Динго господар

Он је Динго господар. Први бели човек међу Абориџинима, срећом или несрећом.

"Уникатан човек који се не среће пуно пута у животу", тврди Андријана Стојковић.

У Аустралију из Аранђеловца одлази за бољим животом. Трагајући за послом у пустињи Танами изгубљеног, жедног и изгнемоглог проналази га припадник Абориџинског племена. Сретен Божић добија име Б.Вонгар и започиње племенски живот.

"Почео је да примећује како се бели људи, односно Енглеска и Аустраклијска влада како их третира и то је почело да му смета и одлучио је да о томе нешто напише. Објавио је текст у локалним новинама који говоре о том лошем третману Абориџина и како је више писао о њима то је имао више проблема са властима и полицијом", за РТС прича редитељка Андријана Стојковић.

Због тога доноси одлуку да се повуче. Са супругом Думалом добија двоје деце. Наизглед миран, његов живот се окренуо, због свог писања власти га протерују а његовој породици губи сваки траг.

"Онда се догодио циклон Трејси, баш на Божић, који је разорио, покорио Дарвин и околину а они су живели баш тамо. Годинама је трагао за њима. Успео је да нађе траг своје жене Думале која је виђена пре нестанка негде у једном селу али деци никада није нашао траг".

Његова породица данас су Динго пси, у које се по Абориџинским веровањима сели душа покојника. Упркос свему Вонгар постаје светски познат писац, у Аустралији његове књиге налазе се међу школским лектирама а на српски језик преведен је тек пре неколико година. Андријана Стојковић исправља грешку, о Динго човеку снима документарни филм.

"Моја идеја или жеља када сам направила филм, што се испоставило касније као нешто што функционише јесте да када људи погледају филм да се још више заинтересују за Вонгара. После премијере много познатих и непознатих људи ми се јавило да кажу како су целу ноћ тражили нешто о Вонгару јер је јако занимљива прича", задовљно закључује редитељка. 

Идеја о снимању настала је давне 2005. године да би до екранизације дошло тек тринаест година касније.

"Потрага за новцем је трајала дуго зато што је свима било чудно зашто миидемо да снимамо неку абориџинску судбину, несхватајући да је то, у ствари, судбина човека са овог поднебља", каже редитељка.

Филм никог не оставља равнодушним, о чему сведочи и Гран при на 65.београдском филмском фестивалу.

Сретен Божић данас има 86.година, живи у складу са природом и самим собом, далеко од цивилизације и родне Трешњевице.