Јелисавета Начић - живот за филмски сценарио

Обнављамо сећање на прву жену, Српкињу, која је дипломирала архитектуру на Београдском универзитету, Јелисавету Начић, Београђанку која је у наслађе оставила неколико значајних дела у родном граду...

Колико пута сте низ добро знане степенице на Калемегдану силазили или се пели а да се нисте запитали ко их је и када пројектовао и саградио. Када вас пут овуда нанесе, сетите се да је степенице од рипањског, тесаног камена, које се простиру од Малог Калемегдана и силазе на Париску улицу и гледају у француску амбасаду, пројектовала на самом почетку 20. века прва жена из Србије која је дипломирала архитектуру на Београдском универзитету. Била је то Јелисавета Начић.

Ниједне жене није било у овој, до тада искључиво мушкој професији. Ова рођена Београђанка оставила је у наслеђе неколико значајних дела.

Цркву Александар Невски у Улици Цара Душана 63 на Дорћолу пројектовала је Јелисавета Начић. По њеним нацртима и замислима настале су многе приватне куће, прва болница за оболеле од туберкулозе, први колективни раднички станови на Балкану изграђени поред Бајлонијеве пијаце, где данас једна улица носи име Јелисавете Начић.

Значајне пројекте је радила са Иваном Мештровићем на уређењу Теразија, али најважнији и свакако најуспелији пројекат јесте здање које се налази у близини Саборне цркве, а где је данас смештена Основна школа Краљ Петар Први. Ова раскошна грађевина завршена је 1906, када је Јелисавета имала само 28 година.

Али, узлазна каријера наше прве архитеткиње бива прекинута. Тачно пре сто година интернирана је у логор Нежидер у Мађарској. Ту је упознала албанског интелектуалца Луку Лукаја, за кога се 1917. удала и родила кћер Луцију. Када су изашли из логора, неко време су живели у Београду, затим Скадру и коначно у Дубровнику. Никада се више није вратила архитектури.

Недавно је приређена изложба Омаж Јелисавети Начић у библиотеци Града Београда.

„Пожелела сам да скинем мало прашине и паучине са њеног имена, а други разлог је тај што је живела у бурном времену и да је имала готово филмску биографију и то је за сваког новинара, писца веома инспиративна прича", каже Наташа Марковић, ауторка изложбе, која је и написала књигу о Јелисавети Начић.

Прва жена архитекта у Србији, Јелисавета Начић, умрла је 1955. у Дубровнику. Упамћена је по лепоти дела која је оставила, али и по померању граница, с обзиром на то да је по много чему била прва.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 19. септембар 2024.
16° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи