Марија Бајалица: Волим своју животну формулу

Наша пијанисткиња Марија Бајалица живи по формули коју је, како каже, сам живот исписао. Каријера концерт мајстора и професора на универзитетима у Африци и Аустралији савршено се уклопила са породичним животом и обавезама које он носи. Разговарали смо са њом у тренутку када се припрема за почетак новог животног поглавља, овог пута у Аустрији. Нашу кућу обогатила је трајним аудио снимцима за Архив Радио Београда, које је летос снимила на Коларцу.

Када су клавирске дирке једној четворогодишњој девојчици важније од лутака, њен живот заиста и постане музика. Неколико месеци је слушала старију сестру како свира, села за клавир и одсвирала цео њен програм. Од тада - Моцарт, Бах, Шопен, Лист, такмичења, награде, фестивали... Са 15 година Марија Бајалица уписује Академију.

"На половини средње музичке школе почело сам своје лично интересовање да покрећем и свесно се укључујем у цео тај процес...тако што се тиче студија не сећам се да сам уопште имала другу идеју, дилему...", каже за Програм за дијаспору РТС-а Марија Бајалица.

Након завршених магистарских студија, са породицом се сели у Јужноафричку Републику. Доцент је на катедри за клавир универзитета у Преторији, а као солиста наступа широм Африке.

"Моја сећања не бих мењала за друга и сматрам привилегијом што сам се уопште нашла у тој ситуацији, у Ј. Африци. То је моје лично искуство, а мислим и многих који су тамо живели, једноставно постане део вас. И тај живот са младима прија и свако ко је радио у овој струци или део живота провео на часовима индивидуалне наставе зна да је то више од музике и више од наставе...лепа професија", искрена је пијанисткиња.

По лепом памти и српску школу у Јоханезбургу.

За њу каже да је имала своју аутономију, односно да су професори имали аутономију шта год да су радили.

Године 2006. сели се у Аустралију, а њена концертна каријера одвија се и даље паралелно са академском. 9 година предаје клавир на универзитету у Аделаиди, а завршава и докторске студије.

"Доста се свирало, било је лепих концерата, сале у Аустралији имају своју публику. Публика ко и свугде, свако душу има...Ја сам лично захвална сваком ко је одвојио време да дође мене да слуша, а толико тога има да ради, тако да се с поштовањем односим према својој публици и једнаку дозу професионалности и енергије уложим у сваки свој концерт".

При цркви Свети Сава, у договору са оцем Страхињом, оснива мали хор.

"Нисмо баш много литургијског репертоара обрадили, али смо свашта од наших народних песама. За разлику од Јужне Африке, школа у Аделаиди је при црквеној заједници и функционишу као један организам".

Од прошле године живи у Аустрији, у Велсу, уз друге боје, укусе и мирисе, све ближе родном Београду. А планови?

"Увек су ми исти планови-концерти, концерти, концерти, ако буде још студената успут, а тога је увек било, волела бих и да остане, док ови моји земаљски дани трају...не бих мењала формулу...сама се исписала некако, по њој клацкамо", закључује Бајалица.

број коментара 0 пошаљи коментар