Стефан Првовенчани, владар првог реда

Осам векова је прошло од када је један српски владар ставио краљевску круну на главу.
Стефан Првовенчани крунисан је 1217. У другој половини 12. века, престоница српске средњовековне државе Рашке био је Стари Рас, који се налазио недалеко од данашњег Новог Пазара.

Први њен владар био је Стефан Немања, који је са супругом Аном имао три сина и три кћери.
Најстарији син Вукан, средњи Стефан и најмлађи Растко, касније Свети Сава. Жупан Стефан Немања се 1196. одрекао престола у корист средњег сина.

Историја указује да је можда један од разлога и тај, што је већ тада Стефан био зет византијског цара, јер је био ожењен византијском принцезом Евдокијом.

"Сигурно је то најважнији разлог, јер, Немања, упркос томе што је ратовао са Византијом, он потпуно стреми византијским моделима политичког понашања и везано са Византијом", каже академик Љубомир Максимовић, потпредседник САНУ.

Каснији историјски догађаји удаљавају Немањиног наследника од Византије. Стефан Немањић је добро проценио да се Византија вртоглаво урушава и одлучио да се окрене Венецији, победнику 4. крсташког рата.

У међувремену, Стефан се растао од прве жене, Евдокије. Оженио се други пут женом, чије име историја није забележила. Трећи брак склапа са Аном, унуком млетачког дужда Енрика Дандола.

Да ли због тога што се ородио са моћном Венецијом или због нечег другог, тек Стефан, краљевски венац добија из Рима, од папе Хонорија Трећег. Постоји историјска дилема, да ли је Стефан због папског крунисања морао да пређе у католичку веру.

„Српски извори који поричу да је ту дошло до примања католичке вере, другачије цене читав догађај. Рецимо, Доментијан говори о римском пореклу венца, а Теодосије га пориче. Мислим да су биле две крунидбене церемоније. Прво једна скромнија церемонија која је одржана у Расу, у цркви Светог Петра, тадашњој катедралној цркви рашког епископа и да је то крунисање обављено уз присуство папског легата, док је друга, велика церемонија обављена у Жичи пошто је Сава постао архиепископ", каже за РТС проф. др Смиља Марјановић Душанић, историчарка на Филозофском факултету у Београду.

Чин крунисања био је велики политички успех. Стефан је изједначен са осталим хришћанским краљевима, а српској држави је признат суверенитет.

Зашто Првовенчани?

"Првовенчани јер на средњовековном српском језику реч венац означавао круну, дакле, владарску круну, значи он је први владар немањичке државе овенчан краљевским венцем, краљевском круном", каже историчар доцент Небојша Порчић.

На питање какав је Стефан Првовенчани био човек и владар, историја одговара да је био државник и владалац првог реда. Вешт дипломата, довитљив, прилагодљив, способан војник и даровит писац.

Стефан Првовенчани је из три брака, добио је петоро деце. четири сина и једну кћер.
Од четворице синова, тројица су га наследила на престолу. Прво краљ Радослав, потом краљ Владислав и коначно краљ Урош.