Грајф: Јасеновац - пакао на земљи

"Историја убијених у Јасеновцу није само историја смрти, већ историја о зверствима, злу, садизму и нечовештву", каже израелски историчар, професор Гидеон Грајф. О свом дугогодишњем истраживању, злочинима који су почињени током Другог светског рата на територији Независне Државе Хрватске, говори аутор књиге "Јасеновац, Аушвиц Балкана" и одскора председник Међународне комисије за страдање свих народа у Сребреници и околним местима у периоду од 1992-1995. године. Професор Грајф екслузивни интервју дао је нашем новинару Мирославу Карлици.

На простору некадашње Југославије чини се да је у току нови, посебан рат, тзв. рат сећања. На делу су покушаји ревизије, поновног писања историје, рехабилитација злочинаца, умањивање броја жртава и свеукупног страдања из тог времена.

Израелски историчар проф. др Гидеон Грајф је један од оних, који се већ годинама одлучно супротстављају тим појавама.

Аутор је обимне монографије Јасеновац, Аушвиц Балкана и један је од организатора веома запажене изложбе о Јасеновцу у седишту Уједињених нација у Њујорку.

Професор Грајф је недавно, од стране председника Републике Србије Александра Вучића, одликован високим признањем, Златном медаљом за заслуге.

 Много сте времена посветили истраживањима злочина у Јасеновцу, како сте се одлучили за то?

Одувек су ме привлачили делови историје који нису довољно истражени или нису истражени у целини, као нпр. моје претходно велико истраживање о сондокоманди јединицa у логору у Аушвиц Биркенауу. То је било потпуно непознато, недовољно истражено. Када сам открио Јасеновац, као један од логора за истребљење током Другог светског рата, он је био потпуно непознат. И то је за мене, као историчара био велики изазов. Срећан сам што сам одабрао ту тему и надам се да је Јасеновац сада много познатији него раније.

 Када сте први пут чули за Јасеновац?

У Израелском националном музеју Јад Вашем, у великој Дворани сећања, на земљи су написана имена главних концентрационих логора за истребљење, а један од тих логора је Јасеновац. Још као дете посетио сам Јад Вашем и тамо сам први пут сазнао за Јасеновац. Било је то пре око 50 година, а можда и више. Али, тада ми то није пуно значило, било је то само име.

 У којој мери је Јасеновац данас познат у свету?

Мислим да већина људи није никада чула за то место. Мислим да је разлог за то, ако га упоредимо са осталим логорима, што њиме нису управљали Немци, него Хрвати, који су били мање познати.

 Сведоци смо процеса ревизије историје, како можемо да спречимо тај процес?

Пре свега, дозволите ми да нагласим да је сваки ревизионизам искривљавање, порицање прошлости, поновно убијање жртава. Прво је било њихово физичко убијање, а сада убијање сећања, тако да је и то злочин. Један од циљева моје књиге је да допринесе аутентичном историјском опису, да постане средство против порицања, ревизионизма, против сваког искривљавања историје. Историја је наука као и математика, биологија, физика...ми имамо чињенице, и не можемо их мењати, не можемо их почистити под тепих. Историја је наука, а ја сам научник.

 Имамо и примера покушаја умањивања броја жртава у Јасеновцу, Аушвицу... како то коментаришете?

Поновићу, то је злочин, јер умањивањем броја жртава ви их поново убијате. Ми то не можемо учинити. Имамо моралну обавезу према стотинама хиљада убијених људи, Срба, Јевреја, Рома и других невиних људи који су били мучени, понижавани и убијани у Јасеновцу, који је био огроман ланац логора. То није било једно место, то је била велика територија од 240 квадратних километара, пакао на земљи. Они су сви убијени и ми не можемо умањити њихов број, јер је то део историје.

 Према Вашем мишљењу, каква је разлика између Јасеновца и Аушвица?

Дозволите ми да кажем прво о начину њиховог убијања. Немци су тежили томе да сачувају „чисте руке", тако да су убијања у немачким концентрационим логорима била „стерилна", у стилу „боље је не дотицати жртву". Боље је угушити у концентрационим логорима и не гледати то ако не морате. Било је то боље него када су у почетку, пре увођења гасних комора били у физичком додиру са жртвама. У гасним коморама жртве су угушиване полако, и нисте морали да будете у физичком контакту са њима. Усташе у Јасеновцу и другим хрватским логорима волели су физички додир са жртвама, волели су да виде крв на телу, на својој униформи, уживали су у убијању. За њих је то била забава, представа, били су срећни у томе. Немци су били много хладнији, стерилнији, за разлику од усташа који су били више варвари, примитивни, и то веома.

О Кустурици, Холивуду, Сребреници и другим занимљивим темама са професором Грајфом, у наставку интервјуа у видео прилогу (горе).

број коментара 0 пошаљи коментар