Плавно: 400 година храма Светог Георгија

Ове године око храма Светог Георгија и некадашње школе Доситеј Обрадовић, на празник Спасовдан, окупило се неколико стотина Плаванаца. Већина њих пристигла је из Србије, а други само овим поводом из далеке Енглеске или неке треће стране земље.

Четири века постојања православног храма у њиховом селу није мали јубилеј. Четири стотине година постојања и утемељености сведочи сваки темељ уграђен у ову светињу.

"Плавно је било једно од најлепших села на овом подручју, не само Книна, него и Далмације и једно од највећих села које је имало 850 домаћинстава и више од две хиљаде становника. Сећам се где сам провео своје најлеше и најмилије дане као дете, омладинац, чувајући овце и говеда", каже Душан Опачић.

Међу пристиглим Плавњанима били су и они које порекло веже за овај крај иако су рођени у некој другој држави. За њих је љубав према Плавну љубав према очевини, дедовини па за себе кажу да су Плавњани у души.

"Припадам првој генерацији деце чији су родитељи одавде отишли. Мој старији брат је рођен овде, у Плавну, а ја сам рођен у Земуну у Србији", каже Небојша Опачић.

Плавњани са посебним поносом гаје сећања на првог овдашњег учитеља и првог српског министра културе, великог посветитеља Доситеја Обрадовића који је за време свог боравка у селу, у братској кући код храма, утемељио школу и описмењавао народ, а 1770. године довршио и своје значајно дело Ижица.

"То је назив који је са поносом носила наша школа до пред сам рат, а онда је променила име у Вељко Влаховић што ником од нас није било драго", каже Душан Опачић.

За обнову храма, свечано обележавање јубилеја и за очување његове овдашње традиције велике заслуге припадају Завичајном друштву Плавно, чије се седиште налази у Београду, а чији су се чланови потрудили да прослава буде са што више окупљених и обогаћена скромним културно уметничким програмом.

Овом приликом су се сусрели и са Книнским властима како би у сарадњи са њима покушали да нађу начин да село поново оживи.

Православље је овде присутно још од краја 14. века. Доласком Твртка Првог Котроманића и његовим ширењем на Далмацију, велики број православаца се настанио на подручју Книна и Плавна, а затим и са доласком Турака, успостављена је чврста православна заједница.

"Та православна заједница имала је своје храмове и раније, и то потврђују храмови и цркве које су у околини подигнуте", каже Ђуро Ђурић, председник Завичајног удружења Плавно.

Поводом јубилеја цркве и Светог Георгија и славе Спасовдана, Свету архијерејску литургију служио је епископ далматински Никодин у саслужењу неколико свештеника Епархије далматинске, а културно уметничком програму су присуствовали и предаставници градских власти града Книна.