Вукова заоставштина у Санкт Петербургу

Екипа Програма за дијаспору РТС-а имала је част да летос посети Библиотеку Академије наука Русије у Санкт Петербургу. На Дан словенске писмености отворена је изложба о Вуку Стефановићу Караџићу, на којој се, после скоро 150 година, могла видети Вукова заоставштина.

У Санкт Петербургу имали смо могућност да уђемо у Библиотеку Академије наука Русије. Сазнали смо да је овде изложена, до сада никада виђена заоставштина Вука Стефановића Караџића. Први пут, после његове смрти, показано је оно што је Вук оставио иза себе.

„На Дан словенске писмености ми смо отворили изложбу о Вуку Стефановићу Караџићу, заправо о 200-годишњици од издања првог Српског рјечника Вука Караџића који је био издат у Бечу 1818. године. Ми имамо примерак који је Вук С. Караџић поклонио чувеном руском слависти Измаилу Ивановичу Срезњенском. Видимо и Први српски буквар који је издат у Бечу, као и Писменицу сербскога језика која је била објављена 1914. године, значи прва граматика српског језика", каже за РТС др Драгана Дракулић Пријма.

Испред нас је Нови завет, који је Вук објавио 1847. а ово је примерак где се виде његове забелешке.

„Желим да вам покажем један врло значајан примерак који имамо у библиотеци, а то је Збирка српских пословица Јована Мушкатировића коју је Вук преплео на тај начин да остави празне странице да би сам могао да додаје српске пословице...видимо и његов рукопис и његове ознаке", каже др Драгана Дракулић Пријма.

У једној од витрина пронашли смо и књигу песама Милице Стојадиновић Српскиње са посветом: „Господину Вуку Стефановићу Караџићу за спомен високопоштованом 1856. године".

Ово је први пут приказано јавности, али, где је она била до сада?

„Она се налазила овде, у Словенском фонду Руске академије наука и допремљена је ту после смрти Вука Стефановића Караџића. Он је имао библиотеку која је бројала око 1300 наслова што је доста импозантан број, с обзиром на то да није био колекционар и сакупљач. После његове смрти, око 390 књига предато је Србији, а око 900 наслова допремио у Руску академију наука његов син Димитрије, и чувају се овде, у Словенском фонду. Уступио их је библиотеци за 600 царских рубаља", каже др Дракулић.

Онај део који је био допремљен у Београд после његове смрти, предат је Народној библиотеци Србије. Нажалост, изгорео је, као и целокупни фонд библиотеке, у немачком бомбардовању 1941.

„Фактички, данас имамо само 44 књиге, 55 наслова који се чувају у Српској академији наука и уметности. Они су скенирани, доступни читаоцима, а већи део Вукове заоставштине, око 900 књига, чува се у руској библиотеци Академије наука. Да то није тако, сигурно би иста судбина задесила и тај део колекције. План нам је да опишемо и скенирамо све ове примерке, да буду доступни читаоцима, можда и да виртуелно направимо реконструкцију те његове заоставштине, заједно са колегама из Београда", каже др Дракулић.

Вукова заоставштина у Санкт Петербургу, показана је јавности , после скоро 150 година.
А Српкиња др Драгана Дракулић Пријма у Библиотеци Академије наука Русије ради од пре две године.

Или је све случајност или је живот тако удесио.

број коментара 0 пошаљи коментар