Иво Андрић у држави Данској

"Путовао сам за Атину, возом, тада се могла добити виза за Југославију. У Београду сам морао да преседам и остао сам недељу дана", започиње разговор Пер Јакобсен.

Само једна недеља проведена у Београду променила му је живот. Индекс медицине заменио је индексом славистике када постаје студент српско-хрватског језика.

"Пре тачно 60 година сам се вратио у Београд и остао две године", присећа се Данац.

Најтеже му је, како каже, у српском језику било да савлада глалолске облике. Ипак, као најбољи студент по повратку у Данску, у Копенхагену оснива катедру српско-хрватског језика коју је водио све до одласка у пензију. Некада се на овој катедри тражило место више, а данас...

"Прво су спојили српско-хрватски у Балканистику и сад ће Балканистика да се укида", са тугом прича Пер Јакобсен.

Травничка хроника нашег нобеловца Иве Андрића му је променила поглед на свет. Нажалост, није имао прилику да га лично упозна, али је први који је његова дела превео на дански језик.

"Превео сам једну малу збирку песама и то је била прва књига, а после су дошли романи и имао сам ту част да будем први", поносно истиче Пер Јакобсен.

После Андрића, на дански се преводило све више наших писаца.

Пер Јакобсен 1988. године постаје инострани члан Српске акадмије наука и уметности, културни амбасадор који и у деветој деценији живота неуморно ради на продубљивању скандинавско- српских културних односа.