Последња станица Британија

Када се у Енглеској сретну два Србина, Италијан и Чех настаје књига о којој се прича а ми смо се срели са њеним писцем. Аутобиографски роман открива Гораново горко емигранско искуство из обећане земље.

"Стекнете неку погрешну слику, искривљену, идеализовану, улепшану слику неке земље и онда када вас реалност удари по лицу, када вас ошамари, онда видите и другу страну и то сам покушао да опишем, то непосредно емигранско искуство", поручује Горан Гоцић.  

Попут археолога, Горан је реконструисао емигратски део свог живота кроз снове и амбиције тада двадесетчетворогодишњег момка.

" Ја сам први пут тамо отишао као ружно паче, нити сам кога познавао, нити сам имао новца. Отишао сам као парија и то је искуство отрежњујуће, мене је то заправо и ослободило, тај боравак на маргини", признаје Горан. 

Као биљка, човек ишчупан из корена и посађен у неку нову реалност - гласила би дефиниција емигранта, каже Горан.

"Чини вам се да су људи покретни да се лако пребаце у неку другу средину, ви их физички пребаците, али је то корење невидљиво и треба нам времена да се исцелимо. То нису кратки периоди, у питању су године, деценије, као код дрвећа", за РТС каже Горан Гоцић.

И поред тога, неко дрво ће се примити, а неко не. Универзалност људских тежњи у емиграцији постоји, али не и универзални одговор на вечито питање - отићи или остати?

Међу корицама књиге, многи ће можда и пронаћи одговор.