Српски рукописи у Националној библиотеци Русије

О Вукановом јеванђељу, које је писано на самом почетку 13. века у пећинама изнад Старог Раса, у близини данашњег Новог Пазара, прича о 12 страница непотпуног Радослављевог четворојеванђеља, као и одговор на питање како су овако вредни српски рукописи доспели до Русије забележила је наша екипа недавно боравећи у Санкт Петербургу.

Вуканово јеванђеље наисано је око 1202. године. Писано је, кажу, у пећинама изнад Старог Раса.

"То је најстарији рукопис рашког правописа", о Вукановом јеванђељу започиње причу Јекатерина Крусељницкаја из Националне библиотеке Русије.

Према запису старца Симеона, главног писара јеванђеља, рукопис је писан за великог жупана Вукана, најстаријег сина Немањиног, баш у доба када је он, после победе над братом Стефаном, владао кратко српском средњовековном Рашком, од 1202. до 1204. године.

Ово јеванђеље је скромније опремљено него што је Мирослављево јеванђеље, али подједнако занимљиво.

"Стилски концепт је потпуно другачији, али није мање занимљив и веома је леп. Погледајте ову минијатуру, овај рукопис се увек може препознати по овој слици. То је визит карта нашег сајта о српским рикописима. Занимљиво је да ни у једном другом рукопису нема овако обликованих иницијала. Овде видимо плетеницу сасвим другог типа него у Мирослављевом јеванђељу. То је такозвана "балканска плетеница". У многим иницијалима постоје зоморфне представе и ова књига је по томе јединствена.", објашњава Крусељницкаја.

До средине 19. века Вуканово јеванђеље чувано је на Светој Гори све док га Порфирије Успенски, заједно са 166. листом Мирослављевог јеванђеља није однео у Русију.

"Ово је фрагмент рукописа који је такође заинтересовао Порфирија Успенског. Пре свега раскошне минијатуре на којима су на златној позадини приказани четворица јеванђелиста са Софијом- премудрошћу Божијом. Истраживачима су минијатуре занимљиве и због тога што је на њима детаљно приказан прибор за писање, све што су писари користили, маказе којима су резали пергамент, пера, мастионице. Ту је још један минијатуриста са премудрошћу Божијом и својим симболом- Марко. Рукопис је посебно занимљив и због писаревог поговора. То није само обавештење за кога је књига написана, то је историјска прича о догађајима у Србији у 15. веку. Радослав је био наручилац јеванђеља, а име писара није познато. Он себе назива "инок издавше", о Радосављевом јеванђељу за РТС прича Крусељницкаја.

Радосављево четворојеванђеље писано је крајем треће деценије 15. века. Сачувано је само 12 листова, остали никада нису пронађени.

"Да Порфирије Успенски није донео овај део ни њега не бисмо видели, нестао би. Многи рукописи су нестали у пожарима и непрекидним ратовима", каже Јекатерина Крусељницкаја.

Руска Национална библиотека броји 37 милиона књига, међу њима се чува и око 370 српских средњевековних рукописа.

број коментара 0 пошаљи коментар