благо мени и теби девојко") и та сарадња траје до данас. Највећи број трајних снимака за Звучни архив Радио - телевизије Србије снимио је уз пратњу Народног оркестра и Народног ансамбла РТС-а, као и оркестрима Жарка Милановића и Бранка Белобрка.

Раша Павловић је прву грамофонску плочу снимио за ПГП РТС (1971.г.) у сарадњи са композитором Будимиром Буцом Јовановићем. Успешно је сарађивао са композиторима Миодрагом Тодоровићем Крњевцем, Витомиром Животићем, Новицом Неговановићем, Драганом Александрићем, Милованом Филиповићем, Ненадом Димитријевићем... Из те сарадње настали су хитови „ Станите ноће, станите дани", „Свуд ме дирај у срце немој","Виногради", „Сад пати ако, ако", „Због младе крчмарице"....

Значајан део рада овог интерпретатора чине народне песме снимљене по записима наших истакнутих сакупљача, мелографа и етномузиколога, међу којима су песме „Стани водо, стани горо, стани трепетљико", „Има мајка две девојке", „Крива џадо", „Расло дрво тополово" и друге. Учествовао је у бројним телевизијским и радио емисијама, на хуманитарним програмима и концертима и другим манифестацијама народне музике.

За дугогодишњи успешан рад, Радош Раша Павловић добио је бројне награде и признања ( Естрадна награда Србије, Мајсторско писмо, Моравски бисери, Илиџа...)

Симићева дела извешће Хор и Симфонијски оркестар РТС под диригентском управом маестра Бојана Суђића.

Емисија "Шљивик" ускоро почиње са приказивањем на Првом програму РТС-а. До тада, остале су нам још само три аудиције у Крагујевцу, Врању и Нишу.

Преостале су још само две аудиције за емисију "Шљивик", у Врању и Нишу. Видимо се тамо!

Овако је било у Врању. Последња аудиција за емисију "Шљивик" одржаће се 20. октобра у Нишу, а прва емисија "Шљивик" са музичким и играчким представницима из Ужица емитоваће се на Првом програму РТС-а 23. октобра у 17.40!

Радио-телевизија Србије на Првом програму и на Сателитском почиње емитовање емисије изворне народне музике под називом "Шљивик". После неколико месеци припрема и аудиција које су одржане у девет градова наше земље, гледаоци РТС-а имаће прилику да виде најуспешније учеснике у досадашњем избору- извођаче у домену изворне вокалне и инструменталне музике, као и наше играчке традиције. Сви извођачи-такмичари ће изводити изворну музику краја одакле долазе.

"Шљивик" ће приказати велико богатство традиционалне културе наше земље. Замишљена као својеврсна етновизија, емисија ће бити забавно едукативног карактера, реализована савременим медијским изразом, а такмичарски карактер јој даје динамику и неизвесност из недеље у недељу, све до финала када ће се знати и име носилаца "чувара народне баштине".

Аудиције су одржане у Ужицу, Ивањици, Лепосавићу, Зајечару, Бачкој Паланци, Краљеву и Крагујевцу, Врању и Нишу тако да ће изворну музику из ових крајева гледаоци РТС-а моћи да чују у наредних девет недеља.

Пројекту "Шљивик" приступили смо из срца - љубав према нашој изворној традицији коју делимо са извођачима, осетиће и гледаоци. Надамо се да ћемо овом емисијом допринети очувању музичког народног блага, али и инспирисати многе младе људе да се заинтересују за изворну музику свога краја - истиче Светлана Азањац, која је заједно са Душаном Шуклетовићем аутор ове јединствене емисије РТС-а.

Такмичење је у четири категорије: вокални солисти, изворне певачке групе, свирање на народним инструментима и народне игре. У предстојећем серијалу од 13 емисија на РТС представиће се најталентованији извођачи са аудиција из девет градова наше земље. Форма првих девет емисија замишљена је да прикаже по два представника за сваку категорију одређеног града и околине.

У наставку, најбољи извођачи- представници градова међусобно ће се такмичити у предвиђене три емисије полуфинала. На крају нас чека финале где ће се изабрати „чувар народне баштине" у свакој предвиђеној категорији.

На аудицијама за емисију Шљивик наишли смо на велико интересовање такмичара свих генерација, тако да избор није био ни мало лак. Уверили смо се да одабрани такмичари поседују изузетан квалитет, музикалност и аутентичну емоцију коју ће моћи да поделе са свим грађанима Србије-наглашава Душан Шуклетовић.

Емисије се реализују у студију уз учешће Народног оркестра РТС-а, под будним оком трочланог жирија, а за добру забаву задужени су водитељи Кристина Раденковић и Лазар Дубовац. У стручном жирију, којим председава др Димитрије Големовић, етномузиколог су и директор ансамбла "Коло" Радојица Кузмановић и по један гостујући певач народне музике који ће се мењати од емисије до емисије. Жири ће оцењвати такмичаре и на стручан начин коментарисати њихове наступе чиме ова серија емисија има посебан образовни карактер. У току емисије предвиђени су прилози снимљени на аудицијама.

Водитељи Кристина Раденковић, Лазар Дубовац, уредници Светлана Азањац и Душан Шуклетовић, реализација Музичка редакција.

вокалним солистима,
изворним певачким групама,
свирачима на народним инструментима,
играчким групама и КУД-овима који негују изворну игру.

Одабрани представници појавиће се у емисији Шљивик где ће приказати традиционалну музику свог краја.

Аудиције су заказане у следећим градовима:

ВРАЊЕ

18. октобар                  16 часова

Омладински културни центар Врање, 29. Новембра 1, тел. 017/ 416 959
суорганизатор Омладински културни центар Врање

НИШ

20. октобар                  15 часова

Мала сала СКЦ-а Ниш, Шуматовачка бб
суорганизатор Нишки културни центар, тел. 018/ 595 740

Контакт: 011/321-1263, sljivik@rts.rs 

Детаљне информације се налазе у ПРАВИЛИМА и ПРОПОЗИЦИЈАМА емисије Шљивик

Због великог интересовања и распродатих карата за 28. октобар, концерт Биг бенда РТС-а ће се одржати и 29. октобра у Дому омладине.

Овогодишње, 27. издање фестивала, одржаће се од 12. до 15. октобра 2011. у Центру за културу Ваљево.

Руске песме носе огромну генетску памет народа, историјско и духовно наслеђе по којем можемо изучавати историју Русије кроз векове. Руска песма додирује најтананије струне људске душе и оставља траг непролазности, па је стога призната у целом свету као песма набијена емоцијом, песма која исказује најлепша осећања, уз коју се весели, радује, тугује, ратује, воли и због тога даје огроман допринос фонду светске културе.
Народне песме носе у себи трагове древне Русије. Прожете су романтизмом руских песника, циганском романсом и патриотизмом бораца Великог Отаџбинског рата - оне превазилазе све језичке и међунационалне баријере. У њима су извори и загонетке велике руске-словенске душе. Многобројне руске песме изводили су са великим успехом и наши певачи и та традиција се наставља и на овом концерту.

ГОСТИ ПРОГРАМА: Живан Сарамандић, Радмила Караклајић, Тања Андријић, Маријана Шовран, Тања Обреновић, Ивана Жигон, хор „Краљ Петар први", браћа Бондаренко.
Водитељи: Миња Субота и Далиборка Стојшић.

Бесплатне карте можете подићи на благајни Коларчеве задужбине.

Најбројније су биле певачке групе из Книнске Крајине, Подгрмеча, са Уне и из Херцеговине, које су изводиле старинске песме и новије, на бас. Млади певачи словачког порекла наступали су већином као солисти уз пратњу инструмента. Занимљиво је било чути и њихове двојнице, али и тамбуру самицу и специфичне, војвођанске гајде које су разиграле атмосферу за наступе играчких група.

До сада је одржано пет аудиција по Србији, крајем септембра екипа емисије ШЉИВИК долази у Краљево и Крагујевац, а у октобру у Ниш и Врање. Информације о датумима и местима одржавања аудиција можете добити на нашим програмима и на сајту http://www.rts.rs/.

вокалним солистима,

изворним певачким групама,

свирачима на традиционалним инструментима,

играчким групама и културно-уметничким друштвима која негују изворну игру.

Одабрани представници појавиће се у емисији Шљивик где ће приказати традиционалну музику свог краја.

Аудиције су заказане у следећим градовима:

БАЧКА ПАЛАНКА

19. септембар              16 часова

КУД "Абрашевић", Југословенске армије 17, тел. 021/752-070

суорганизатор КУД "Абрашевић"

КРАЉЕВО

27. септембар              16 часова

Свечана сала Скупштине града,      

суорганизатор Културни центар Рибница, Излетничка 2, тел. 036/375-757

КРАГУЈЕВАЦ

29. септембар              16 часова

ЦНТК "Абрашевић", Др. Јована Ристића 15, тел. 034/501-330

суорганизатор Центар за неговање традиционалне културе "Абрашевић"

Завршене су аудиције у Ужицу, Ивањици, Лепосавићу и Зајечару, а у октобру стижемо у Ниш и Врање.

Термини и места аудиција, као и контакт телефон суорганизатора биће накнадно објављени.

Контакт: 011/321-1263, sljivik@rts.rs

Детаљне информације се налазе у ПРАВИЛИМА и ПРОПОЗИЦИЈАМА емисије Шљивик

У категорији вокалних солиста била је највећа конкуренција, а избор није био ни мало лак. Певачке групе изводиле су песме једногласно и двогласно (на бас), а показале су склоност ка шаљивом репертоару. Свирачи на кавалу, дудуку, фрули, окарини и гајдама, одушевили су публику у сали својом музикалношћу, спретношћу и избором нумера. А онда су дошли и играчи, са својим ефектним играма неправилних ритмова, у пратњи дудука и тапана...

Екипа РТС-а ускоро стиже и у Ниш, Врање, Бачку Паланку, Краљево и Крагујевац! На нашим програмима и сајту http://www.rts.rs/ моћи ћете да добијете информације о датумима и местима одржавања аудиција у наведеним градовима.

Скупљајући утиске из Лепосавића, екипа емисије ШЉИВИК иде у Зајечар, где ће 31. августа одржати још једну аудицију. Видимо се и у септембру у Нишу, Врању, Бачкој Паланци, Краљеву и Крагујевцу!

Млади, талентовани извођачи показали су нам да умеју да изнесу и упечатљиву, једногласну песму са Голије, као и песме на глас и на на бас.

У двојничарском крају, највише се чуо звук овог старог инструмента, али и фрула и гусала. Играчке групе изводиле су без стилизација кола ивањичког краја, а жири је будно мотрио на све детаље.

Овако је било у Ивањици, а екипа емисије ШЉИВИК сада иде у Лепосавић!

Велико хвала Ужицу!

Следе аудиције у Ивањици, Лепосавићу, Зајечару, а у септембру и у Врању, Нишу, Бачкој Паланци, Краљеву и Крагујевцу.

Видимо се тамо!

