Бање су основа туризма Србије

Поједине српске бање коначно су почеле да користе богатство којим располажу, а неке су одлучиле да иду у корак са европским трендовима.

"Почели смо као први центар који је имао здравље и велнес, па смо додали спа, па смо додали нови смештај са понудом дијагностике пре подне - релакс масажа, уживање. Поштено, крали смо све што је лепо од словеначких, аустријских, италијанских бања. Од њиховог пропагадног материјала до понуде до садржаја, пуно едукација и медицинског и немедицинског сектора. Ево сада пола Меркура говори енглески, друга половина руски", каже др Дејан Станојевић, директор специјалне болнице „Меркур", Врњачка бања.

Лековита вода учинили су да Специјална болница у Врњачкој бањи постане признато лечилиште, привлачећи из године у годину све више људи, и то не само из Србије. Колико је лечење успешно, показује податак да је само у прошлој години ову болницу посетило више од 200 хиљада људи. За разлику од Врњачке, многе бање у земљи се не користе. Србија има више од 300 термоминералних извора, од којих користи мање од 5%. Само Копаоник има онолико изворишта, колико на пример Француска има бања. Ипак, за озбиљнији развој бањског туризма неопходно је и улагање у инфраструктуру. Стручњаци кажу да је то инвестиција која се брзо враћа.

„Треба активирати мале аеродроме. Ниш је прорадио, сад ће и Лађевци близу Краљева, видећемо шта ће бити са Торником. То је сигурно велики утицај не само на привреду, транспорт робе ће бити много јефтинији и много бржи. То је директан подстицај за туризам. То је оно што држава треба да уради - добре путеве, мале аеродроме", истиче Владан Вешковић из Удружења бања Србије.

Љиљана Черовић из Туристичке организације Србије каже да бање треба развијати, радити на њиховом утемељењу и профилисању, али не треба журити јер је то потенцијал који ће у будућности дати свој пуни допринос развоју туризма Србије.