четвртак, 09. феб 2012. | Изаберите писмо: Latinica
Галерија РТС-а, Таковска 10 организује две изложбе
8.12.2011 - 31.1.2012.
Изложба објеката Душана Оташевића
„Аутопортрет"
Изложба у Галерији РТС-а насловљена „Аутопортрет" једног од наших најаутентичнијих уметника, академика Душана Оташевића, састоји се од 13 објеката насталих у периоду између 1995. и 2011. године - реч је о 12 слова од којих је сачињено уметниково име и презиме и раду „Аутопортрет" који ће бити премијерно представљен. Поред остварења која се налазе у власништву уметника, заступљени су радови који се чувају у београдском Музеју савремене уметности и Музеју Цептер, и у приватним колекцијама.
„Низ словних знакова који творе ћирилично писмо, поређаних одређеним редом, означавају моје име - Душан Оташевић. Према увреженом тумачењу, име је судбина те је, тако, реч о личности. Ако се поремети редослед словних знакова и заборави понуђено значење, добија се низ пиктограма. Сваки од тих пиктограма представљао је повод за појединачни рад на овој изложби: сви заједно чине мој ликовни аутопортрет" - бележи Душан Оташевић.
Аутор изложбе и текста у каталогу је историчар уметности Ђорђе Кадијевић. У тексту каталога ког је Кадијевић конципирао као писмо Оташевићу, између осталог, он саопштава: „Игра је једна од ретких људских радњи које никада нису биле забрањене. Ви сте, драги Оташевићу, схватили зашто је тако: јер се једино игром није могуће играти... Ако се у игри дотакну озбиљне ствари, па и заштићене „светиње", то не може бити кажњено а да се и казна не претвори у део игре. То је ваше стратегијско гесло. Утолико ефикасније што у свакој Вашој игри има неке чедне веселости".
Душан Оташевић је рођен 1940. године у Београду, где је 1966. дипломирао на Академији ликовних уметности, у класи проф. Љубице Сокић. Члан је УЛУС-а од 1967. године. Приредио је 30 самосталних изложби и учествовао на бројним изложбама код нас и у иностранству
Добитник је бројних значајних награда и признања: Политикине награде из Фонда „Владислав Рибникар", награде за сликарство на Октобарском салону, награде града Чачка на 17. Меморијалу Надежде Петровић, награде „Мића Поповић", награде „Сава Шумановић", награде „Милан Коњовић", итд. Како лауреат награде из Фонда „Иван Табаковић" Оташевић је 1995. године одржао самосталну изложбу у Галерији САНУ у Београду. Дописни члан Српске академије наука и уметности постао је 2003. године, а редовни члан 2009.године. Ове године именован је за управника Галерије САНУ.
Поред сликарства, Оташевић ствара и у области примењених уметности. Брзо напушта сликање на платну и окреће се креирању и изради јединствених уметничких објеката. Израђује их сећењем, фарбањем, лакирањем обликованих дасака или лимова и њиховим склапањем у смислене, препознатљиве мотивске склопове, у сажете визуелне поруке о свету и времену у коме живи и ствара. „Уметничке" појмове у тумачењу властитог стваралаштва замењује «занатским тј. занатлијским» - рецимо, цртање назива резањем, сликање - фарбањем, саме уметничке производе - прерађевинама, а често своје радове назива «играчкама за одрасле».
Галерија РТС-а, Таковска 10
10.11.2011 - 3.2.2012.
Изложба скулптура Светомира Арсића Басаре
У намери да своју изложбену делатност прошири и на поље скулптуре Радио-телевизија Србије је, поред редовних изложби слика у Галерији РТС-а, 2010. године изложбом вајара Петра Палавичинија, којој је уследило и представљање дела Риста Стијовића, отворила још један изложбено-галеријски простор у холу зграде у Таковској, прилагођен потребама представљања вајарских остварења.
У наредном периоду у овом простору биће уприличена изложба вајара,. академика Светомира Арсића Басаре, чије се стваралаштво сматра једном од најособенијих страница у савременој српској уметности. Изложба обухвата 22 скулптуре, настале у периоду између 1961. и 2009. године. Већином то су робустне скулптуре остварене у комбинацији дрвета и метала. Аутор поставке је историчар уметности Нађа Ивањи Шваб, док је аутор текста у каталогу историчар уметности проф. др Срђан Марковић, који указује на Басарину „дубоку и опору везу са бићем завичаја и земљом из које је увек црпио суштаствене подстицаје за своју уметност.... постављајући делом питање (и слутећи одговор) о судбини човека, његовим коренима, пореклу, етничком и егзистенцијалном удесу". Такође, Марковић тумачи:
„У стваралаштву које траје безмало шест деценија Светомир Арсић Басара прешао је дуг пут, остваривши при том обиман опус, незаобилазан у историји савремене српске скулптуре. Развојну линију његовог стваралаштва чини неколико целина које су се смењивале онако како је у њему сазревала свест о улози и моралној одговорности ствараоца спрам дела и света у којем живи и, аналогно томе, како је текао процес сазревања његовог пластичног мишљења. У начелу би се могло говорити о три целине у његовом стваралаштву: о експресивно антропоморфним пластичним исказима насталим на почетку његовог рада, о асоцијативној апстракцији, коју осваја почетком шездесетих година, и о пластичној елаборацији драматичног света облика произашлог из суштинског додиривања са бићем и судбином Косова као завичаја, целини коју почиње да ствара почетком осамдесетих година - целини на којој рад траје до данас а коју бисмо могли назвати Ангажованим циклусом. Циклусом који своју хронолошко-тематску окосницу има у Првом светском рату, Првом српском устанку, Косовским приповедањима, да би га следећи природу ствари заокружио темом о уништавању Србије током 1999. године".
Светомир Арсић Басара рођен је у шарпланинском селу Севцу на Косову. Након завршене Школе за примењене уметности у Нишу, уписује вајарство на Акедемији примењених уметности у Београду, коју завршава 1958. године. Године 1959. прелази у Приштину где ради у Учитељској школи, затим Вишој педагошкој школи, а 1973. почиње да предаје вајарство на приштинској Академији уметности, где је 1975. године изабран за декана. Боравио је на студијским путовањима у Италији, Француској, Албанији. Аутор је бројних монументалних споменика. Одржао је низ самосталних изложби и учествовао на бројним групним изложбама код нас и у свету. Добитник је бројних угледних награда и признања. Године 1994. изабран је за Редовног члана Српске Академије наука и уметности. У Галерији САНУ у Београду 1998. године припредио је репрезентативу ретроспективу. Од 1999. године живи у Београду.