Серијал од 13 емисија представиће најталентованије извођаче из 9 градова (општина - округа), у домену изворне вокалне, инструменталне и играчке традиције, као и младе таленте - вокалне солисте. Свака од првих 9 емисија представиће извођаче-такмичаре одређеног града и околине. Најбољи представници из једног града иду даље у полуфинале, где ће се градови међусобно такмичити (3 полуфиналне емисије). На крају је финална емисија где ће се изабрати најбољи у свим категоријама.

Емисије ће се реализовати у студију са Народним оркестром или Народним ансамблом РТС-а, публиком, жиријем и водитељима. У току емисије приказаће се прилози снимњени на аудицијама као и туристичке разгледнице базиране на културним и етнолошким знаменитостима краја из ког долазе извођачи-такмичари.

Такмичење је замишљено у четири категорије:

Вокални солиста уз оркестар

Изворна певачка група

Солиста на традиционалном инструменту

Традиционална игра         

Сви извођачи-такмичари ће изводити изворну музику краја одакле долазе.

Извођаче-такмичаре оцењиваће трочлани стручни жири: признати певач народне музике, етномузиколог и кореграф. Они ће на стручан начин коментарисати наступе извођача и тако ће овој серији дати едукативни карактер.

Контакт: 011/321-1263, sljivik@rts.rs

Детаљне информације се налазе у ПРАВИЛИМА и ПРОПОЗИЦИЈАМА емисије Шљивик

Новоизграђена Отворена сцена у парку Буковичке бање даје нам шансу да овај део фестивала вратимо на стазе старе славе на најбољи могући начин.

У предстојећој сезони већ су договорени наступи Влатка Стефановског, Биг бенда РТС-а, Студиа Алектик, триа Балканске жице И то је само део овогодишњег програма.

За Мокрањчеву статуету на традиционалном "Натпевавању хорова" надметаће се пет хорова: словеначки "Орфеј" из Љутомера, македонски "Моис Хасон" из Скопља, "Салутарис" из Минска у Белорусији, као и српски хорови "Преподобни Роман Слаткопојац" из Панчева и Академски хор СКЦ из Ниша.

Наступиће и хорови:Хор РТС под управом Младена Јагушта, "Обилић" са Даринком Матић-Маровић на челу, хор "Иво Лола Рибар" са диригентом Милованом Панчићем, српски византијски хор "Мојсије Петровић" којим диригује Никола Попмихајлов, као и хор неготинског храма Света Тројица под управом Светлане Кравченко. Опера и театар "Мадленианум" гостује са комичном опером "Мандарагола", Трио "Анима" из Ниша учествоваће у програму "Посвета Константину Бабићу"

Поставши члан ансамбла саксофонисте Пакита Д'Ривере, а потом и квинтета чувеног трубача Арта Фармера, у којем проводи четрнаест година, Гонци успешно наступа и снима у Њујорку и широм Америчког континента. У Европи се такође истакао у разним ансамблима и као водећи извођач у неким од најзначајнијих европских џез састава - Квинтету Бенија Голсона и званичном културном амбасадору Аустрије, интернационалном Виена Арт Оркестра. Међу признањима за свој рад, Гонци 2001. године бележи освајање престижне Ханс Колер награде.
 
Бесплатне карте можете подићи на благајни Коларчеве задужбине.

За преко 60 година рада оркестар добио је многе награде и признања. 1960. као потпуно непознат оркестар, добио је Прву награду на Жуан Ле Пен Џез Фестивалу. После своје прве турнеје, 1957, оркестар је наступао у скоро свим европским земљама, џез фестивалима, на неколико УНИЦЕФ концерата (Београд, Париз, Женева) и увек са похвалним критикама.

Током година, са оркестром су наступале највеће светске звезде џез музике као што су: Кларк Тери, Бени Голсон, Реј Чарлс, Џони Грифин, Мајнард Фергусон, Тони Скот, Натан Дејвис, Дон Бајас, Ед Тигпен, Џером Ричардсон, Лари Вучковић, Ерни Вилкинс, Кени Дру, Фили Џо Џонс, Тед Џонс, Сал Нистико, Алвин Квин, Реџи Џонсон, Еди Хендерсон, Шон Монтеро, Хенк Мобли, Аладар Пеге, Јон Хендрикс, Рој Харгув, Бред Лили, Дајана Шур, Ак Ван Ројен, Питер Херболзхајмер, Дон Менза, Вилсон де Оливеира, Јенс Винтер, Стјепко Гут, Џо Миковић, Душко Гојковић, Стив Туре, Рони Кјубер, Ренди Брекер,Џон Федис... а такође и звезде светског шоу бизниса као што су: Дени Кеј, Џозефина Бејкер, Миреј Матје, Енрико Масиас, Фрида Лингстад(АББА) итд...

Оркестар има велики репертоар дела класичног џеза (К.Бејзи, Д.Елингтон, Г.Милер, Т.Џонс, Е.Вилкинс, Ц.Тери, Д.Гилеспи, Л.Браун, Б.Меј, Т.Акироши, Б.Минцер, Б.Брукмејер, Б.Холман и многих других композитора и аранжера), домаћа дела базирана на нашем музичком наслеђу, као и евергрин и репертоар филмске музике.

Биг Бенд РТС има велико искуство у извођењу џез композиција писаних на тему етно музике, проистекле из нашег културног наслеђа које су са великим интересовањем прихваћене од публике.

Данас, Биг Бенд РТС води диригент Иван Илић.

Композиције с вечерашњег програма одишу лепотом и богатством звучности хорског ансамбла и указују на спомињану наклоност Брамса и Чајковског ка вокалном жанру, али и на разлике у приступима том жанру. Литургија Чајковског из 1878. године ослања се на традицију руског православног црквеног појања, а Брамсови низови хорских комада, попут његових инструменталних сетова као што су чувене Мађарске игре, типични су романтичарски циклуси инспирисани фолклорном музиком. Чајковски је написао литургијску композицију на текст св. Јована Хризостома (Златоустог), цариградског архиепископа и једног од очева православне цркве, наменивши је за извођење на службама. Након премијере, званична црква није прихватила ово дело, међутим оно је, због своје хармонске и фактурне раскоши, постало уважено на концертним репертоарима, попут литургија Рахмањинова и Гречанинова.

Брамс, пак, у својим циклусима Пет песама оп. 104, Четири квартета оп. 92 и Љубавни валцери оп. 52 даје музичку визију животних и народних тема. Комади из опуса 104 (1888) сматрају се неким од најзрелијих и најозбиљнијих Брамсових остварења за хор акапела, посебно последња песма, У јесен, која кроз густа преплитања деоница и интензивне динамичке и карактерне промене приповеда о неизбежности човекове јесени и, коначно, смрти. Вокални квартети, који су се још у Брамсово време често изводили у хорском аранжману, компоновани су као засебна дела, а, због расположења које деле, спојени су 1884. године у јединствени циклус. Имагинативна и разнолика четворогласна поставка и колоратурна клавирска пратња првог квартета задржане су до краја дела у служби портретисања топле ноћне или меланхоличне атмосфере које доминирају циклусом. Опус 52 (1869) представља спој вокалних валцера који се ослањају на наслеђе Франца Шуберта и Јохана Штрауса млађег. Низ од чак осамнаест комада настао је на преводе источноевропских народних песама и није имао свој коначан редослед све до пред објављивање, када је Брамс поређао комаде по измени блиских тоналитета и мотивским везама између композиција. Овај циклус је веома занимљив по готово минималистичким дословним понављањима материјала, која евоцирају поступке популарне музике, софистицирано позициониране у окриље Брамсове транспозиције играчке музике у домен вокалног жанра.

На концерту "ПЕСМЕ МОЈЕ" песме Томе Здравковића интерпретирају његови пријатељи и сарадници - Љубиша Павковић, Уснија Реџепова, Мерима Његомир, Ана Бекута, Маринко Роквић, Драган Којић Кеба, Кемал Монтено и млади певачи Милан Топаловић и Хаме Налић.

Све учеснике прати Народни оркестар Радио- телевизије Србије под управом Владе Пановића. Програм води драмски уметник Горан Султановић.

Гости: РАДОСЛАВ ГРАИЋ, музички уредник РТС,ЖАРКО ВУКАШИНОВИЋ, музички продуцент РТС

Концерт припремила Мирјана Дробац,етномузиколог у Музичкој продукцији РТС

Бесплатне карте можете подићи на благајни Коларчеве задужбине.

Тешко је поверовати да су споменута дела била тек делимично прихваћена од стране стручне и шире јавности када су се појавила. Иако је након дугачког концертног програма у Еолијан холу у Њујорку 1924. године, премијерно изведена Рапсодија у плавом потпуно освежила атмосферу већ почетним кларинетским глисандом и одушевила публику, званична критика имала је подељену наклоност ка делу - Њујорк тајмс је бележио хвалоспеве, док је низ писаца сматрао да је композиција аморфна, са деловима „налепљеним један на други". Слично, упркос стотинама успешних извођења која су уследила након премијере мјузикла Приче са Западне стране (1957), Хералд трибјун је лоше оцењивао неке певаче, а у јавности се често указивало на то да радња представе пропагира „стереотипе о Латино-Американцима". И Шеста симфонија (1939) је водила своје битке, дуги низ година остајући у сенци Шостаковичевог великог успеха - Пете симфоније; при том, Шеста је испрва изневерила очекивања публике, будући да је дуго најављивана као просовјетско програмско дело, у којем ће се појавити стихови Мајаковског о Лењину, што се није догодило.

Критике су највероватније проузроковане смелим одступањима ових дела од традиционалних жанровских и формалних очекивања. У светлу модернистичких освајања слобода, Гершвин је својом Рапсодијом испровоцирао питање о флуидности и прекорачењу жанровских граница између џеза и класичне музике, као и формалних граница између концерта (за соло клавир и оркестар) и рапсодије. Када је „Краљ џеза", Пол Вајтмен, наручио од Гершвина композицију за свој ансамбл, на уму је имао џез дело, које је као такво и рекламирано пред премијеру. Али, са две додатне оркестрације Фердеа Грофеа које су укључивале све шири састав симфонијског оркестра, Рапсодија се полако уселила у класичне музичке дворане, где се показала као вредно симфонијско дело. Када је, међутим, 1976. године снимљен оригинални аранжман за џез бенд, поново је актуелизовано питање ли је ово џез или класично остварење, питање које остаје отворено до данас, будући да и симфонијску верзију красе регтајм ритмови, блузерски тонски низови и употреба саксофонâ и бенџа. Бернштајнове Симфонијске игре преиспитују границе између високе и популарне културе, односно могућности имплементирања комплексне музичке разраде својствене класичним композицијама и дугачких играчких, инструменталних сцена у популарну форму мјузикла. Шостакович својом Шестом симфонијом субвертира уобичајену структуру симфоније, стварајући троставачно дело уместо четвороставачног, где први став није очекивани сонатни алегро, већ је дугачак, контемплирајући Ларго, након којег следе два знатно краћа и живља става.

Лепота и необичност звучности, слободе у композиционим приступима и судар високоуметничког и популарног у делима са вечерашњег програма, чине ове композиције увек изнова интригантним и изазовним за уметнике који их интерпретирају. Извођачи стављају пред себе велики задатак: да - поиграјмо се с речима - „свирају на танкој жици" између различитих музичких форми класичне, џез и масовне музике. Овај задатак вечерас ће решавати Симфонијски оркестар РТС под вођством маестра Бојана Суђића, а као солиста наступиће даровити млади пијаниста, Владимир Глигорић.

