С Пацифика на Скадарско блато

Иако је био исељеник у Америци, обрео се на бојном пољу Првог балканског рата 1912. године, а херојски је погинуо на самом почетку Великог рата 1914. године. Захваљујући тек неколицини људи који су познаваоци његовог дела, данас су обновљена сећања на неправедно заборављеног патриоту, Чедомира Павића.

Рођен је 1882 године у Шавнику у имућној породици, а прву мушку гимназију завршио је у Београду. У Америку је отишао након хапшења на Цетињу, због спорних стихова његове песме Храм слободе, за које га је оптужила црногорска цензура. Живео је у Њујорку, Питсбургу и у Сан Франциску. Као књижевник, публициста и веома таментован песник, прво постаје члан редакције Американског Србобрана у Питсбургу, а затим и уредник тог најстаријег српског исељеничког листа. У Сан Франциску је био и одговорни уредник Српског гласника, а уписао је и један од најбољих америчких универзитета Беркли у Окланду.

Према речима Ђорђа Лопичића, нашег угледног дипломате и једног од три приређивача књиге, постигнуће Чедомира Павића било би знатно веће, да ток његовог живота и судбине, није променило избијање Првог балкаснког рата.

„Чедомир Павић организује 120 добровољаца, Срба, Црногораца, Срба из Далмације, Лике, Баније, Кордуна, Војводине разуме се, и они возом из Сан Франциска крећу за Њујорк. Тамо су се укрцали на један брод који их је довео до Бара, одатле иду до Подгорице где су били снабдевени оружјем, мобилисани и учествовали у опсади Скадра 1912. године", каже Ђорђе Лопичић, дипломата у пензији.

Путешествије од Сан Франциска и борбу за Скадар, Чедомир Павић описао је у својој књизи С Пацифика на Скадарско блато која је објављана 1913. године у Сан Франциску и штампана ћирилицом, а представља ретко сведочанство једног добровољца из Сједињених Америчких Држава у ратовима на Балкану.

„Он долази пооново у Београд, да настави студије на Филозофском факултету, међутим, 1914. избија Први светски рат, и он се јавља као добровољац и то код свог друга из Прве мушке гимназије у Београду, мајора Воје Танкосића, познатог комитског војводе", каже Лопичић.

Погинуо је у једној од највећих битака у Првом светском рату, 1914. године на Мачковом камену. Херојска смрт прекинула је његово књижевно стваралаштво.

Према мишљењу угледног професора и историчара књижевности Миодрага Поповића, Чедомир Павић био је претеча српске модерне књижевности, као поетска претходница експресионизма, чије је стваралаштво утемељено и препознато пре Милоша Црњанског, Растка Петровића и Станислава Винавера.

Име Чедомира Павића урезано је у спомен плочу погинулих студената и професора Филозофског факултета у Београду, а налази се и на заједничкој гробници српских војника погинулих на Церу.

Његова књига С Пацифика на Скадарско блато чува његово име од сто година дугог неоправданог заборава.

број коментара 0 пошаљи коментар