Моја Пешта

„Моја Пешта" је књига једне Београђанке о Будимпешти, прича о можда сваком дошљаку који се нађе у новом граду и покушава да нађе место за себе.

„Сусрет са Будимпештом је за мене било откривање мађарске културе која је веома богата. То је за мене био изазов, баш као и језик. Када научите језик, то је кључ за отварање сваке културе", каже Добрила Боројевић.

За време бомбардовања 99-те, на путу за Канаду, застала је, а сплетом околности и остала у том граду, у ком, како каже, чаробно сијају мостови у ноћи и који јој је понудио гостопримство, сигурност и утеху. Пуно пријатеља стекла је у невеликој, али образованој српској заједници.

„Последњи попис је показао да је 10000 Срба у Мађарској, а 10 г. раније било их је око 3000 и били су пред нестајањем. Дакле, модерни номади поново насељавају Панонску низију. Живот у иностранству није увек леп, лаган, идеалан. У сваком случају, оно што је добро у тим тешким тренуцима је да настаје добра литература и књига Моја Пешта је таква", каже књижевник Александар Чотрић.

Моју Пешту штампало је Српско позориште у Мађарској.

„Мени и њима је ово књижевни првенац, и ја сам им на томе бескрајно захвална", каже Добрила.

Промоција Добрилине књиге одржана је у Матици исељеника, другом, драгом дому наших сународника, на чијем челу је Миодраг Мића Јакшић.

„Кроз ову књигу је на неки начин крочила на књижевну сцену врло одлучно, желећи по мени, да покаже пут многим нашим писцима, нашим ствараоцима у дијаспори, који често, иако дуго живе у неком граду, који је леп, инспиративан, као да не примећују, него и даље пишу о завичају, што није спорно", каже Јакшић.

Мића Јакшић због тога предлаже да се ти мириси, укуси и лепота новог дома чешће нађу међу корицама наших стваралаца.