Руски гроф српског порекла

Ермитаж је један од највећих и најпознатијих музеја света, ако не и најпознатији. Некада дворац руских царева. Као музеј отворен је за јавност од 1852. године.  У њему је око три милиона уметничких и историјских експоната. Изложена су уметничка дела свих народа света. Чини га шест великих здања на обали Неве.

Ипак, ми нисмо овде због самог Ермитажа и нећемо вам причати о музеју о коме би се могли читави серијали могли снимити. Овде смо због једне собе у Ермитажу која се зове "Војна галерија 1812" и која је важна за Србе. У њој је један портрет, на почасном месту а реч је о руском грофу и  генералу српског порекла.

Улазимо у "Војну галерију" која је посвећена 1812- ој години а отворена је на иницијативу цара Александра Првог како би се прославили сви генерали који су се истакли у време ратова са Наполеоном. 

"Овде на овим зидовима смештена су 332 портрета, свих  генерала па навише, маршала, федмаршала који су учествовали у том рату", каже др Иван Пријма, професор српског језика.

На питање зашто је ова соба важна за Србе, Рене Елизабета Павловна, кустос музеја Ермитаж одговара: "Међу генералима је један изузетан човек Михаило Милорадовић који је пореклом из Србије и чији је деда био саборац Петра Првог."

"Он је био дежурни генерал и код Суворова у италијанском походу, швајцарском походу и код Кутузова када је протериван Наполеон из Москве. Био је у Бородинској бици а после у авангарди кад су истеривали Французе из Русије па су ишли до Париза.", надовезује се на причу др Иван Пријма.

"Федмаршал Кутузов га је одликовао и именовао за дежурног генерала што је значило да је све време био уз њега и да је на најбољи начин могао да се покаже на бојном пољу", закључује Рене Елизабета Павловна. 

Питали смо др Ивана Пријму да ли тачно да је Кутузов Михаила Милорадовића назвао "крилатим" због његовфих муњевитих дејстава?

"То је тачно, и више него тачно. Милорадовић је био одважан, храбар, можда као нико. Он је знао да на коњу истрчи испред пешадије и да им покаже како је он смео да крене. Нико неће у напад и онда крене Милорадовић пешке, испред те своје пешадије  и каже "Гле сад како ће вам заробити вашег генерала, како ће непријатељ да ме ухвати". Онда крену и Руси. Био је брз јако, био је храбар али знао је да стане на сред битке и да поручи нешто да му се доносе да руча, како би улио поверење и мирноћу. Под њим је убијено 4 коња, оборено му је неколико качкета а сам у боу никада није страдао.", одговара др Иван Пријма. 

Преци Михаила Милорадовића дошли су из Херцеговине, из околине Мостара, још у доба Петра Великог. Рођен је 1771. године у српској породици која је била блиска Руском цару.

Занимало нас је када је Михаило Милорадовић добио грофовску титулу?

"Добио је после руско- турког рата, завршеном тачно пред рат са Наполеоном, а генерал је био већ десет година пре тога.", рекао нам је професор српског језика др Иван Пријма.

"Александар Први га је два пута постављао за гувернатора. Прво у Кијеву а онда је 1818. године именован за војног гувернатора Санкт Петрбурга и на тој дужности урадио је много добрих ствари.", каже Рене Елизабета Павловна, кустос музеја Ермитаж.

"То је био народски човек у сваком смислу те речи, он је био са војником, он је био са обичним људима. Зато је био невероватно вољен, поштован од свих војника и обичних Руса. Зато је цар послао Милорадовића да умири револуционаре 1825. године. И, дође Милорадовић на коњу, да заправо објасни шта се дешава и ко је почео да наговара војнике да се разиђу, да не верују официрима...и, одједном, доживео је са леђа тај метак а затим и  бајонет у леђа. Он то видео није, био је смртно рањен али је живео још четири сата.", о страшној судбини Михаила Милорадовића испричао је др Иван Пријма.

Када се овде затекнемо ми из Србије а водич спомене презиме Милорадовић, ми се некако тргнемо, усправимо и будемо важни. На оваквоом месту, великим заслугама стоји почаст нашем човеку.