Повежи се Скајпом и научи српски

Академска српска асоцијација (АСА) из Ниша, пету годину заредом, уз подршку Управе за дијаспору, организује курс српског језика путем Скајпа, за децу и младе у дијаспори. До сада је курс завршило око 200 полазника са свих континената.

Овогодишњи курс, који је управо завршен, имао је 42 полазника а интересантно је да их је највише било из Аустралије.

Креатори курса учења српског језика путем Скајпа, у организацији АСА, третирају српски као страни тј. нематерњи језик.

Професорка Јањић је члан Академске српске асоцијације, професор на Департману за српски језик Филозофског факултета у Нишу, и аутор је приручника и интерактивне свеске за учење српског језика за децу у дијаспори.

"Када је реч о деци наших исељеника, ти потомци могу представљати друго или треће колено, не можемо рећи да је српски језик њима матерњи језик. Са друге стране, не можемо га поистоветити ни са страним језиком јер су пориви који их мотивишу за учење српског језика, у условима када су се у далеком свету остварили у егзистенцијалном, у породичном, и сваком другом професионалном смислу. Дакле, јесу дубоко родољубиви и јесте једна потреба која је утемељена у завичајној интенцији националног идентитета у земљи матици" каже професорка Јањић.

"Ова се грана лингво-методике може назвати методом наставе српског језика као завичајног језика а њене основне карактеристике јесу најпре комуникативни модел наставе, односно избегавамо типично граматизирање - језик учимо кроз комуникацију, кроз језичке радионице, језичке игре, језичке вежбе и на сваки други интерактивни начин".

Проф. др Јелисавета Тодоровић, са департмана за психологију Филозофског факултета Универзитета у Нишу, такође члан АСА, посебно наглашава чињеницу да су на пројекту ангажовани млади стручњаци из свих крајева Србије.

"Професори са факултета учествују у креирању часова и обуци студената који ће држати младима из дијаспоре путем Скајпа. И на тај начин их, ван једног наставног контекста, спремају додатно за живот и за праксу. Наравно, то је прилика и да се ван тог наставног контекста студенти и професори друже, упознају и размењују наставне вештине, а додатно, чини ми се, вредним, је искуство које стичу на тај начин наши студенти које ће касније пренети у учионицу. Значи, вишеструка је добит од овог пројекта, не само за наше људе у дијаспори и за њихову децу, него и за нас као наставнике и за наше студенте". 

Искуства из до сада одржаних курсева, АСА редовно обрађује и анализира, а закључке примењује на све наредне курсеве језика или неке друге пројекте.

"Учење српског језика није ни мало лако, то морам да нагласим" говори професорка Марина Јањић. "Српски језик спада у групу флективних језика, дакле која нужно захтева тежи рад на изучавању језика и могу да кажем само професионалним обављањем ове наставе постижемо изузетне резултате и напредак".

"Чињеница је да су се наши полазници курса изјаснили да им највеће потешкоће у савладавању српског језикачкао завичајног, чине ћирилица као наше национално писмо, наравно падежи, и неки деклинациони облици, па Бога ми и синтаксичка структура. Али успех постоји, видан је напредак у изучавању српског језика, и оно шта посебно сведочи и овом ефекту, јесте њихова жеља да, и у новом циклусу, наставе са изучавањем српског језика и културе". 

"Осим учења матерњег језика, комуникација са младима из средине, из матице, јако много значи" додаје професорка Тодоровић. "Дакле, непосредан контакт, разговор, часови... Између осталог, могу да се дотакну тема из живота, могу да створе основу за пријатељства која ће се наставити и након завршетка курса српског језика, тако да је, за мене лично, велика добит не само учење матерњег језика него и та комуникација. Дружење, могућност да се то настави и након читавог пројекта кроз размену посета, што се дешава, и што у ствари очекујемо као додатну вредност овог пројекта".

Као психолог, проф. др Јелисавета Тодоровић истиче да улога Академске српске асоцијације превазилази оквире једног пројекта.

"С обзиром на то да имамо доста психолога у удружењу могли бисмо да будемо и нека врста саветовалишта, са едукативним садржајима, за људе из дијаспоре, зато што постоје неке ствари о којима говорите својим матерњим језиком, нешто што разумемо и као део националног идентитета, националног система вредности" каже професорка Тодоровић, и додаје:

"Чињеница је да одлазак у нову средину намеће некаква нова правила понашања. Нешто нам је блиско, нешто нам није блиско. Велики број проблема који људи имају у адаптацији јесте због тог сусрета различитих култура, различитих система вредности. Саветовање може да олакша ситуацију. Наравно, свако мора сам да разреши како ће реаговати на те разлике, како ће се адаптирати, али сигурно је да једна врста снажне везе са људима који су напустили своју земљу али нису оставили и своје културно поднебље и своју традицију далеко иза себе, помаже да вредности оживе. Да људи препознају свој амбијент и са људима са којима у комуникацији преко скајпа могу да размене идеје, тако да централна идеја Академске српске асоцијације јесте бити у контакту са људима који су напустили домовину али им је срце остало у домовини".

Академска српска асоцијација у своје пројекте радо укључује удружења из дијаспоре. Њихова сарадња помаже лакшу адаптацију на страну културу и традицију, одржава и оснажује везу са матицом, помаже да праве вредности оживе јер "причај српски да те цео свет разуме".

Овде додајемо скорашњи видео са Јутјуб канала драгог пријатеља и сарадника Србије на вези, Бразилца Тијага Фереире, који је пре седам година дошао у Србију пратећи љубав, и остао да овде живи, потпуно посвећен промоцији културе, традиције, и природних лепота Србије. Српски језик говори готово без грешке и акцента, а у овом видеу представља Италијанку Елеонору, која се прошле године доселила у Сомбор, а о Србији говори са много љубави и наклоности. Ниво знања српског језика Бразилца и Италијанке, потпуно је задивљујући.

број коментара 0 пошаљи коментар