Музички доживљај употпуниће ритам боса-нове у много пута обрађиваној композицији Corcovado, атмосфера блуза нумере Blues march и линије популарне песме The nearness of you, коју је још 1938. године учинио светски познатом оркестар Глена Милера. Технички изазов извођачи ће имати у композицији Chicken чувеног басисте Јака Пасториуса, а публика ће моћи да чује и како џезери обрађују изворне песме, овога пута македонску народну песму Лулела је Јана.

Биг Банда РТС огледа се у распону његових сарадњи са различитим другим саставима и великанима као што су Кларк Тери, Бени Голсон, Реј Чарлс, Алвин Квин и многи други. Данашњи састав Биг бенда наставља да показује диверзитетност, па тако убрзо након наступа са светском звездом, саксофонистом Бредом Лилијем, стаје на бину са нашим младим снагама, ученицима школе Станковић.

Бесплатне карте можете подићи на благајни Студентског културног центра.

Жанр пасије је на Западу развијан од читања јеванђеља током службе још у IV веку до протестантских пасија у XVII веку, од којих су најпознатије Бахове пасије као врхунац развоја жанра, заснован на споју хорског певања и инструменталне пратње, те чисто инструменталних одсека чије је полифоно ткање доведено до савршенства кроз облик фуге. У пракси Православне Цркве, пасија се није искристалисала као засебан вид црквене музике, али је заступљено читање јеванђеља током служби. Пасија по Матеју писана је за гудачки оркестар, хор и солисте и има баховску форму - 48 нумера, међу којима су четири арије, више хорова и рецитатива и четири оркестарске фуге које представљају окосницу сваког дела Пасије. О Христовим мукама и смрти, онако како их је описао Свети апостол и јеванђелиста Матеј, приповеда се кроз четири дела композиције: кроз епизоду о Тајној вечери, Страшном суду, Распећу и Христовом погребењу. Певани одсеци углавном су рађени на црквенословенске текстове преузете из служби Православне Цркве током Велике Недеље, а постоје и делови на руском језику које рецитује протођакон. Одређене нумере писане су за соло оркестар, друге за хор а капела, док у многим деловима хор и оркестар наступају заједно, допуњујући се. На описане начине, митрополит Иларион створио је сасвим особен спој форме богослужења и кроз свој облик духовне музике понудио занимљиву интерпретацију приче о Христовом страдању.

Поред Камерне симфоније, у знак сећања на немиле догађаје који су покренути тзв. Операцијом Казна, биће изведена и Лирска поема Василија Мокрањца, Григова Солвејигина песма из свите Пер Гинт, Сибелијусов Тужни валцер, Шеста симфонија Чајковског, одломак из балетске свите Ромео и Јулија Сергеја Прокофјева и Хачатуријанов Адађо из балета Спартак.

Концерт ће бити одржан у Koларчевој задужбини у 20 часова. Диригент је Бојан Суђић.

Потекао је из Денвера, одакле одлази у Тексас на музичко школовање, које довршава 2005. године у Њу Џерзију на Рутгерс универзитету. Уз редовне наступе, сада ради и као професор на универзитету у Северном Тексасу.Значајна искуства у сарадњи са другим музичарима, Лили је стекао током боравка у Тексасу као лидер саксофонске секције,у оркестру Харија Коника Џуниора.

Године 1995, придружио се Kаунт Бас оркестру.Четири године касније, овај ансамбл бива награђен Гремијем за албум Каунт Плејс Дјук.Бред Лили је истом приликом био номинован у категорији најбољи соло одсвиран у композицији" Стар крос Ловерс".

Од 2000. године, Лили наставља своју каријеру као соло музичар: интензивно наступа у неким од најпознатијих места за џез извођења ( џез клубови), каква су Вилаге Вангуард, Блу Нот, Џез Стандард и друга, појављује се у ТВ емисијама и снима албуме.

Остварио је бројне сарадње са џез легендама попут Кларка Терија, Џоа Вилијамса, Ненси Вилсон и Френка Фостера, као и са музичарима који долазе из других музицких стилова - Билијем Џоелом, Кидом Роком и другима.

Бред Лили је био члан ОЛ СТАР Биг Бенда Душка Гојковића на великој прослави 200 година модерне Србије,2004 године у Београду.

Бесплатне карте можете подићи на благајни Коларчеве задужбине почевши од петка 28. јануара.

Традиционално, критичари тог листа на крају сваке године праве листе најбољих и најзначајнијих уметничких остварења код нас.Ове године, признање је добио концерт којим је обележено 30 година емисије Радија 202 „Драгостор озбиљне музике", аутора и водитеља Дејана Ђуровића.

На концерту који је одржан у новембру 2010. године у Центру „Сава", наступили су Хор и Симфонијски оркестар РТС-а, под управом маестра Бојана Суђића, са солистима Сретеном Крстићем, Венсаном Окантом, Стефаном Миленковићем, Ксенијом Јанковић и Наташом Вељковић.

У десет најбољих музичких догађаја током 2010. године сврстан је и концерт Дечијег хора РТС-а и хора „Колибри", који је одржан у априлу, у Установи културе „Вук Караџић", на којем је била изведена музика из дечјих филмова.

Млади таленти Дечје филхармоније и хора Колибри, уз учешће колега из Биг Бенда, представљају комбинацију музичке разиграности, распеваности и умећа која се не пропушта.

На концерту учествују вокални солисти Гордана Стојићевић, Изворинка Милошевић, Станиша Пауновић, затим Веља Кокорић- фрула, Зоран Пауновић- хармоника, фолклорни ансамбл Културно уметничког друштва Станко Пауновић- НИС Рафинерија нафте Панчево као и етномузиколог Нада Замфировић која ће се осврнути на основне музичке карактеристике српског и влашког фолклора.

Домаћин је Народни оркестар Радио телевизије Србије под управом Владимира Пановића.

Програм води драмски уметник Милан Милосављевић.

Koнцерт ће се одржати 14. децембра у Атријуму Народног музеја са почетком у 20 часова. Улаз слободан. 

Списак деце која су примљена у хор Колибри и Дечији хор РТС можете погледати на огласној табли Радио Београда, Хиландарска 2.

Као солисти наступају:

1.ПРЕДРАГ ЖИВКОВИЋ ТОЗОВАЦ
2.ВАСИЛИЈА РАДОЈЧИЋ
3.ДУШИЦА БИЛКИЋ
4.БОЖИДАР БОКИ МИЛОШЕВИЋ
5.АНА БЕКУТА
6.ЈЕЛЕНА БРОЋИЋ



7.ПРЕДРАГ ГОЈКОВИЋ ЦУНЕ
8.ГОРДАНА ЛАЗАРЕВИЋ
9.СНЕЖАНА САВИЋ
10.ДУЕТ СЕЛИМОВА - ЖЕЛЧЕСКИ
11.СЛАВКО ПЕРОВИЋ
12.ДУБРАВКА НЕШОВИЋ
13.БИЉАНА ЈЕФТИЋ
14.ПРЕДРАГ ДРЕЗГИЋ
15.ДРАГОЉУБ МАЈКИЋ
16.БРАНИМИР СТОШИЋ
17.MИТАР МИРИЋ

Међутим, почетне осуде композиторових поступака временом су јењавале како се повећавало разумевање мотивација и идеја које је аутор желео да отелотвори кроз транспарентан, релативно кратак и миран музички ток. Наиме, постепено кроз четири става, Малер покреће нека „велика питања" човечанства, као што су питања о смислу живота, смрти и вечности. „Уздржаност" дела коју наговештава први став - и коју потенцира сâм композитор у више наврата, говорећи о својој симфонији - пољуљана је у Скерцу деоницом соло виолине (виолина је прештимована за степен навише), која осликава Фројнда Хајна, лика из немачке уметности, виолинисту-скелета који изводи Игру мртвих. Трећи став, Адађо, како сматра и сâм Малер, један је од најлепших лаганих ставова, изграђен на низу варијација који, у програмском и тоналном смислу, води ка „разрешењу" претходног тока у поновну, овога пута „божанску", мирноћу последњег става. У финалу симфоније изводи се сопранска песма „Небески живот", компонована још 1892. године на народни баварски текст о наивној, дечијој визији раја, која, према Малеровом уверењу, пружа једини могући „одговор" на питање о бесмртности. Мотиви ове песме прожимају ткиво свих ставова, а појављују се и у Трећој симфонији, услед чега многи писци бележе да је Четврта симфонија особени „наставак и испуњење Треће".

За Четврту симфонију често се каже да је упечатљиво сведочанство о Малеровој амбивалентној позицији између романтизма и класицизма. Повремено густо преплитање музичких материјала, те разматрана програмска и музичко-драматуршка концепција дела свакако су романтичарски аспекти ове симфоније, али су традиционална, четвороставачна форма, оркестар без тромбонâ и тубе, трајање око сат времена у већини интерпретација и „уздржани" карактер (посебно првог става) класицистичке црте симфоније и оно што је, кроз време, учинило ово остварење све присутнијим на репертоарима светских оркестара. Данас је, заправо, Четврта симфонија, уз Прву, најизвођеније Малерово симфонијско дело. Стога, прави је изазов откривати како јој се, и након више од једног века, може приступати, како у извођењу, тако и у слушању.

Бесплатне карте можете преузети на благајни Коларчеве задужбине.

- Ј. Хајдн: „Те Деум" бр. 2 за хор и оркестар, Це-дур,

- В. А. Моцарт: Синфониа кончертанте за виолину, виолу и оркестар, КВ. 364, Ес-дур,

- Л. ван Бетовен: Троструки концерт за виолину, виолончело и клавир, Оп. 56, Це-дур.

-А. Бородин: Половјецке игре из опере "Кнез Игор"

Обележавање јубилеја „Драгстора озбиљне музике" заправо је обележавање Ђуровићеве тридесетогодишње продуктивне „сарадње" са својим слушаоцима, чије музичке жеље аутор пажљиво ослушкује и испуњава, те његовог преданог рада на организацији и директном преношењу концерата, сарадње са иностраним радио станицама и приређивања издања снимака озбиљне музике и књига посвећених тој области. За своја достигнућа, Ђуровић је награђен „Златним микрофоном" Радио Београда 2002. године.

„Драго ми је што смо упознали много талентоване деце. Хитови међу најмлађима били су Рођенданска песма и У свету постоји једно царство, што нас је посебно обрадовало. Изгледа да наша деца, ипак, расту уз лепу дечју музику, за два дана нисмо чули ниједну песму која није била примерена њиховим годинама", каже Ирина Савић, уредник Хорске редакције Музичке продукције РТС-а и члан комисије.

Одзив деце већи је него икада до сада. За Дечји хор РТС-а пријавило се близу двеста деце узраста од 10 до 18 година, а за "Колибре" (5-10 година)- чак седам стотина њих.

Због великог броја заинтересованих, аудиција ће трајати и наредна два викенда, а из Музичке продукције РТС-а благовремено ће обавестити родитеље о тачном датуму и времену доласка њихове деце. Рок за пријављивање био је 11. октобар.

