Магија црне косе

Ово је сасвим женска прича фотографисана у фризерском салону Код Маријен Соде Ђоп у граду Сен Лују, недалеко од Дакара, престонице Сенегала.

„Коса у Африци је посебан мотив, зато што симболизује разне ствари, попут идентитета, моћи, а пре свега комуникације" каже Катарина Радовић, уметнички фотограф.

Коса црне жене представља и животну снагу, љубавну игру, плодност...чежњу, али и бол...

„Углавном више њих седне на под, и уз трач партију, где је то ритуал, заборави се на све остало и то чешљање траје и до три сата...а и боли", каже Катарина.

„Кад престанеш да ме чешљаш, почећу да те волим", чувени је стих нобеловца Сен Џон Перса из Похвала, вероватно је оно што црне девојчице осећају док их чешљају.

У Сенегалу, земљи махагонија, бамбуса, палми, кикирикија, земљи у којој је у 16. веку кроз Врата без повратака на Кући робова пут Америке у ропство отерано 20 милиона Африканаца, лепота је изузетно важна, она сирова, урођеничка лепота са елеганцијом сињаре - жене француско-афричког порекла и са осмехом који се забели на чулном, абоносном лицу...и са ходом жирафе...

„Тако да они, и мушкарци и жене, јако, јако држе до лепоте, и за мене су можда најлепши народ ако не у целој, онда у Западној Африци. Може се рећи да су помало и опседнути својим изгледом и лепотом", каже Катарина.

Катарини није било лако да фотографише жене Сенегала, и то због веровања да фотоапарат има магичну моћ, да узима душу и због верских препрека - Сенегал је земља ислама. Ипак, успела је, уз чај атају, па уз заједнички ручак на сред пода, уз трачеве на волоф језику и заплитању на француском, те нешто новчане надокнаде. Напослетку, Катарину су жене прихватиле.

„Било ми је занимљиво да гледам њихово позирање. Старије и жене средњих година су доста стидљиве, често су савијале главу и нису знале како да се наместе за камеру...оне младе су биле отворене и дивне...", искрена је Катарина.

Звале су је Ауа, ми бисмо рекли Ева.

„Нису се устручавале да ме удају, али ми се кандидат није допао", шали се Катарина.

Била је ово сасвим женска прича у којој су Исеу, Тиане, Нианиа добиле нове фризуре, али и прве и једине одштампане фотографије на којима су баш оне „са све душом".

Захвалиле су се једноставно речима „Ђере Ђеф", што значи хвала.