Животна прича Игора Васиљева

Руски сликар Игор Васиљев, припадао је плејади београдских уметника 50-тих година. Живео је кратко, али је створио невероватан стваралачки опус. Изложбом из два дела, под називом "Животна прича Игора Васиљева", Београд је обележио 90 година од његовог рођења.

Живео је само 26 година, али је створио импозантан број уметничких дела која и данас, после више од пола века задивљују поклонике ликовног стваралаштва. Игор Алексејевић Васиљев, дете је руских емиграната с почетка двадесетог века. Имао је импресиван животни и уметнички карактер, јарко изражен у његовим делима, без чијег је је препознавања готово немогуће посматрати његово стваралаштво.

Први део изложбе - поставка у простору Галерије 212, где су представљене 32 слике, из периода од 1952. до 1954. године, његових најкарактеристичнијих фаза.

"Имамо његове карактеристичне, психолошке портрете, затим је ту неколико фантастичних визија, где су демони, делиријум, неколико радова са религиозном тематиком и његов најзначајнији циклус, такозвану Плаву фазу, са неким његовим визионарским приказима, по којима се он сматра зачетником фантастике којa ће касније код нас доћи", каже за РТС историчарка уметности Јелена Гајић.

Потичући из уметничке породице, оца сликара и архитекте и мајке сликарке, био је у прилици да као дечак посматра оца који је једно време бојењем дорађивао црнобеле фотографије како би зарадио за живот. Тако је заправо настао његов стваралачки циклус "пред фотографом", који представља исмевање примитивизма и малограђанштине и у тадашњем друштву.

Другим делом изложбе приређен у Галерији Дома војске под називом "Животна прича Игора Васиљева у организацији фондациоје "Плаво", јавности је представљено 120 цртежа који до сада нису виђени, евоцирајући сећање на обдареног уметника који је чудном изразитом индивидуалношћу обележио своју епоху.

„Оно што откривамо овде, почев од његових најранијих радова из 1949. године, јесте једна хиперсензибилна личност, која је отворила неке чудне просторе, које у званичној уметности нисте могли да нађете", каже историчар уметности и аутор изложбе Никола Кусовац.

Иако дубоко уважавани сликар, Игор Васиљев, необузданим ирационализмом, препознат је као опасан противник догмама апстрактне уметности, модернизма, који је на српском уметничком поднебљу заменио соцреализам као званична државна уметност.

Припадао је подземним, али идејно часним и духовно надмоћним ствараоцима тадашњег Београда у којем је живео.

„Не би било Медиале, не би било Шејке, ни Синише, ни Оље, да је није најавио на маестралан начин ова чудна, овакаква суперсензибилна личност каква је био Игор Васиљев", каже Кусовац.

Игор Васиљев завршио је свој живот 1954 године, мистериозном смрћу, под неразјашњеним до данас околностима.Кћерка Марија Васиљев, поред осталог је записала је да је у његовим сликама радост живљења једнака експанзији духа, и да нема компромиса, констатујући и да је својим стваралаштвом њен отац изједначио живот и смрт.

Иако је прерано непустио овај свет, ни данас, после више од пола века, живи неизбрисиви уметнички траг Игора Васиљева, коме је културни простор Београда у част 90 година од рођења доделио достојно место.

број коментара 0 пошаљи коментар