Дворана Коларчеве задужбине била је испуњена до последњег места, а улазнице су за почетак бесплатне. Извођена су дела Чајковског, Бородина и Скрјабина чији је ретко извођен концерт за клавир свирала Аника Вавић.

"То је сензуална музика, али са једном дивном архитектуром", рекла је Аника Вавић.

Уметничко-архитектонски задаци савладни су на завидном нивоу, као уосталом и цео концерт. А судећи по најавама, таква ће бити и цела сезона.

"Сезона је направљена веома амбициозно. Ту ће бити и обележавање Малерове годишњице, имаћемо БЕМУС са заиста веома значајним програмом, обележећемо и годишњицу Драгстора озбиљне музике у Сава центру", рекао је диригент Бојан Суђић.

Суђић је најавио велики број веома квалитетних и интересантних концерата за које ће улазнице и даље бити бесплатне.

Композиције Увертира-фантазија "Ромео и Јулија" Чајковског, Скрјабинов Концерт за клавир и оркестар и Друга симфонија Бородина међусобно се разликују по основним инспирацијама - прва је рађена према елементима сижеа чувене Шекспирове драме, друга истражује инструментално-техничке могућности клавира и однос овог инструмента са оркестром, у трећој су музиком осликане епизоде из руске историје везане за владавину кнеза Игора - али деле многе стилске и композиционе карактеристике. Са променљивом метриком и ритмиком, хроматским покретима, честим дисонантним сазвучјима, специфичном инструментацијом, као и појединим оригиналним формалним решењима, ова дела негују многе особености руске музике друге половине 19. века, које, мада не сасвим изван токова западњачке музике, чине дела руске баштине унеколико егзотичним западњачком, а веома блиским словенском уху.

Увертира-фантазија "Ромео и Јулија" (1880) добила је коначан облик и формално одређење у поднаслову тек деценију након прве верзије, коју је Чајковски два пута прекрајао, вођен критикама и сугестијама свог пријатеља и колеге, Балакирјева. Сматра се да је Балакирјев дао идеју младом Чајковском да напише ово дело, предложивши му, чак, карактере и тоналитете тема и одсека, али да је сâм Чајковски осмислио како да уобличи драмски сукоб музичких материјала, одабравши сонатни облик за оквир ове симфонијске поеме. Тако, након уводног дела у којем аутор, евоцирањем православне црквене музике, портретише калуђера Лоренса, пратимо сукоб две теме: прва асоцира на мачевалачку борбу и представља тему Монтекија и Капулета, док је друга лирског карактера, обојена "топлином" Дес-дура, али и потмулим призвуком ниских регистара који слуте несрећан крај. Друга тема, у литератури названа љубавном, бисер је руске музике и стекла је популарност далеко изван својег географског и културолошког контекста, појављујући се, рецимо, у модерним холивудским филмовима и серијама.

За разлику од Увертире-фантазије, која је данас често заступљена на репертоарима великих светских оркестара, Скрјабинов Клавирски концерт (1896) може се чути тек спорадично, можда због чињенице да извођење овог дела захтева веома промишљено и координисано дијалогизирање између оркестра и солисте. Управо у уодношавању бројних промена темпа и ритма, али и савладавању бравурозних арпеђа и пасажа у солистичкој деоници, лежи изазов и показатељ зрелости у интерпретацији нашег националног оркестра са маестром Бојаном Суђићем на челу и пијанисткиње Анике Вавић.Виртуозност која се захтева од солисте - а која, међутим, никада није самој себи циљ - те и значајна улога која се у драматургији композиције даје оркестру, указују на чињеницу да ово Скрјабиново дело (једино тог жанра које је написао!), настало у раној фази ауторове каријере, носи у себи клице композиторовог зрелог опуса.

Док се Скрјабин током стваралаштва постепено одрицао романтичарског наслеђа, отискујући се у воде такозваног музичког симболизма и атоналности, Бородин је густо преплетао елементе опуса, правећи сопствени, препознатљив свет тема и мотива. Његова Друга симфонија (1869-1878) носи у себи бројне референце на опере Кнез Игор и Млада, на којима је композитор радио у паузама од писања симфоније. Мада је у критичарском дискурсу Бородиново оперско стваралаштво неретко цењеније од инструменталног, Друга симфонија се сматра једним од најважнијих дела овог аутора, који је самог себе окарактерисао као "исконског лиричара и симфоничара". Четири става симфоније повезана су честим изменама дурске и молске терце, које потичу из основне теме првог става, као и лирском другом темом овог става, која се оригинално јавља у деоници виолончела.

Дакле, Радио-телевизија Србије, Музичка продукција РТС и хор „Колибри" нису упутили позив на аудицију за пријем нових чланова. Аудицију за чувене „Колибриће" расписаћемо ускоро и РТС ће о томе благовремено и адекватно обавестити јавност.

Тако ће на овогодишњој манифестацији, у традиционалном Натпевавању хорова, које представља круну фестивала, учествовати пет хорова из Словеније, Македоније, Хрватске, Црне Горе и Србије. Хорска музика, која представља најплодотворнији део Мокрањчевог стваралаштва биће заступљена и кроз учешће Хора РТС и диригента Бојана Суђића.

Биг Бенд РТС ће на 45. фестивалу "Мокрањчеви дани" у Неготину (15. септембар), одржати концерт под називом "Даме певају џез" са гостима-солистима Биљаном Крстић, Леном Ковачевић и Светланом Паладом.

Смотра "Мермер и звуци" ће трајати два месеца, а биће изведено двадесетак представа различитог садржаја и одржана два међународна симпозијума - "Свет керамике" и "Бели Венчац", на којима ће радити угледни керамичари и вајари.

Током јула предвиђени су књижевни сусрети са Грозданом Олујић, Радмилом Лазић и Миодрагом Раичевићем, концерт Дуо модерато и популарне песме и арије у извођењу Сузане Шуваковић-Савић, Славка Николића, Миодрага Чолаковића и Петра Голубовића, док ће поклоници ликовне уметности моћи да погледају изложбу слика и објеката Владимира Дуњића и изложбу слика Александра Цветковића.

Последње вечери фестивала наступаће Хор Радио-телевизије Србије под диригентском палицом Бојана Суђића, као солисти наступаће Магда Скрачић-алт и Жак Радинсон-тенор. Хор РТС изводиће Сергеја Рахмањинова "Свеноћно бдење".

Фестивал духовне музике "Хорови међу фрескама" основан је 1995. године са циљем обнове, очувања и обогаћења српске православне духовне музике и упознавања духовне музике свих осталих конфесија.

Организатор фестивала је Културно просветна заједница Београда, а овогодишњи Фестивал посвећен је ставаралаштву српског композитора, музиколога, педагога и критичара Милоја Милојевића.

Друго дело које ће бити извођено је одломак из симфоније Миленка Пауновића "На липару", као и "Концерт за клавир и оркестар" Петра Илича Чајковског. Бесплатне карте можете преузети на благајни Коларчеве задужбине.

Неки од њих су Ана Бекута, Боки Милошевић, Мерима Његомир, Никола Роквић, Уснија Реџепова и многи други.

Добитник је награда из фондова Јаков Срејовић и Бруно Брун за најуспешнији дипломски и магистарски испит. Наступала је као солиста са Симфонијским оркестром РТС, Београдском филхармонијом и Уметничким ансамблом Војске Србије. Од 2001.- 2008. бавила се педагошким радом у музичкој школи ''Мокрањац'' у Београду, а сарадјује и са Факултетом Музичке уметности у Београду.

На концерту ће бити извођена дела Душана Радића, Габријела Фореа, Мориса Равела, Џона Рутера и Франсиса Пуленца.

На концерту су хор "Колибри" и Дечији хор РТС  представили програм намењен првенствено најмлађој публици.

Изузетно ефектне аранжмане направили су наши еминентни музичари: Ђорђе Караклајић, Микан Обрадовић, Добрица Васић, Југослав Бошњак и Милан Недељковић. Солисти на концерту су Војка Ђорђевић, Никола Дорић, Момчило Станојевић, а специјални гост концерта је Мерима Његомир, диригент Станко Јовановић.

Бесплатне карте можете подићи на благајни Коларчеве задужбине.

Када се 1984. године појавио филм Амадеус, режисера Милоша Формана, стручна и шира јавност нису остале равнодушне - остварење је награђено са чак осам Оскара и неколико десетина других признања, постајући тако један од најзапаженијих филмова свих времена. Успех филма готово да није могао да изостане, с обзиром на спектакуларно приказану полу-истиниту причу о шеретском духу и исцрпничком животу музичког генија Моцарта, и зависти његовог савременика, композитора Салијерија, због Моцартове надарености. Како филм приповеда, не одолевши тегобама услед беспарице, Салијеријевих сплетки и, коначно, болести, Моцарт је последње дане провео у постељи, блед, тешко покретан, али испуњен музичким визијама и потребом да доврши своје последње дело - Рeквијем. Док поред постеље, у улози записивача божанске музике која клизи с Моцартових усана, седи нико други до наш анти-херој Салијери, посматрамо с тугом Моцартове одсудне тренутке, његов делиријум у који бивамо "увучени", и постављамо многа питања: ко је уистину била маскирана фигура у улози наручиоца посмртне мисе; зашто је Моцарт веровао да је она била отеловљење смрти која долази по њега; заправо, шта се крије иза плашта мистике и контроверзи везаних за последњи период Моцартовог живота, у којем, као круна богатог стваралаштва, стоји фантастична Реквијемска миса у д-моллу?

На основу савремених музиколошких открића и реконструкција, данас је јасно да филмска прича - адаптација Шаферовог књижевног комада Амадеус, чија је претходница Пушкинова драма Моцарт и Салијери - представља фикцију, конструкцију Моцартовог и Салијеријевог односа и неких догађаја из Моцартовог живота. Међутим, филм истинито поставља макар две чињенице: с једне стране, Моцартова остварења сигурно су пленила бечком средином и изазивала дивљење, чуђење, вероватно и завист код музичких зналаца, а с друге стране, околности настанка последњег Моцартовог дела до данас нису сасвим расветљене, те су, током векова, уз бројне анегдоте, различито интерпретиране. Нагађања су се углавном тицала неколико круцијалних проблема, везаних за: тајност идентитета наручиоца дела, ауторство одређених делова Реквијема (с обзиром на то да је Моцарт преминуо децембра 1791. године, не завршивши дело), као и самог тока настанка дела.

Године 1964, аустријски музиколог Дојч је пронашао рукопис у којем се недвосмислено открива идентитет наручиоца Реквијема- идентитет Грофа Валсега. Документ је потписао Херцог, школски наставник из Беча, који је једно време био у Грофовој служби. У рукопису стоји да је Гроф Валсег био упорни музичар-аматер и да су у његовој резиденцији сваке седмице одржавани концерти камерне музике, за које су редовно поручивана нова дела. Међутим, како објашњава Херцог, Гроф је ретко признавао да су разни бечки композитори компоновали та дела; желео је, наиме, да се мисли да их је компоновао он сам.

Када је почетком 1791. године умрла Грофова супруга Ана, ражалошћени Гроф је од Моцарта поручио посмртну мису. Вероватно планирајући да и то дело промовише као властиту композицију, Валсег је крио свој идентитет тако што је на Моцартова врата слао анонимног курира, преко којег је утаначена значајна новчана надокнада за Реквијем, која ће бити исплаћена у два наврата (пре и након завршетка дела), док рок за довршење композиције неће бити строго одређен. Тако је започета - данас решена - мистерија у вези са наручиоцем последње Моцартове композиције.

Бројне друге контроверзе, пак, проузроковала је чињеница да је, након композиторове смрти у време писања Реквијема, судбину овог фантастичног дела одредила Моцартова супруга, Констанца. Наиме, њој је припао недовршени рукопис, као и одговорност да дело буде комплетирано и предато Грофу Валсегу. У намери да наплати остатак новца од наруџбине, а касније и од штампања и извођења дела, Констанца је одлучила да одређени временски период држи смрт свог мужа у тајности, како би Гроф Валсег и јавност веровали да је Реквијем у целини Моцартово остварење. Након неколико неуспешних преговора са потенцијалним довршиоцима дела, Констанци је притекао у помоћ композитор Сисмајер, који је раније дискутовао с Моцартом о завршеним ставовима Реквијема и могућем даљем развоју композиције. Према Сисмајеровим записима, Моцарт је искомпоновао четворогласну партитуру мисе за мешовити хор, инструменталну бас деоницу све до краја Оферторија (с изузетком става Лацримоса, за који је урадио само осам почетних тактова), као и неколико оркестрационих мотива за недовршене ставове. Пажљиво се ослањајући на „стил" Моцартовог писања, те и на конкретне завршене делове Реквијема, Сисмајер је довршио Лацримосу и компоновао одсеке Санктус, Бенедиктус и Агнус Деи.

Иако су током каснијих деценија бројни музички теоретичари упућивали различите критике Сисмајеровој реализацији дела - и многи композитори понудили своја "решења" - ова верзија је до данас најпоштованија и најзаступљенија. Реквијем је први пут изведен 10. децембра 1791. године у цркви Св. Михајла поводом Моцартове смрти, а након још неколико извођења, предат је свом наручиоцу и изведен 14. децембра 1793. године у част Грофице Ане. Уз звуке овог реквијема испраћени су и велики композитори Хајдн (преминуо 1809) и Шопен (преминуо 1849).

Данас се Реквијем углавном изводи као концертантно дело, "ослобођено" своје првобитне сврхе посмртне мисе. Такође, у музиколошком дискурсу, он фигурира као "Моцартова композиција", мада треба напоменути да у литератури и даље опстаје сумња у раније разматране размере између одсекâ композиције које је написао Моцарт и одсекâ које је написао или комплетирао Сисмајер. Дебата око ауторских заслуга за појединачне ставове и сегменте Реквијема врло је жива и, изгледа, без нових сазнања која би осветлила овај проблем, неразрешива. Међутим, чини се да, пред лепотом звучности Реквијема, недоумице таквог типа готово да губе сваки смисао, а у прилог томе иде чињеница да је став Лацримоса, иако највероватније само започет од стране Моцарта, данас једно од омиљених, најслушанијих остварења класичне музике. Овај податак указује на огроман потенцијал Моцартових музичких идеја, које су сазревале током композиторовог кратког живота и добиле своје најузвишеније обличје у последњем делу, Реквијему.

Биг бенд ће вас водити кроз познате ритмове Латинске Америке, незаборавне мелодије Антонија Карлоса Жобима, домаће композиције инспирисане латино музичком традицијом, а све то уз џез импровизације солиста и вокалним талентом Лене Ковачевић. Диригент: Иван Илић.

Бесплатне карте можете подићи на благајни Коларчеве задужбине.

Дечије хорове припремиле су Невена Ивановић и Снежана Деспотовић. Младе певаче пратиће чланови Биг Бенда РТС, диригент је Иван Илић.

Бесплатне карте можете подићи на благајни Установе културе Вук Караџић.

Концерт Хора, солиста и Народног оркестра РТС под називом „ЦВЕЋЕ ЦАФНАЛО" одржава се поводом обележавања два јубилеја: 70 година постојања и уметничког рада Хора и 75 година Народног оркестра РТС.

Концерт ће бити одржан у среду, 10. марта у Задужбини Илије М. Коларца с почетком у 20 часова.

Као солисти ће наступити Мерима Његомир, Бора Дугић, Војка Ђорђевић, Никола Дорић и Момчило Станојевић, а за диригентским пултом биће Станко Јовановић.

ПРОГРАМ КОНЦЕРТА "ЦВЕЋЕ ЦАФНАЛО":

СЕДМА РУКОВЕТ (аранжман Димитрије Обрадовић)

ПОВЕДИ ОРО ТОДОРО (аранжман Димитрије Обрадовић)

КОЛО (РЕЧЕ ЧИЧА ДА МЕ ЖЕНИ) (аранжман Димитрије Обрадовић)

КОЗАР (обрада Милан Недељковић)

МЕХАНЏИ МОРИ (обрада Добросав Васић) 

СПЛЕТ ПЕСАМА ИЗ РУКОВЕТИ ( обрада Милан Недељковић)

ДЕВОЈКА ЈЕ ЗЕЛЕН БОР САДИЛА (обрада Добросав Васић)
Војка Ђорђевић - сопран

НА ВРАТА СЕЂАШЕ ЈЕВКА ЗАМФИРОВА (обрада Добросав Васић)
Никола Дорић - тенор

А ШТО ТИ ЈЕ МИЛА КЋЕРИ ЈЕЛЕК РАСКОПЧАН (обрада Југослав Бошњак)
Мерима Његомир - сопран

СЛАВУЈ ( ШЕВА) (обрада Милан Недељковић)
Момчило Станојевић - виолина

МАКЕДОНСКО ОРО (обрада Ђорђе Караклајић)
Драган Грујић - кларинет 

ИГРА СКАКАВАЦА (аутор Бора Дугић, аранжман Драган Кнежевић)
Бора Дугић - фрула

СПЛЕТ ПЕСАМА И ИГАРА ИЗ СРБИЈЕ (обрада Добросав Васић)

Карте се могу купити на благајни Коларчеве задужбине. 

Диригент и аранжер је Војкан Борисављевић.

На програму ће бити популарне музичке теме из домаћих и страних фимлова, а као солисти ће наступити бројни музичари, певачи и глумци:

1. "ГРЛОМ У ЈАГОДЕ" (Зоран Симјановић)

2. „БАЛКАН ЕКСПРЕС" (Зоран Симјановић), солиста: Тања Бошковић

3. „БИЛО ЈЕДНОМ У АМЕРИЦИ" (Ennio Morricone), солиста: Горан Потић, гитара

4. „DANCING QUEEN" (Anderson-Ulvaeus), солиста: Нада Павловић

5. „BEAUTIFUL MARIA OF MY SOUL" (Robert Kraft), солиста: Иван Босиљчић

6. „NEW YORK, NEW YORK" (John Kander), солиста: Владана Марковић

7. „КУМ" (Nino Rotta), солиста: Марко Ђорђевић, труба

8. „CHIQUITITA" (Anderson-Ulvaues), солиста: Јелена Јовичић

9. „ФЛОЈД" (Зоран Симјановић), солиста: Дејан Луткић

10. „FALLIN' IN LOVE AGAIN" (Frederick Hollander), солиста: Тања Бошковић

11. "THUNDERBALL" (John Barry), солиста: солиста: Горан Потић, гитара

12. "ЗАБОРАВЉЕНИ" (Лазар Ристовски-Кики Лесендрић), солиста: Кики Лесендрић

13. "LAY ALL YOUR LOVE ON ME" (Anderson-Ulvaeus), солиста: Кристина Савић

14. „CON TE PARTIRO" (Francesco Sartori), солиста: Мирјана Јовановић

15. „SING, SING" (Louis Prima), солиста: Петар Радмиловић, бубњеви

16. „I WILL ALWAYS LOVE YOU" (Dolly Parton), солиста: Јелена Јовичић

17. „ДЕВОЈКО МАЛА" (Дарко Краљић), солиста: Иван Босиљчић

18. „CAN'T TAKE MY EYES OFF YOU" (Bob Crewe), солиста: Нада Павловић

19. „GI'MME SOME LOVIN'" (Steve Winwood), солисти: Дејан Луткић, Кристина Савић и Мирјана Јовановић

20. „ГРК ЗОРБА" (Mikis Theodorakis), солиста: Урош Ранковић, клавијатуре

Концерт ће бити емитован 14. марта у 18:50 на Другом програму РТС-а.

Подсећамо, Музичка продукција РТС-а овим концертом обележава 200 година од рођења великог композитора и пијанисте Шопена.

На програму ће бити Шопенов "Концерт за клавир и оркестар бр. 2 у ф-молу, "Девета симфонија" Антонина Дворжака и "Фантазија на српске теме" Николаја Корсакова.

Диригент Бојан Суђић, солиста Александар Сердар.

Концерт ће бити одржан у четвртак, 11. фебруара са почетком у 20 часова у задужбини Илије М. Коларца.

Радознала да чује какав репертоар је Биг бенд РТС припремио за представљање европској публици, наши суграђани и љубитељи џеза окупили су се синоћ испред Коларчеве задужбине чак пола сата пре почетка концерта.

"Alone Together" сврстан је у концертну џез сезону 2009/2010 Европске Радидифузне Уније, што значи да је одсвиран уживо у Београду, али се ових дана у одложеном радијском преносу може чути и у бројним земљама широм Европе.

Специфичност у програмском опредељењу била је та што су у дефинисању програма учествовали чланови оркестра, који су уједно били и солисти на концерту.

Присутни су уживали у извођењу саксофонисте Александра Јаћимовића и трубача Новака Мијовића у "Recorda me" Џоа Хендерсона, "Jenny" Ернија Вилкинса дочарао је трубач Немања Бановић, а "Freddie Freeloader" Мајлса Дејвиса својим солом "обојио" је гитариста Горан Потић. И остали чланови Биг бенда истакли су се као солисти на овом концерту, чији снимак можете видети 9. фебруара у 20 часова на РТС дигитал. 

Диригент Биг бенда РТС је Иван Илић. 

Музичка продукција РТС-а овим концертом обележава јубиларних 200 година од рођења славног композитора Фредерика Шопена.

На програму ће бити Шопенов "Концерт за клавир и оркестар бр. 2 у ф-молу", "Девета симфонија" Антонина Дворжака као и "Фантазија на српске теме" Николаја Корсакова.

Под диригентском палицом Бојана Суђића, као солиста ће наступити пијаниста Александар Сердар.

Фредерик Шопен (Frédéric François Chopin) рођен је 1810. године.

Сматра се најистакнутијим представником пољске музичке културе и једним од најзначајнијих пијаниста и композитора свих времена. Био је први западни композитор који је у класичну музику унео елементе словенске музике. Његове мазурке и полонезе представљају темељ пољске народне класичне музике.

Занимљивости:

• Сваке пете године у Варшави се одржава Међународни конкурс пијаниста Фредерик Шопен.
• Међународни аеродром у Варшави добио је име по Шопену.
• Снимљена су два филма о љубавној вези Шопена и Жорж Санд. Такође постоји филм "A Song to Remember" о Шопеновом животу, снимљен 1945. године.
• Астероид „3784 Шопен" добио је име по Шопену, као и један кратер на Меркуру.
• Шопенова музика може се чути у многим филмовима („Пијаниста", „Грађанин Кејн", итд).
• Шопен је једно време носио браду само на једној страни лица, што је лаконски објашњавао: „Нема везе, ионако публика види само мој десни профил".

Биће то трећи пут да се Биг бенд Радио-телевизије Србије представља публици широм Европе, земљама чланицама Европске Радиодифузне Уније у одложеном радијском преносу.

Публика ће имати прилику да чује разноврстан музички програм који ће изводити солисти Биг бенда РТС. Чланови су за овај концерт сами одабрали нумере које желе да поделе са публиком у Коларчевој задужбини као и са слушаоцима широм света. Многи од њих су запажено наступали или још увек наступају на сценама широм Европе и света.

Џез оркестар Радио-телевизије Србије основан је 1948. године под именом „Забавни оркестар Радио Београда", да би се 1954. године одвојили гудачи, а оркестар наставио рад у формацији у каквој је и данас.

Биг бенд РТС данас чине: трубе: Драгослав Станисављевић, Марко Ђорђевић, Владимир Крнетић, Немања Бановић, Новак Мијовић; тромбони: Игор Илић, Александар Маринковић, Милош Радоњић, Иван Платнер; саксофони: Александар Јаћимовић, Зоран Рашковић, Љубиша Паунић, Кристијан Млачак, Тихомир Јакшић; ритам секција: Петар Радмиловић (бубањ), Иван Алексијевић (клавир), Горан Потић (гитара), Бранко Марковић (контрабас), Слободан Божанић (бас гитара). Диригент оркестра је Иван Илић.

Џезери кажу да је џез уметност интеракције и кооперације, и зато је подршка и разумевање музичара од пресудног значаја за успешно бављење овом врстом музике. Џез такође захтева од извођача и солисте да на потпуно аутохтон и јединствен начин отвори музиком пут до свог бића и за то је потребно поверење - поверење да ће та прича бити третирана са поштовањем.

У великој дворани Сава центра одржаће се Светосавска академија на којој ће, поред осталих, наступити и дечји хор „Колибри".

Под диригентском палицом Невене Ивановић, малишани ће извести „Благословена дево" и „Девојко мала", а очекује се да ће њихов наступ из публике пратити и председник Републике Србије Борис Тадић и новоименовани партијарх српски Иринеј.

Светосавска академија почеће у 20 часова.

Поводом новогодишњих и божићних празника, Музичка продукција РТС-а организује "Београдски новогодишњи концерт" Симфонијског оркестра и Хора РТС-а на којем ће бити изведене најпопуларније теме класичне музике. Концерт ће бити одржан 14. јануара у 20 часова у дворани Коларчеве задужбине.

Под диригентском палицом Бојана Суђића, музичари ће публици приуштити прави празнични угођај, уз познате композиције као што су: Бојерка (у аранжману Зорана Христића), Шостаковичева "Свечана увертира", Вагнерова увертира за трећи чин и свадбени хор "Лоенгрин", Веберов хор ловаца из "Чаробног стрелца", Пучинијев брујећи хор из "Мадам Батерфлај", као и увертира из Штраусовог "Слепог миша".

У другом делу концерта на програму је Равелов "Болеро", две увертире из "Кармен", Гуноов хор војника из "Фауста", Брамсова "Мађарска игра бр. 5", Штраусова "Трич трач полка" и Офенбахов "Кан кан".

Улаз на "Београдски новогодишњи концерт" је бесплатан.

Године 1823. Музичко друштво из Граца доделило је Шуберту Почасну диплому, а он је, заузврат, обећао да ће написати симфонију за Друштво. Симфонију није довршио, а ни данас није познато који део партитуре је урадио велики композитор, а који његов пријатељ, тадашњи председник Музичког друштва Хитенбренер.

Композитор Јаначек је рад на виолинском концерту насловљеном "Путовање душе", отпочео 1926. године за време посете Енглеској. Дело је остало недовршено, а неке идеје је композитор употребио у својој опери "Из куће смрти". Дело је реконструисано и први пут га је извела Филхармонија Брно 1988. године.

Малер такође није завршио своју Десету симфонију, коју је компоновао 1910. и 1911. године. Иако је форму и садржину заокружио у готово 2000 тактова, музика је остала незавршена и у већем делу неоркестрирана. Обично се изводи само њен први став, Adadjo, али као самостално дело.

Улаз на "Концерт недовршених композиција" је слободан.

Војислав Бубиша Симић, доајен српског џеза и један од оснивача оркестра и оснивача Удружења музичара џез, рок и забавне музике Србије, радо је виђен гост-домаћин Биг бенда РТС. Садашњу младу генерацију музичара радује могућност да преузму део наслеђа са извора џез музике код нас. Својим шармом и енциклопедијским знајем историје оркестра и домаћег џеза Бубиша ће нас водити кроз вече посвећено развоју оркестарске џез музике код нас.

Прича о Биг бенду почела је 1948. године када је настао Забавни оркестар Радио Београда, укључујући и гудаче, чији је први диригент био Младен Гутеша. Године 1954. гудачи су се одвојили, а оркестар наставио рад у биг банд формацији у каквој је и данас. Дуги низ година, оркестар су предводила два највећа југословенска диригента, композитора и аранжера: Војислав Бубиша Симић и Звонимир Скерл.

За 60 година рада оркестар добио је многе награде и признања. 1960. као потпуно непознат оркестар, добио је Прву награду на Žuan Le Pen Jazz Festivalu. После своје прве турнеје, 1957, оркестар је наступао у скоро свим европским земљама, јазз фестивалима, на неколико УНИЦЕФ концерата (Београд, Париз, Женева) и увек са похвалним критикама.

Током година, са оркестром су наступале највеће светске звезде џез музике као што су: Кларк Тери, Бени Голсон, Реј Чарлс, Џони Грифин, Мајнард Фергусон, Тони Скот, Натан Дејвис, Дон Бајас, Ед Тигпен, Џером Ричардсон, Лари Вучковић, Ерни Вилкинс, Кени Дру, Фили Џо Џонс, Тед Џонс, Сал Нистико, Алвин Квин, Реџи Џонсон, Еди Хендерсон, Шон Монтеро, Хенк Мобли, Аладар Пеге, Јон Хендрикс, Рој Харгув, Бред Лили, Дајана Шур, Ак Ван Ројен, Петер Херболзхајмер, Дон Менза, Вилсон де Оливеира, Јенс Винтер, Стјепко Гут, Џо Миковић, Душко Гојковић, Стив Туре, Рони Кјубер, Ренди Брекер, Џон Федис... а такође и звезде светског шоу бизниса као што су: Дени Кеј, Џозефина Бејкер, Миреј Матје, Енрико Масиас, Фрида Лингстад (ABBA) и други.

Оркестар је имао велики број наступа у много градова и на много џез фестивала бивше Југославије. Био је колевка свим домаћим џез музичарима, који су постали познати и у свету (Стјепко Гут, Миле Павловић, Бора Роковић, Џо Миковић, Душко Гојковић). Последњих година, генерација младих музичара потеклих из Биг Бенда РТС, наставља ову традицију.

Биг бенд РТС има велики репертоар дела класичног џеза (Каунт Бејзи, Дјук Елингтон, Глен Милер, Тед Џонс, Ерни Вилкинс, Кларк Тери, Дизи Гилеспи, Лес Браун, Били Меј, Тошико Акијоши, Боб Минцер, Боб Брукмајер, Бил Холман и многи други композитори и аранжери), домаћих дела базираних на нашем музичком наслеђу, као и репертоар евергрин и филмске музике. Оркестар има и велико искуство у извођењу џез композиција писаних на тему етно музике, проистекле из нашег културног наслеђа које су са великим интересовањем прихваћене од публике.

Данас, Биг бенд РТС води диригент Иван Илић.

Литургија "Domestica" необична је по томе што је композитор Гречањинов у православну литургију увео оргуље и гудачки оркестар. За концертно извођење професор Војислав Илић компоновао је јектенија која певају солисти. Литургија "Domestica" први пут је изведена у Србији 1990. године када је Хор РТС наступао са истим диригентом - Владимиром Крњавчевићем из Загреба, који је у својој богатој вишедеценијској музичкој каријери успешно радио и са Хором Радио-телевизије Србије.

О Хору РТС
Поникао из богате традиције хорског певања, Хор Радио-телевизије Србије огласио се првим концертом пре седам деценија и афирмисао као водећи професионални вокални ансамбл, признат широко ван најужих граница своје средине.

До пуне префекције о којој сведоче бројни критичарски осврти као и реакције публике ансмабл је довео истрајни тридесетогодишњи рад са диригентом Боривојем Симићем на месту шефа-диригента. На значајним гостовањима Хора РТС-а у Италији, Француској, Хамбургу, Румунији и бившем СССР-у почетком седме деценије прошлог века, стизали су само похвални одјеци: „Какво остварење! Какав извођачки дар! Право задовољство за слушање!".

Континуирано успешан рад са ансамблом наставили су, затим, диригенти Младен Јагушт, Владимир Крањчевић и Бојан Суђић.

У протеклих 70 година Хор РТС је имао бројне турнеје у земљи и иностранству: у Пољској, Чешкој, Словачкој, Мађарској, Румунији, Бугарској, Турској, Енглеској, Француској, Немачкој, Аустрији, Швајцарској, Шпанији, Италији, Грчкој и Русији. Посебно се истиче гостовање у Риму, где је са Хором и Оркестром Академије Санта Чечилија и диригентом Мстиславом Ростроповичем извео Ратни реквијем Бенџамина Бритна (1987. године), затим гостовање у Напуљу, где је са Оркестром Театра Сан Карло и диригентом Густавом Куном извео Парсифал Р. Вагнера (1988. године), као и два гостовања у Шпанији где је са Симфонијским оркестром РТС-а извео два капитална дела Јохана Себастјана Баха: Божићни Ораторијум и Пасију по Матеју (1989. и 1991. године).

Хор и Симфонијски оркестар РТС добитници су награде Златни беочуг 2007. године за трајни допринос култури града, највишег годишњег признања Културно-просветне заједнице Београда.

На програму ће бити дела домаћих композитора: „Green With Buzz " Татјане Милошевић, „Мотус, дуо за клавир и оркестар" Владимира Тошића и "Поема за клавир и оркестар" Василија Мокрањца, као и два дела страних композитора: „Подземни саобраћај" Тобијаса Брострома (Шведска) и "Тамни елементи" Алис Пинг Ји Хо (Хонг Конг / Канада).

Концерт ће бити одржан сутра, 18. новембра у Задужбини Илије М. Коларца.

На концерту ће бити изведена светска премијера дела "Тужбалица, пасторала и химна". Поред светске премијере, публика ће моћи да ужива и у другим делима славне композиторке: "Октоиха 1", "Византијски концерт" и "Песме простора".

Хором и оркестром РТС-а дириговаће Премил Петровић, а као солиста на клавиру наступиће Лидија Бизјак. О значају уметнице Љубице Марић говори и податак да је Унеско стогодишњицу њеног рођења уврстио у свој календар значајних годишњица.

Улаз је на концерт у оквиру БЕМУС-а биће бесплатан.

Љубица Марић је рођена 1909. године у Крагујевцу. Завршила је два одсека Музичке школе у Београду и постала први дипломирани композитор у Србији. На њене прве композиторске покушаје велик утицај имао је Јосип Славенски, а на Конзерваторијуму и Мајсторској школи у Прагу учитељ јој је био истакнути чешки композитор Јозеф Сук.

Уз композицију, у Прагу је завршила и студије дириговања и постала једна од првих жена диригената у Европи. Радила је као професор у Музичкој школи "Станковић" и на Музичкој академији у Београду.

Једно време дириговала је Симфонијским оркестром Радио Београда. Упоредо с музиком бавила се сликањем, вајањем и писањем. Умрла је у Београду 2003. године. Љубица Марић је написала неколико десетина композиција од којих су многе доживеле европски успех.

Њене "Песме простора", "Пасакаља", "Музика Октоиха", "Инвокација", "Из тмине појања", "Асимптота", "Чудесни милиграм", "Архаја", "Архаја 2" и "Торзо" сматрају се ремек делима српске музике и једним од најоригиналнијих домета српског музичког стваралаштва.

Овај међународни скуп Европске алијансе удружења особа са неуромишићним оболењима (ЕАМДА) одржава се први пут у Београду од 17. до 20. септембра, у хотелу "Holiday Inn".

Тематика ће бити подељена на два блока, медицински и социјални. У оквиру медицинског дела, главне теме биће последња генетска истраживања у области неуромишићне дистрофије, а тема социјалног дела програма биће самостални живот особа са неуромишићним обољењима, у којој ће учествовати министар за рад и социјалну политику Расим Љајић. Скуп ће отворити председник Србије Борис Тадић.

Публика је са великим одушевљењем дочекала овај млади ансамбл и уживала у композицијама Стевана Стојановића Мокрањца и Љубице Марић.

Професор Драгослав Девић, етномузиколог, уручио је хору Похвалницу за овај наступ, а потом је уследио усмени позив и за наредну годину.

Бојан Суђић је већ са 19 година постао асистент диригента у Симфонијском оркестру Радио-телевизије Београд. Школовао се на београдском Факултету музичке уметности, а први велики успех остварио је победом на Југословенском такмичењу младих уметника, 1989. године у Загребу. Краће се усавршавао код Иље Мусина у Санкт Петерсбургу и Отмара Свитнера у Бечу.

Од 1992. године је стални диригент Хора и СО РТС са којима је извео велики број хорских, симфонијских и вокално симфонијских остварења светске и домаће, историјске и савремене литературе, са посебном пажњом приступајући премијерним извођењима како нових домаћих дела, тако и остварења из светске музичке баштине која су, захваљујући њему, по први пут била представљена и у Србији. Највећи број тих концерата снимљен је за радио и ТВ, а они су и основа обимне Суђићеве дискографије.

Сарађивао је од 1989. године и са Оркестром Београдске филхармоније и са њим био на турнеји у Кини, наступао на БЕМУС-у, или пратио велике светске звезде (Н. Кенеди, М. Венгеров).
Оперском дириговању посветио се 1993. године, водећи оркестар Опере Народног позоришта у Београду, а сезоне 1999/2000. био је његов шеф-диригент. Генерални музички директор Опере био је 2004/2005. У своју богату биографију убележио је многа извођења стандардног балетског и оперског репертоара, док се, међу гостовањима, издваја наступ на Атинском фестивалу 2008. године ("Кармен").
Суђићева дужа међународна ангажовања почела су 1998. године, када је први пут био гост-диригент Краљевске опере у Стокхолму, да би се та сарадња продубила и довела га на место резиденцијалног диригента 2001. године. Са овим ансамблом остварио је преко 150 оперских и балетских представа, а врхунац заједничког рада представљао је наступ на фестивалу у Висбадену 2003. ("Лабудово језеро"). Плодну сарадњу остварио је и са ансамблом Хелсиншке националне опере.

Награду града Београда по други пут добио је 2004. године за диригентски подухват када је са 650 ученика средњих музичких школа из целе Србије извео "Кармину Бурану" Карла Орфа.

На чело Хора и Симфонијског оркестра РТС Бојан Суђић дошао је 2005. године и наставио своју мисију представљања нових дела домаћих аутора и мање познатих или ређе извођених остварења из светске историјске баштине. На том све ширем списку нашли су се, између осталих и "Посвећење пролећа" и "Свадба" Игора Стравинског, Друга симфонија Густава Малера, "Живот јунака" и "Тако је говорио Заратустра" Рихарда Штрауса, Миса у це-молу В. А. Моцарта, "Фауст симфонија" Франца Листа, "Реквијем" Хектора Берлиоза, Шеста симфонија Дмитрија Шостаковича, кантата "Александар Невски" Сергеја Прокофјева, „Missa di gloria" Ђакома Пучинија, "Острво мртвих" и "Звона" Сергеја Рахмањинова, "Охридска легенда" (интегрално извођење) Стевана Христића и "Пасија Св.кнеза Лазара" Рајка Максимовића.

У суботу, 27. јуна 2009. године Дунавска бициклистичка тура је стигла у Београд, своју завршну дестинацију. Ова манифестација обележава крај и врхунац једнонедељног путовања дуж Дунава за учеснике из више од 25 европских земаља. Учесници су имали могућност да бирају између две руте, из Будимпеште према истоку или из Букурешта ка западу.

Бициклисти из целе Европе, љубитељи бициклизма и грађани Београда уживали су у разноврсном забавном и музичком програму у коме су учествовали: Дечији хор КОЛИБРИ РТС, победници Операције Тријумф, Global Warming ethno techno orchestra, Куд Шпанац.

Око 400 учесника из 26 различитих земаља западног балкана (које су чланице Европске Уније и земаља које нису чланице), као и из Турске, окупили су се испред хотела Славија у Београду у суботу 27. јуна у 16:30. Одатле су се упутили ка КАЛЕМЕГДАНУ где су им се код павиљона Цвијета Зузорић у 17:00 придружили локални љубитељи бициклизма, а затим су сви заједно кренули у вожњу градом. Бициклисти су возили кроз познату Калемегданску тврђаву, све до обала ушћа Саве и Дунава, где се у 18.30 одржала завршна свечаност.

Бициклисте и публику су дочекали господин Жозеп Љоверас, шеф делегације Европске комисије у Србији. Представници Владе Србије као и амбасадори држава чланица Европске уније такође су присуствовали овом посебном догађају. Посетиоцима су се представили и европски информативни штанд, регионалне и локалне невладине организације као што су Супернатурал, Орка, Zero waste Serbia, Екотопиа и Друштво љубитеља бициклизма Југо циклинг кампања. Овај мали сајам невладиних организација је организовала Агенција за сарадњу са невладиним организацијама и европску хармонизацију, при Градској управи Града Београда.

Дунавска бициклистичка тура спаја бициклисте из читаве Европе и даје им могућност да открију делове Европе који су можда мање познати људима из западноевропских земаља. Тиме што се одржава током Зелене недеље на иницијативу Европске комисије, ова тура ће утицати на пораст свести о важности одржавања речних токова чистим како би се очувала животна средина, поспешио речни саобраћај и унапредио туризам. Дунавска бициклистичка тура окупља све оне који воле бициклизам, брину о животној средини и желе да стекну нове пријатеље широм Европе.

Организатор и покровитељ Дунавске бициклистичке туре/Бициклом уз Дунав је Општа управа Европске комисије за проширење у сарадњи са Европским бициклистичким савезом.

На свечаном отварању, са почетком у 11 часова, присуствовали су највиши државни функционери Републике Србије, представници удружења и угледни појединци из области науке, спорта и културе из дијаспоре са свих пет континената, као и истакнути привредници.

У културно-уметничком програму наступили су дечији хор „Колибри" РТС, уметници Бора Дугић, Јелена Томашевић и ансамбл Смиље, као и глумци Војин Ћетковић и Тања Бошковић.

Тема Конференције била је „Платформа за израду Националне стратегије развоја односа матице и дијаспоре и Срба у региону". Национална стратегија, као званичан документ Владе РС, која ће проистећи из првог Закона о дијаспори и Србима у региону, треба да одреди улогу државе према дијаспори и Србима у региону и улогу дијаспоре и Срба у региону према Републици Србији.

„Видовдански дани дијаспоре" су највећа манифестација дијаспоре, која се одржава у Србији сваке године, а првим Законом о дијаспори и Србима у региону предвиђено је да се убудуће обележава као Дан дијаспоре.

Џез оркестар Радио телевизије Србије "Биг бенд" и чланови Симфонијског оркестра РТС-а, под диригентском палицом специјалних гостију Роберта Хаубера и Станка Јовановића, одржали су синоћ у Коларчевој задужбини концерт посвећен композитору и пијанисти Билу Евансу (1929-1980).

Пред бројним љубитељима џез музике, два изванредно усклађена оркестра низали су чувене Евансове композиције које је Хаубер специјално аранжирао за "Биг бенд". Хаубер је 1952. године започео каријеру у Радио Београду као аранжер Џез оркестра.

Последњих 40 година, Хaубер живи и ради у Шведској, САД, Швајцарској и Немачкој, сарађујући са биг бендовима широм света.

Поново пред публиком Коларца, где је последњи пут свирао 1959. године, Хаубер је своје аранжмане Евансових композиција наизменично дириговао са млађим колегом Јовановићем, сталним диригентом Симфонијског оркестра РТС-а.

Хауберови аранжмани сматрају се за дела која су далеко испред нашег времена. Радо их изводе биг бендови широм света, као и вечерас у Коларчевој задужбини на концерту под називом "У част Билу Евансу", једном од најутицајнијих и најпознатијих џез пијаниста 20. века.

Еванс је завршио класичне музичке студије, али је веома рано почео да свира џез. Године 1958. постао је члан чувеног "Мајлс Дејвис секстета", где су свирали и Џон Колтрејн, Кенонбол Адерли, Пол Чејмберс и други.

У част предстојећег председавања Шведске Европској унији, у Коларчевој задужбини приређен је концерт под слоганом "Од Моцарта до Абе - Музичка променада кроз Европу". На гала концерту који је преношен на другом програму РТС-а, наступили су реномирани српски и шведски уметници, који су одушевљену публику повели у шетњу кроз музички пејзаж Европе.

Двојица најпознатијих скандинавских пијаниста браћа Петер и Патрик Јаблонск, уз Симфонијски оркестар РТС-а под диригентском управом Бојана Суђића, извели су Моцартов "Концерт за два клавира и оркестар бр.10", док је примадона Јадранка Јовановић поред дела Росинија и Сен Санса, извела и дела наших композитора Биничког и Христића.

На крају концерта сви заједно извели су познату песму "МАМА МИА" популарне шведске групе "АБА".

Поводом 200 година од смрти Јозефа Хајдна, Хор и Симфонијски оркестар Радио телевизије Србије извео је Хајднову Симфонију бр. 96 у Д - дуру -  "Чудо", и Мису "In Augustis" у д - молу -  "Нелсон миса".

Солисти који су наступали:

Снежана Савичић, сопран

Магда Скрачић, алт

Радмило Петровић, тенор (Беч)

Горан Крнета, бас

Диригент: Александар Марковић

Концерт је одржан 18. јуна 2009. године, у Дворани Коларчеве задужбине.

Пред диригентском палицом Невене Ивановић, „Колибри" су одржали мини концерт у трајању од 25 минута, чиме је обележен почетак петодневног фестивала под називом „Јунски програми Змајевих дечијих игара",и  који је био у знаку стиха Јована Јовановића Змаја „Аој крила, кад би моја била".

„Змајеве дечије игре" су место сусрета свих поштовалаца Змајевог дела, стваралаца који су своју поетику градили на његовој Певанији, педагога и најважније публике деце. Након посете Сремској Каменици где је Јован Јовановић сахрањен и где је у његову част стихове говорио драмски уметник Радослав Миленковић, разноврстан програм одвијао се на више локација у Новом Саду: у Галерији Матице Српске, на Тргу слободе, у Змај Јовиној улици, у Градској библиотеци, у Позоришту младих, у башти хотела „Војводина" и у Дунавској улици.

На програму су били: наступи дечијих хорова, изложбе, креативне радионице, глумачки, фолклорни и песнички дечији наступи, мини универзијада, саветовање о књижевности за децу, шаховски турнир, балет, карневал и ватромет, а свечано је затворен затворен концертима састава „Salsa Kings" i „Belgrade Dixieland Orchestra".

У оквиру фестивала „Змајеве дечије игре" додељене су и повеље и награде, и то: Раши Попову, књижевнику из Београда (повеља за изузетан стваралачки допринос књижевности за децу; безграничну оданост свету детињства и најплеменитијим људским тежњама), Мирјани Булатовић, књижевници из Београда (награда за изузетан стваралачки допринос савременом изразу у књижевности за децу), Весни и Драшку Рогановић, преводиоцима из Београда (награда за изузетан стваралачки допринос популарисању књижевности за децу) и Весни Видојевић Гајовић, књижевници из Београда (Змајев песнички штап).

Народни оркестар Радио телевизије Србије, под управом Љубише Павковића, одржао је концерт под називом Вече најлепших компонованих песама, као трећи концерт у серијалу НЕКАД И САД.

Серијал концерата НЕКАД И САД одржава се поводом прославе два јубилеја:
75 година Народног оркестра РТС и 85 година Радио Београда.

Концерт је одржан у четвртак 28. маја, 2009., у Коларчевој задужбини.

Програм:

1. НАРОДНИ ОРКЕСТАР РТС - ГОЦИНО КОЛО (Б. Јовановић)

2. ЧЕДА МАРКОВИЋ - РАСТАО САМ ПОРЕД ДУНАВА (Д. Токовић)

3. ДУЕТ ПЕТКОВИЋ-ИЛИЋ - сплет: ИДУ ПУТЕМ ДВОЈЕ НЕ ГОВОРЕ, ОД ИЗВОРА
ДВА ПУТИЋА и ОПАНЧИЋИ НА КЉУНЧИЋЕ (П. Танасијевић)

4. МИРКО РОНДОВИЋ - СВИ ПЉЕВАЉСКИ ТАМБУРАШИ (М. Рондовић)

5. ВАСИЛИЈА РАДОЈЧИЋ - МИТО БЕКРИЈО (Р. Граић)

6. НОВИЦА НЕГОВАНОВИЋ - ЈЕДНА РЕКА У МОМ КРАЈУ (Н. Неговановић)

7. УСНИЈА РЕЏЕПОВА - ЖИВОТЕ МОЈ (Ш. Бајрамовић)

8. НАРОДНИ ОРКЕСТАР - сплет: МЕДЕНО КОЛО (Љ. Павковић), ХАРМОНИКАШКО
КОЛО (Р. Живковић), ЛАЗНИЧКО (Т. Пауновић), МАКЕДОНСКО ОРО (К. Петровски)

9. НЕДЕЉКО БИЛКИЋ - КРЧМА У ПЛАНИНИ (Н. Билкић)

10. МЕРИМА ЊЕГОМИР - сплет : ЈУТРОС МИ ЈЕ РУЖА ПРОЦВЕТАЛА (П.Танасијевић), БИСЕНИЈА КЋЕРИ НАЈМИЛИЈА (М. Тодоровић Крњевац) и ИВАНОВА КОРИТА ( М. Поповић Захар)

11. СНЕЖАНА ЂУРИШИЋ - ОДАКЛЕ СИ СЕЛЕ (Р. Живковић)

12. МАРИНКО РОКВИЋ - сплет: ПРОЂОХ БОСНОМ КРОЗ ГРАДОВЕ (Д. Недовић) и РАЗБОЛЕ СЕ СРЦЕ МОЈЕ (Ј. Петковић)

13. АНА БЕКУТА - ЦРВЕН КОНАЦ ( Д. Живковић)

14. НАРОДНИ ОРКЕСТАР РТС - БЕОГРАЂАНКА (Љ. Павковић)

Водитељ: Светислав Вуковић
Аутор програма и сценарио: мр. Мирјана Дробац, етномузиколог

Концерт "Jazz made in Slovenia" у извођењу Биг Бенда РТС-а, солисте Јуре Пукла (тенор саксофон) и диригента Игора Лундера, одржан je 26. маја 2009., у Коларчевој задужбини.

Јуре Пукл (тенор саксофон) важи за најпродорнијег словеначког џез саксофонисту млађе генерације. Студирао је на престижном Беркли колеџу музике у Бостону, у класи светских саксофониста Џоа Лованоа и Џорџа Гарзонеа. Као лидер објавио је четири албума, од којих два у Њујорку. Сарађивао је са познатим музичарима: Мејсио Паркер, Арон Голдберг, Џереми Пелт, Џонатан Блејк, Есперанца Спалдинг, Лио Ђеновезе, Ренато Чико, Примож Грашић, Хауард Картис, Марк Абрам и други. У Словенији је добио прву награду за најбољу џез композицију 2006. године.

Игор Лундер (диригент, композитор, аранжер, гитариста) наступа са разним џез музичарима и ансамблима. Поред бројних наступа, писао је аранжмане и 1999. године основао је "Igor Lunder with Rids", квартет саксофона и гитара. Пише композиције, аранжмане, и предаје на одсеку за џез у Средњој школи музике и балета у Љубљани. Наступао је на разним фестивалима у Љубљани, Марибору, Коперу, Крању, Кршком, Порторожу, Подсреди, Бохињу, Церкну, Толмину, Загребу, Београду, Новом Саду, Пули, Бјеловару, Братислави, Кракову. Уметнички је директор Биг Бенда Гросупље.

Александар Маџар је студирао у Београду, Москви и Страсбуру.

Био је победник конкурса у Женеви (1986) и конкурса Феручо Бузони у Болцану (1989), а трећу награду освојио је на конкурсу у Лидсу (1996).

Критичар Тајмса окарактерисао је тада Маџара као "најмаштовитијег музичара међу финалистима".

Наредне, 1997. освојио је Прву награду на такмичењу Умберто Микели у Милану, као и Специјалну награду за извођење Штокхаузенове композиције.

Наступао је као солиста са оркестром Берлинске филхармоније, Европским камерним оркестром, Краљевском филхармонијом из Лондона, Енглеским камерним оркестром, оркестрима Келнског и Франкфуртског радија, са Чешком филхармонијом, оркестром лајпцишког Гевандхауса, оркестрима Би-би-си-а, Националним оркестром Белгије, Будимпештанским фестивалским оркестром... док су за диригентским пултом били Иван Фишер, Андре Превин, Паво Берглунд, Марчело Виоти, Паво Јарви, Џон Нелсон, Либор Пешек.

Одржао је реситале у Берлину, Паризу, Лондону, Бриселу, Риму, Фиренци, Милану, Хамбургу, Минхену, Београду,... на турнејама у Јапану, САД и Колумбији, на бројним фестивалима међу којима су Бемус, Бад Кисинген, Шлезвиг Холштајн, Фестивал Иве Погорелића, Бад Верисхофен, Пијанистички фестивал у Руру, Давос, Рок Д'Антерон, Салцбург, Алдебург, Луцерн, Делфт. Снимао је за куће Intim Musik, BMG/Classic i Arion.

Александар Маџар је професор на Краљевском фламанском конзерваторијуму у Бриселу и Високој школи за музику и позориште у Берну.

У суботу, 16. маја 2009. године, у 11 сати, засијали су рефлектори, а простор је испуњен са око 1000 деце. Дворана у центру града, у Таковској 8, отворила је широм врата и на великој сцени, представила ревију победника са Градског такмичења музичких секција основних школа - Дечјих музичких свечаности ДЕМУС 2009.

Као специјални гост на овогодишњој Ревији победника ДЕМУС 2009 наступио је ДЕЧИЈИ ХОР РТС-а, са својим диригентом Снежаном Деспотовић.

На овогодишњем свечаном концерту учествовали су победници градског такмичења који су освојили прво место и специјалне награде у следећим категоријама:
соло певачи "Златна сирена" и мали вокалних састави (дуети, терцети и квартети), који се такмиче у три жанра - дечја соло песма, изворна народна песма и дечја забавна песма, вокалне групе певача, мали инструментални састави, хорови и оркестри.
Под покровитељством Градске управе-Града Београда, Дечје музичке свечаности одржавају се сваке године и трају од марта до маја, када се на ревији победника представљају првонаграђени учесници. Ово традиционално такмичење представља завршни чин широко постављене акције да се окупи велики број даровите и музикалне деце, ученика основних школа Београда, узраста од 7 до 14 година, у неговању и извођењу дечје песме.

Свечано отварање на коме је наступио дечији хор Колибри РТС, одржано је у недељу 17. маја у 20 часова у Народном позоришту, на сцени Јадран.

Суботички Међународни фестивал позоришта за децу током протеклих 15 година постигао је највише уметничке резултате представљајући више од 400 позоришних представа из земље, Европе и света.

Основан је 1994. године са циљем приказивања највреднијих и уметнички најрелевантнијих сценских остварења из међународне и домаће продукције за децу, као и зближавања разних народа и очувања специфичности и различитости сваке културе.

Такмичарског је карактера, а фестивалске награде се додељују према оцени међународног жирија.

Дечијем хору Колибри РТС, као јединственом хору препознатљиве културе певања, допадљиве интерпретације и високо професионалног односа према музици, припала је част да отвори 16. Међународни фестивал позоришта за децу.

Ово је и његов први наступ на овом фестивалу. Да подсетимо да је Колибри РТС одржао преко стотину концерата у земљи и иностранству, учествовао у аудио драмама, на телевизији у самосталним ТВ емисијама и серијама, као и на филму. Изузетни уметнички домети донели су овом хору низ награда од којих се истичу: Повеља Радио Београда за допринос развоју дечије и омладинске музике, Златни Беочуг Културно просветне заједнице Београда, Повеља Удружења композитора, Захвалницу УНИЦЕФ, Златна сиринга РТВ Београд, Орден рада са сребрним венцем, Медаља Мокрањчевих дана и Змајева награда.